Зашто је маршал Жуков био једини совјетски грађанин који је могао да пије кока-колу

Кока-кола је за време Другог светског рата освојила свет, али ово газирано пиће са укусом капитализма држано је подаље од Совјетског Савеза. Изузетак је био један човек који је притом био највећи совјетски ратни херој...

Тешко је замислити свет без кока-коле. Волели је или не, она је увек ту, неизбежно слатко искушење за оне који је пију и нешто што непрекидно морају да одбијају за оне који је избегавају. Она је заштитни знак потрошачког друштва и то уз подршку Деда Мраза. Није никакво чудо што је Совјетски Савез покушао да спречи да се најпознатије безалкохолно пиће на свету прелије преко гвоздене завесе. 

Међутим, свако правило има свој изузетак. Када је генерал Црвене армије Георгиј Жуков крајем Другог светског рата изразио жељу за карамелизованим газираним напитком, његова жеља не само што је испуњена, него је америчка компанија учинила много више од тога и за одликованог ратног хероја произвела специјалну серију овог пића. 

Пиће раздора 

„Кока-кола, пиће које узвраћа ударац” – можемо прочитати на реклами за кока-колу из 1943. године. Други слоган гласи: „Узми кока-колу = Војниче, освежи се”. Идеја о томе да је кока-кола симбол Америке и америчког планетарног присуства није само проста уобразиља. То је заправо имиџ који је сам бренд агресивно промовисао током читаве своје историје. Слике војника који испија ледену флашу кока-коле („укус дома”) преплавиле су цео свет. 

 

Getty Images

Совјетски Савез није био потпуно имун на западно брендирање: компанија „Форд” је одиграла значајну улогу у совјетском пројекту индустрализације 30-их година 20. века, док је „Пепси” постао први масовни амерички бренд у СССР-у 70-их година. Кока-кола је, међутим, била нешто сасвим друго. Том Стендиџ, аутор књиге „Историја света у шест чаша”, тврди да је „Кока-Кола” дуго избегавала совјетског дива из маркетиншких разлога, плашећи се да ће њен профит пунити државну благајну. 

Пукотина између комунизма и капитализма коју је испунила кока-кола била је јасно видљива. Први човек који ју је прешао није био капиталиста, већ маршал Жуков, човек који је нацисте испрашио из Стаљинграда и терао их све до Берлина. 

Међутим, просто није било могуће видети га како пије америчко пиће. 

Жуковљева бела кола 

Прича се да је Жуков први пут пробао кока-колу када му је понудио генерал Двајт Ајзенхауер и да је одмах подлегао њеним чарима. Ухваћен између чекића и наковња, нови „зависник од кока-коле” Жуков је сада морао да се сналази балансирајући између своје слатке страсти и оданости идеологији.    

Какво решење је пронашао? „Белу кока-колу.” 

Како наводи Марк Пендерграст у књизи „За Бога, отаџбину и кока-колу”, за Жуковљев проблем сазнао је генерал Марк В. Кларк, амерички командант у Аустрији 1946. године. „Кока-Кола” је добила посебну молбу да направи безбојно газирано пиће. Његов једини захтев је био да се пиће не „сипа у ону смешну боцу” и да буде „друге боје”. 

Маршал Георгиј Жуков и генерал Двајт Ајзенхауер у Москви

Sputnik

Финални производ, који је произведен у Бриселу, није садржао карамелу и био је пакован у флаше са равним ивицама. Са каквим циљем? Како би бела кока-кола личила на вотку и постала знатно прихватљивије пиће у совјетској јавности од наводне капиталистичке „отпадне воде”. На чепу се чак нашла и црвена звезда као прихватљив облик сарадње у оквиру брендирања комунистичке кока-коле. 

За свој труд „Кока-Кола” је добила слободан пролаз у делове Беча под совјетском контролом без бирократских перипетија. Пројекат беле кока-коле обустављен је након што је 1946. године произведено 50 гајби за Жукова. Иако је то било више од  дискретне услуге између два генерала, овај случај је карактеристичан за време пре хладног рата, када су високи совјетски и амерички званичници улагали много труда како би подржали савезништво између две земље. 

И мада није доживео да види даљу судбину своје идеје, Жуков је на неки начин био визионар. 1992. године „Кока-Кола” је произвела своју „Tab Clear” кристалну колу, која је на тржишту опстала до 1994.

Томи О`Калахан, Russia beyond