Мисија „Свемирски лифт”: Да ли ће сан руског научника после 120 година постати стварност?

Свемирски лифт за слање људи у орбиту први пут је замишљен крајем 19. века. То је била идеја руског научника и визионара Константина Циолковског. Он је, међутим, био свестан да ниједан материјал познат његовом времену неће моћи да оствари овај сан. Данас грађевинске компаније кажу да располажу технологијом за изградњу свемирског лифта, а недавни експерименти доказују да је то могуће.

1895. године велики руски научник Константин Циолковски први пут је изложио своју идеју свемирског лифта. Знао је да ће слање људи у свемир бити скупо и сматрао је да би електрични лифт могао да искористи инерцију и гравитацију како би уштедео енергију.

Према његовој замисли, сајла дуга 36 километара била би причвршћена за Земљу на екватору, а другим крајем за орбиталну станицу. По њој би се кретао лифт. Научник је међутим, био свестан да не постоји материјал који би могао да поднесе тензију између Земље и свемира. 

Донедавно нико није веровао да је могуће остварити идеју Циолковског. Чак ни такви иноватори у приватном истраживању космоса као што је Илон Маск нису сматрали да ова идеја има будућност.

„То је веома компликовано. Не мислим да је реалистично да се направи свемирски лифт”, рекао је Маск на конференцији у фебруару 2015. у MIT, додајући да би било лакше да се „направи мост од Лос Анђелеса до Токија” него лифт који би терет подизао у свемир.

Константин Циолковски (1857 - 1935) је био велики руски и совјетски научник, оснивач космонаутике и пионир у постављању астронаутичких теорија.

Sputnik

Крајем септембра ове године, међутим, Јапанска агенција за аеронаутичко истраживање и  NASAдоказале су да ова идеја може да постане стварност. Они су извели експеримент на Међународној космичкој станици који је показао да би свемирски лифт заправо могао да функционише.

У експерименту су два минијатурна коцкаста сателита пуштена у космос са станице. Били су повезани челичном сајлом, при чему се мали контејнер кретао по каблу користећи сопствени мотор. Између коцкастих сателита налазила се челична сајла дуга 10 метара.

Овај експеримент је био само приказ тога како би могао да изгледа свемирски лифт у пуној величини који би се пружао од Земље до свемирске станице у орбити. Неке глобалне технолошке компаније већ су почеле да се утркују која ће прва реализовати ову идеју.

Грађевинска фирма из Токија „Корпорација Обајаши” (Оbayashi Corp) саопштила је да планира да до 2050. године сагради свемирски лифт, а према наводима новинске агенције „Синхуа”, кинески Истраживачки институт за ракетну технологију се нада да ће у томе успети чак пре 2045. године.

Свемирски лифт би могао да постане највећи појединачни грађевински пројекат икада изведен, а изградња би коштала близу 10 милијарди долара. Цена би могла да се смањи тако што би се корисни терет слао у орбиту. Свемирске агенције тренутно користе ракете које су веома ризичне и притом штетне по околину.

Када једном буде саграђен, свемирски лифт би могао у свемир да носи килограм терета по цени од 500 долара, што је значајно јефтиније од тренутних 20 000 долара по килограму, према подацима из извештаја Међународне академије за астронаутику.

„Мислим да ће први лифтови бити аутоматски, а онда, за 10-15 година, имаћемо шест до осам лифтова који ће бити довољно безбедни да превозе и људе”, каже Питер Свон, председник Међународног конзорцијума за свемирски лифт и главни аутор извештаја Међународне академије за астронаутику.

Арсениј Калашљиков, Russia beyond