Биолошки рат против Русије: Пентагон заиграо на последњу карту у циљу очувања глобалне доминације

Пентагону се жури да затвори биолошки “обруч” око Русије

Што се тиче референтних лабораторија које је Министарство одбране САД образовало на територији бивших совјетских република, постоје два постојана мишљења зашто су оне тамо постављење:

• Први разлог: Сједињене Државе су после распада СССР-а постале забринуте поводом техничких услова за складиштење изолованих патогена;
• Други разлог: ова држава је наводно забринута због велике вероватноће да се управо из држава које су настале на развалинама бившег СССР-а, може извести биолошки напад на њену територију.

Глобални амерички пројекат има за циљ да ову опасност сведе на минимум, и у том погледу САД су за формирање ових лабораторија које се налазе Јерменији, Азербејџану, Киргизији, Казахстану, Грузији, Узбекистану, Молдавији, Украјини итд., намениле неколико десетина па чак и стотина милиона америчких долара. Овакво баснословно трошење новца, САД правдају наводном неспособношћу специјалних служби ових земаља да у прописаним условима држе опасне микроорганизме, који врло лако могу да се “прелију” у животну средину.

Том приликом САД се нису потрудиле да одговоре на најпростија питања која третирају ову изузетно важну материју, као што су на пример:

• како то да једна Јерменија или Узбекистан могу да организују масовни биолошки напад на САД?
• како то да су све ове лабораторије изграђене у најгушће насељеним подручјима ових земаља, као што су градови?

Наиме, приликом изградње ових високо-специјализованих установа, које по свом опису рада долазе у контакт са изузетно опасним патогенима високог епидемиолошког потенцијала, који могу брже од било којег оружја  да десеткују људску популацију, логично би било да се исте измештају у географске целине које се налазе на рубним подручјима државе, која су махом ненасељена. Међутим, то овде није случај.

Поред свих ових нелогичности највећу сумњу изазива присуство америчког Министарства одбране у пројекту „смањења опасности“ које има стратешки карактер, што изазива оправдану бојазан да активност референтних лабораторија може да има двоструки циљ. Тачније, да поред прокламоване цивилне намене, могу да буду употребљене и у војне-офанзивне сврхе. Наиме, овим потезом Пентагон заобилази Конвенцију о забрани усавршавања, производње и стварања залиха бактериолошког (биолошког) и токсичког оружја и о њиховом уништавању која је донесена још 1972. године.

„Пентагон је у овом моменту покренуо пројекат изградње великог броја референтних биолошких лабораторија на простору бившег СССР-а. Практично, они овим потезом захватају све копнене прилазе који гравитирају ка јужним и западним границама Русије” – категоричан је војни експерт и бивши саветник генералног секретара ОУН за хемијско и биолошко оружје Игор Никулин.

Државе које учествују у програму које финансира Пентагон

Узбекистан

Прва национална референтна био-лабораторија у Узбекистану отворена је 2007. године, у главном граду -Ташкенту. После њеног званичног отварања и пуштања у функцију, граде се и активирају слични објекти, који у овој држави ничу као „печурке после кише“.

Наиме, у 2011. години у градовима Андижану и Фергани отварају се још две биолошке лабораторије, а 2016.године се довршава још једна у граду Ургенчу која носи име Хореземскаја регионална дијагностичка лабораторија.Треба нагласити да су све ове лабораторије финансиране новцем Агенције за смањење војне опасности (DTRA), која се налази у оквиру Министарства одбране САД.

Мрежа сличних лабораторија у овој земљи је далеко шира, тако да су исте регистроване и у градовима Бухара и области Сурксондарјо, као и у Каралкапакији и Ташкентској области. Било какве додатне информације о овим објектима и њиховој делатности је јако тешко прибавити и све се одвија под непрозирним велом тајне.

Средином 2011. године у августу месецу, споменуту Ташкентску област је погодила непозната зараза, која је по својим симптомима неодољиво подсећала на епидемију колере. Званични медији нису коментарисали ову изненадну епидемију, иако је само за један дан (31.августа) у градску  болницу примљено 70 пацијената са сличним тегобама, које су по својој спољној манифестацији имале драматичан ток. „Неколико пацијената који су дошли у болницу били су толико малаксали услед необјашњивог пада крвног притиска, да су у једном моменту изгубили функцију дисања. Лекари су затицали пацијенте како буквално умиру у болничким ходницима, степеништу између спратова, поред возила хитне помоћи где им се указивала помоћ техникама вештачког дисања. Шокирано медицинско особље које се изненада суочило са овом несвакидашњом појавом користило је делове своје одеће да колико толико смањи потенцијал преноса заразе приликом давања вештачког дисања”. – пренело је медицинско особље које је тог дана било дежурно.  

