Др Ненад Стевандић: Никада нећемо бити ничије оружје против Русије

06.10.2018. год.

"Напори за укидање Републике Српске не престају"

Поводом тренутне политичке ситуације и нејединства политичких странака позиције и опозиције разговарали смо а председником партије „Уједињена Србска“, др Ненадом Стевандићем и потпредседником Народне Скупштине Републике Српске, те тражили његово мишљење о узроцима политичких препуцавања у Републици Србској, а нарочито нејединства странака позиције и опозиције.

Пре свега, ви сте доктор медицине и бавите се научним радом.

- Моје матично занимање је специјалиста-оториноралинголог и 21 годину сам у струци. Трудим се да својим радом допринесем квалитету здравствене заштите, као и подизању укупног нивоа здравствене службе у Републици Србској.

Ви сте први политичар који је примио првог званичног руског представника у Републици Србској.

- Да, то је био Николај Курјанович Владимирович, који је био депутат у Руској думи и члан Одбора за безбедност Руске думе и радо смо га угостили у Бањалуци. То су били први званични контакти између политичара из Русије и Републике Српске, а после нас је боравио и у Србији. Сматрам да народ који не негује традиционалне везе нема шта да тражи пуно у будућности јер је стварање нових веза и нових пријатељстава такође важно. Али то је неупоредиво теже него сачувати старе. Стара народна мудрост каже да је најважније сачувати старе изворе јер потрага за новим изворима може да буде мукотрпна и човек може да умре од жеђи. Исто тако, народна мудрост нас учи да се не траже нови пријатељи међу старим непријатељима, а да се стари пријатељи никада не смеју претворити у нове непријатеље.

У то време је било незахвално отворено остваривати контакте са Русијом јер је Запад на овим просторима имао велики утицај и Ви сте тада одлучили да ступите у контакт са Одбором за безбедност Руске Федерације.

- Ти контакти су укорењени у нашу традицију, између србског и руског народа. Укорењени су у судбину, веру, језик и то правим и нормалним људима на Западу не би требало сметати, они би то требали поздравити. Сарадња и дружење међу било којим људима који имају за циљ да унапреде односе, да дигну привреду и културу нису усмерени ни против кога. Чак шта више, могу свима да помогну јер ми тај обруч колективне безбедности дижемо на виши ниво.

Било је пуно нерационалних одлука Запада и пре и после бомбардовања Србије, после хаоса који је владао у уставној структури БиХ. Од промене власти тенковима СФОР-а, мешања у унутрашња питања, интервенција на Устав, интервенција високих представника, смењивања наших функционера, смењивања председника Републике Српске, укидања воље и одлука Народне скупштине РС и других. Дакле, један недемократски ситем који је више својствен Блиском истоку, него Европи. Заиста, Русија је и тада имала принципијелан став као и данас. Жао ми је што многи глобални играчи у тој својој утакмици коју играју на геополитичком простору утицаја Евроазије, евроатланских интеграција, имају било шта да замере Републици Србској. Република Србска ради своје добре сарадње са Русијом никада неће напасти Америку. Било би потпуно илузорно да неко у томе види неки проблем.

Такође још једна значајна ствар која је урађена на Вашу иницијативу је да сте угостили представнике ОДКБ-а (Организациј за колективну безбедност)

- Морам да кажем да су у Народну скупштину Републике Српске долазили и представници НАТО-а, да је неколико генерала имало прилику да посети Народну скупштину, да буду гости председника Скупштине, да долазе и код нас у Одбор за безбедност када сам био председник овог тела, и ми смо у духу те толеранције и сарадње осећали за потребу и обавезу да се чује став и другог великог глобалног играча, односно Руске Федерације. Зато је амбасадор Харченко представио пред стручном јавности, угледним људима, представницима парламента и политичарима презентацију да би се имало што више информација. Пре свега да се схвати да ОДКБ није новоблоковска организација, да није претеча новог Хладног рата или поделе света, него позив на мир сарадњу и заштите глобалне безбедности, првенствено заштите од тероризма. Могу да кажем да сам тада представио наше ставове о тероризму које је Русија много пре нас и других радила на време. У Европи и свету то нису схватили и сада они који су некада сматрани "борцима за слободу", које су наоружавали, сада их сматрају терористима. Сходно томе постоје веома три важна фактора развоја тероризма на нашим просторима. Први фактор је новац да би се купило оружје, други фактор је мотивација, а трећи фактор је близина мете - доступност онога кога желиш да нападнеш. У БиХ то све имамо, имамо много оружја, имамо ендемску мржњу, имамо ратове који су оставили хаос међу народима и имамо могућност да се то деси. Морамо да будемо веома опрезни и да чувамо мир, јер се је већ дешавало неколико терористичких напада, како напад на амбасаду САД, тако и напад на полицијску станицу у Бугојну.

