Историја у фотографијама: Упознајте тајне Бајкалског језера

Најдубље језеро на свету такође је и највеће слатководно језеро на свету које се по величини може упоредити са Белгијом или Холандијом. А окружују га пејзажи изванредне лепоте.

Почетак 20. века. Руска морнарица добија свој први ледоломац који носи име по језеру: „Бајкал”. Он по водама језера плови све до 1918. године.

 

МАММ/МДФ

1900. На овој фотографији можете видети први воз који је путовао обалом језера пролазећи Транссибирском магистралом. Нажалост, данас није могуће у возу проћи толико близу језера, али се оно ипак из даљине може видети из воза. Наиме, један део пруге око Бајкалског језера је поплављен ради изградње Иркутске хидроелектране. Данас је то пруга који не води никуд.

 

Getty Images

1905. Стена „Хобот” (Сурла) на Шаманском рту. Некада је била свето место на којем су вршени шамански ритуали, а данас је једно од изгубљених блага Бајкала. Стена је, наиме, дигнута у ваздух за време кречњачких ископавања у совјетско доба. Међутим, према гласинама, била је то циљана акција против окултизма.

 

МАММ/МДФ

1959. Бајкалско свитање. Упркос популарности ове дестинације и бројним хотелима у близини језера, и даље можете уживати у оваквим исконским призорима. Такође се лако стиже до удаљених локација у близини Бајкалског језера, где можете у самоћи уживати у призорима недирнуте природе.

 

Всеволод Тарасевич/МАММ/МДФ

1964. Бајкалско језеро има јединствену климу. Оно чак има и своје сопствене ветрове. Зиме нису сурове као у централном Сибиру, нити су лета неподношљиво врела. Вода је, међутим, прилично хладна и једино доба када заиста можете да пливате без да вас тресе хладноћа је август.

 

Алексеј Бушкин/Sputnik

1966. Село Лиственичноје (данас Листвјанка) је насеље најближе језеру. 1725. године човек по имену Николај Кислицин је одлучио да зиму проведе на обали Бајкалског језера. Касније је на том месту подигнуто неколико кућа.

 

Израил Озерски/Sputnik

1969. Летња вожња чамцем по Бајкалком језеру. Језеро нуди велики број активности за туристе: шетње, планинарење, обилазак пећина, јахање, вожња кајака и вожња у хеликоптеру, као и друге зимске чаролије.

 

Олег Макаров/Sputnik

1970. Деца на обали Бајкалског језера зими. Језеро је дуго око 636 километара и налази се између два руска региона: Иркутске области и Републике Бурјатије (са главним градом Улан-Уде).

 

В. Белоколодов/Sputnik

1982. Бајкалска фока или нерпа је симбол језера. Зар нису слатке? Осим нерпе, Бајкалско језеро настањује око 2600 животињских врста! Не заборавите да пробате локални специјалитет: бајкалског омуља.

 

Петар Малиновски/Sputnik

1983. Геолози још увек не могу да се сложе по питању настанка Бајкалског језера. Међутим, слажу се да је оно старо око 25 милиона година. Први Рус који је открио језеро био је козак Курбат Иванов, а то се десило 1643. године.

 

Петар Малиновски/Sputnik

1989. Још једно мистериозно место је Шаман-камен на острву Ољхон у средини језера. Постоји дивна легенда о овој стени. Локални јунак по имену Бајкал имао је ћерку Ангару, што је такође име реке која се излива из језера. Ангара се заљубила у младог Јенисеја и побегла од куће. Јенисеј је такође име реке у коју се улива Ангара. Када је сазнао да му је ћерка побегла, побеснели Бајкал је на њу бацио Шаман-камен.

 

Јуриј Кавер/Sputnik

1990. Када је током зиме цело језеро замрзнуто, људи по њему играју хокеј, клизају се или скијају. Пред крај зиме сваке године се по језеру организује и маратон.

 

Getty Images

Russia beyond