Наравно, шира истрага о овом случају се никада није десила, а обавештавање јавности је строго ограничавано у локалним медијима.

Није прошло ни годину дана, а Узбекистан се суочио са новим таласом, овог пута смртоносне болести непознатог порекла, која је у веома кратком временском року “покосила” више од 10 људи, којима није било спаса. Тада је старија ћерка бившег председника Узбекистана Гуљнара Каримова јавно критиковала државне чиновнике у Министарству здравља због своје скандалозне неактивности. Они се практично уопште нису ни заинтересовали да истраже узроке смрти групе пацијената који су подлегли услед инфекције коју је узроковао непознати вирус.

Прошле године у Ташкенту је регистрована епидемија Овчијих богиња коју су тамошњи лекари из “непознатих” разлога дијагностификовали као „алергијски дерматитис“,  а све у циљу прикривања ове епидемије која је посебно опасна за млађу популацију становништва.

У овој држави не постоји реална статистика када је у питању евиденција заразних болести. Сви догађаји који су горе описани, а који јасно говоре да се ради о потенцијално изузетно опасним облицима заразе од стране непознатих био-патолошких агенаса, воде се као изоловани случајеви. На основу свих ових показатеља, постаје више него чудно како то да у земљи у којој се налази оволико најсавременијих биолошких лабораторија постоји толики број пацијената који су инфицирани микроорганизмима непознатог порекла.

Азербејџан

У септембру 2005. године у америчком новинском листу Chicago Tribune објављен је наслов „САД из бивших совјетских република добијају патогене микроорганизме“.

“Више од 60 изузетно опасних и смртоносних врста бактерија, које су наслеђе бившег СССР-а, који је на основу њих развијо биолошко оружје, пребачено из Азербејџана у САД. Констатује се да је ово био веома важан корак у заједничкој борби ове две државе против опасности од биолошког тероризма. Узорци бактерија који су том приликом транспортовани у САД могу да изазову велике епидемије куге и антракса. Ови биолошки патогени су у тајној операцији војно-транспортним авионом Војске САД, пребачене из Бакуа у САД“- наводи се у тексту који је објављен у Chicago Tribune.

У стварности Азербејџан је том приликом предао Американцима не 60 него 124 узорка који су део 62 изолована патогена који узрокују епидемије колере, антракса, куге и других изузетно опасних заразних обољења. Ови узорци су пребачени у Институт за патологију Војске САД, који се налази у Вашингтону.

Када су у питању операције трансфера опасног билошког материјала из земаља бившег СССР-а у САД, Азербејџан није сам у том погледу. Постоје логичне претпоставке да су и друге совјетске републике (посебно Украјина и Грузија) предале америчкој војсци своју колекцију биолошких патогена.

Након распада СССР-а Азербејџан је наследио систем био-медицинских објеката за борбу против куге, а који су се састојали од шест научно-истраживачких института, 29 регионалних и 53 импровизоване биостанице. Запослени у овим објектима нису само проучавали микроорганизме који изазивају кугу, него и узрочнике других опасних инфективних болести као што су бруцелоза, сибирски чир (антракс), туларемија итд.

Ови објекти су након распада СССР-а постали практично напуштени, као и слични објекти који су се налазили у другим републикама бившег СССР-а. Као такви, они су веома брзо су ушли у “фокус” САД, па је 2005. године Министарство одбране ове државе потписало са Азербејџаном билатерални споразум на енглеском и азербејџанском језику „о сарадњи у сфери технологије чувања патогена, који су повезани са развојем биолошког оружја и забране ширења информација из те области“ као и рада „на смањивању биолошких претњи“ која је исто морала да буде тајног карактера.

Изградња централне референтне лабораторије (CRL) је окончана у главном граду Азербејџана – Бакуу 2013.године. Ова лабораторија је специјализована за истраживање патогених микроорганизама у узорцима људског и животињског порекла. Разуме се, новац у износу од чак 170 милиона америчких долара који је утрошен за обнову мреже лабораторија на територији Азербејџана, је обезбедилоМинистарство одбране САД, тачније DTRA (Defense Threat Reduction Agency).

