Идемо даље за мање паре

Нешто не могу да кажем да сам се шокирала, па ни изненадила резултатима избора. Да не буде накнадна памет, рекох (и у писаној и у усменој форми) своје мишљење пре избора да не очекујем велике промене. Истине ради, признам да ме изненадио резултат Бакира Изетбеговића на државном нивоу, Шешељевих радикала у РС-у (Михајлицини платили цену упорног задржавања имена, као и омразе великог Вође), а Демократској партији сам предвиђала два места, а имаће више. Није ме изненадила ни тзв. неписменост бирача, па је толико неважећих листића баш тамо где је најједноставније било заокружити. Бар они који су прошли фарсу гласања у комунистичко време, одавно су научени да се крижић ставља само поред једног имена. Али, показали су ми пре пар година, рецимо, штосеве са срцем оловке испод нокта, па је довољна само шарица и листић је неважећи. ЦИК на све то каже да оволики проценат неважећих листића није ништа неуобичајено. За њих и није, они нису знали у току изборне ноћи ни да изговоре тачно имена кандидата, па је Иванић био Иванчић, Паповић - Павловић, а Борјана Кришто - Борјага. Муцање бројки ме развесељавало једнако као и комплети (четири пресвлаке на изборни дан) председнице ЦИК-а. Плус за модне детаље, огроман минус на фрфљање код читања или давање резултата уз шифру изборне јединице као да васколики народ у душу зна шта је изборна јединица 511 у Федерацији или тројка у РС-у. Пардон! Исправка! Највише ме увеселила она пробна интернет страница с резултатима коју нико није могао да отвори, па онда касније кажу да отклањају недостатке и да је то била проба. До ових избора нису увежбали, али до ванредних или општинских очекујем да проради и та страница, а они установе нерегуларности око избора када то више ником не буде битно.

Два изборна очекивања су испуњена: да се наставља диктатура у РС-у и да се може очекивати исплата пензија или плата у боновима, по угледу на почившег Слободана који је добијао изборе економски завијајући Србију у црно. Све до једном, што је оно треће што мислим да ће се и овде десити, односно оно што упорно говорим: нема овде памети док не огладне и просечно сите стражњице (директна веза мозга и дебелог црева), док становништво Балкана не почне да цени себе уместо што се заварава да се цео свет само њима бави. Дакле, све је исто и са њим приде. Уосталом, зар није Борис Тадић, та политичка човечија рибица, тако здушно подржавао кума, па препознао снагу која је најуспешније водила РС, па три пута дошао да се по три пута изљуби и изгрли?! Да ли је долазио као председник свих грађана Србије или као председник Демократске странке? С обзиром да је кум победио, имаћемо прилике да припитамо обојицу о специјалним и паралелним мостовима, инвестицијама и најављеним пројектима, баш као што ни оних шина више нема ка Мокрој Гори или оне фискултурне сале у ОШ Србија коју је обећао донирати из буџета Србије. Деца још не прескачу козлића, нигде греде, а богами ни објекта. Сачекаћемо онај мост, чини ми се код Братунца, са чијом се градњом стартује 2012., а можда до тада и врате оне специјалне и паралелне шине до Мокре Горе и дају коначно те паре деци за фискултурну салу. Такође, сад знамо да ће Србија заједно са РС-ом ући у истраживање нафте, јер Додик у РС-у а Тадић у Србији немају алтернативу, па сад с миром, уз коктел и цигарете, чекам извршење тих српско-српских пројеката, затим аутопут који ће градити ЦПМ помогнут Пахором, фабрике, хидро и термоцентрале, јефтиније нафтне деривате по европском квалитету, поврат кредита датих успешним владиним фирмама, род јабука на породичном имању, итд. Апсолутна је власт и очекујемо апсолутне успехе на свим пољима! Наравно, уз повећане плате и пензије свима и тих обећаних више десетина хиљада нових радних места. Посебно ћу са радошћу пратити све оне кредите које директно дају борцима за самозапошљавање, те редовну отплату истих. Нема опозиције да блокира или онемогући пут ка благостању, Србија стоји чврсто уз нас и сигурно је да можемо очекивати да нас прво призна Србија, па Русија ако Вожд одлучи да нас отцепи од мрске БиХ. Једино што у том случају морају да признају и Косово пре тога, али то је ионако завршена ствар. Уосталом, Вук Јеремић је био на завршној манифестацији СНСД-а у Бања Луци, па је то гаранција да ће и РС бранити по свету једнако као и Косово. Ако га у Србији нешто не помињу, као да никад у Габону није био, не значи да нама није важан. Цеца је певала и Аркану и Слоби и пу, пу, пу (далеко било!) не било примењено на овдашње вође надземља и подземља.

Све у свему, већ виђено на примерима у окружењу и жао ми је само оних који мисле да овде промене набоље иду пре тоталног безнађа. Можда им је драга историја из доба Косовске битке, Немањића или Карађорђевића, али им је нешто промакло у позадини шестојануарске диктатуре и њених далекосежних последица, а очито још нису простудирали успон и пад Слободана Милошевића.

Идемо даље (за мање паре). Опет кажем да се избори не завршавају даном гласања. Онај коме се нису помешали мозак и стражњица зна да су избори сваки дан, да весеље тек почиње. Са овог места молим свеколику јавност да бојазни за моје здравље сада кад избори нису донели ништа ново и када се, као, брину шта ће ми Миле урадити, упуте јавно кад су већ пропустили да став кажу на изборима. Што то нешто као шапућу и све предишу конспиративно? Има Миле начина за све, као и до сада, да ми отежа живот, а има и главног блогбалегара из страначке шуме да се залеће где му место није, па не треба уопште разбијати главу које су му методе. Али... Имао је подршку Добрице Ћосића, Матије Бећковића, стигао му бранилац косовски Вук, певала му Цеца... Да сам на његовом месту, мало би ме жмарци прошли, далеко било. А тек кад се дода европско-америчко-кинеско-турско-косовско-руски Тадић знајући какво је стање у Србији, уххххх... пуууу, баксуз! Да се померим с места.