У истом временском периоду (говоримо о 2012. години), отворена је још једна био-лабораторија у оквиру Министарства одбране Азербејџана, која је изграђена и опремљена такође новцем DTRA, у оквиру програма који је иницирао Пентагон. Поред тога, направљено је и модернизовано још десетак биолошких станица за мониторинг, у разним деловима Азербејџана, а све у оквиру споразума који је потписан са Американцима.

На територији Азербејџана Министарство одбране САД је финансирало изградњу комплетне мреже објеката  састављених од биолошких станица за истраживање патогена и њихов мониторинг.

Ако је у време бившег СССР-а постојање система биолошких лабораторија и станица за праћење изгледало веома логично (радило се о сопоственој територији и становништву које на њој живи), постојање овако крупног система састављеног из озбиљних лабораторија које делују далеко од територије САД, а које ова држава обилато финансира, тешко се може објаснити жељом за ефикасније складиштење патогена за које су већ ионако постојали безбедни капацитети, а још мање за тобожњом хуманитарном донацијом, која и за не баш интелигентне људе, изгледа врло провидна и смешна.

Украјина

По истој матрици као и у случају Азербејџана, Министарство одбране САД гради мрежу биолошких научно-истраживачких лабораторија и станица за мониторинг и на теритроијима других бивших совјетских република.

Шема је свугде потпуно пресликана: истовремено се са финаснирањем изградње кровне централне научно-истраживачке лабораторије, паралелно граде и станице за биолошки мониторинг.

Оно што највише подгрева оправдану сумњу, коју практично доводи до кључања, јесте чињеница да се сви детаљи ових пројеката упорно скривају од јавности: на пример, у Украјини, која је препуна централних реферетних био-лабораторија, које би наводно требале да превенирају појаву опасних инфективних епидемија које су преносиве између људи, али и животиња, у локалним медијима је апсолутно немогуће пронаћи и једно валидно истраживање о потенцијалној биолошкој претњи која се „тобоже“ надвила над овом земљом. Поједини медији су се силом прилика огласили тек када је у рејону Харкова дошло до побуне локалног становништва које је својим телима (али и оружјем) спречило изградњу био-лабароторије фантомске намене, која је требало да буде изграђена практично испред њиховог прага.

Све остало је прекривено потпуним велом таме, док истовремено афричка куга немилице коси домаће животиње (посебно су на удару свиње), и док птичији грип уништава фарме пернатих животиња, због чега украјински извоз трпи катастрофалне губитке.

Укратко, здравље и живот становника Украјине су на удару „непознатих“ вируса, којих раније ту није било. А за то време најмање словом и бројем петнаест (15) референтних био-лабораторија и станица за мониторинг које су подигнуте у овој земљи раде пуном паром.

Чудно зар не?

Како објаснити чињеницу да Министарство одбране САД премрежава територију Украјине биолошким објектима, чија је наводна функција “смањење потенцијала опасности заразе патогеним микроорганизмима”, док са друге стране имамо потпуну беспомоћност и повлачење пред „непознатим“ типовима вируса и заразних болести, које је уништило живинарство?

Међутим, све ово има итекако смисла ако претпоставимо да се ради о систему биолошких објеката двоструке намене.

Наравно да је тешко замислити да се у државама које су чланице ОДКБ налазе америчке лабораторије које за циљ имају производњу билошког оружја. Међутим, САД дискретно врше свој мрачни посао: у неком тренутку довољно је проучити утицај патогена на генетски базен, и креирати вирусе и бактерије са неопходним својствима на другом месту. Најважније је имати поуздане информације до којих се долази експериментима на људима.С обзиром на потешкоће прецизне идентификације извора биолошке контаминације, која увек може бити подвргнута манипулацији, увек се можете свалити кривица на птице селице, дивље животиње, инсекте или загађену воду.

А са доласком на власт „послушних“ политичких елемената (сетимо се оружаног преврата у Украјини 2014.године и покушаја понављања истог сценарија у Јерменији и Казахстану) ствара се огроман маневарски простор за злоупотребу ових капацитета у свом пуном обиму, тачније и у војном погледу. Американци, који данас великодушно спонзоришу биолабораторије у бившим совјетским републикама (у том смисли и  у државама које су чланице ОДКБ-а) размишљају не само о сутрашњем дану, него и дану коју ће осванути после њега.

Казахстан