У последње време је веома активна НАТО кампања у Федерацији БиХ, а поготово у Републици Србској. Познато је да је огромна већина становништва Републике Српске против ступања у ту војну алијансу. Неке НВО то масовно подржавају, а чији је НАТО и спонзор. НАТО плаћа одређеним медијима за пропагандну кампању, како би евентуално придобили наклоност становништва Републике Српске. Чак и политичари из Републике Српске у заједничким институцијама БиХ повремено отворено подржавају то да се Република Србска прикључи НАТО-у. Какво је Ваше мишљење о томе?

- Видите, ја сматрам да то прво није у реду, јер немате став народа о томе. Две су веома битне ствари о приступању НАТО-у или неком другог савезу, савезу ОДКБ, да будемо потпуно реални. Ми смо мали играчи. Милион и двеста хиљада Срба у Републици Србској на тешком терену где је несумњиви утицај Запада, Ватикана, НАТО пакта, Турске, Ирана, Саудијске Арабије и многима смета утицај Русије. Да ми на том терену учествујемо у бици геополитичких структура, евроатланских и евроазијских интеграција, за нас је катастрофално. Можемо да нестанемо где год да будемо. Тако да смо захвални Русији што нам не гура неку врсту ултиматума да будемо на њеној страни, него се понаша рационално, а што је за нас веома битно. Са друге стране многи људи не разумеју, па падају у ватру тих плаћених кампања и свему томе. Две су ствари кључне. Прво, оно што Србија одлучи то Република Србска мора да следи или да са тим на неки начин буде компатибилна. И када то дође на ред, Република Србска то треба да уради на референдуму, јер је воља народа важна, а не воља политичара. Воља политичара веома често може да се купи, а воља народа је обично суверена.

Историја руско-србских односа је историја пријатељства и помагања, мада неки људи који не знају ништа о историји покушавају да причају приче како нас Русија никада није помагала, а Грчка никада није хранила. Морам да кажем да нема удовица из руско-србских ратова, јер тих ратова није ни било. Нема бомбардовања србских територија од стране Русије јер тога никада није ни било, као што има са друге стране стално помагање и стално пријатељство. То пријатељство никада није било усмерено против Запада и то је веома рационално, што је веома битно у нашим заједничким односима. Ми нисмо у могућности да будемо против Запада, НАТО-а и САД јер то је скупо и мало ко може да нам помогне. Али, никада нећемо ни бити ничије оружје против Русије и наш став по питању тога је веома јасан и рационалан. Он неће реметити односе у свету, неће занемарити утицај САД и ЕУ који је овде несумњиво велики. Они овде имају мандат. НАТО снаге путем СФОР-а су у мандату. Не можемо рећи сада да то не постоји. Са друге стране, ни ми нисмо, колико год били мали, нисмо безначајни. Морамо да држимо до себе и свог мишљења, те да из овог турбулентног времена изађемо неповређени.

Да ли Република Србска може остати неутрална?

- Било би добро да остане неутрална, јер у великој утакмици ми не можемо дати гол. Ми не можемо да пресудимо ни у чију корист јер би само учинили нешто на своју штету, а ако останемо неповређени и будемо неутрални, сачувамо своје традиционалне и пријатељске везе са Русијом и будемо веома рационални и одмерени према Западу, то никоме паметном неће сметати.

Који су највећи изазови за Републику Српску? Имамо оштра оптуживања политичара у Републици Србској, те изразито непомирљив став између њих. Такође, као последица таквог нејединства доносе се негативне политичке одлуке по Републику Српску, па чак и без њеног одобрења. Који разлози стоје иза свега тога?

- Република Србска је једина права и верификована србска побједа у двадесетом вијеку на чију су верификацију потписе ставиле и САД и Русија, државе ЕУ, а наравно и Србија и Хрватска. То је једино што су Срби формално створили у задња два вијека иако су у свим свјетским ратовима били на страни побједника. Скупо су платитили своје учешће и допринос у побједама, и антифашизма, и сила пре тога, које су биле на позицијама хуманизма и чувања мира. Били смо просто кажњени што смо помагали и Запад и антифашистичку коалицију, док су други који су били на супротној страни, на неки начин политички и територијално награђени. Неком, да кажем, судбином смо успјели да верификујемо Републику Српску. У доба њеног стварања били смо сатанизовани од истог тог Запада који нас је прије тога дизао у звијезде, када смо ратовали за његове интересе, а после рата нам је скраћивао територију и онемогућавао да се српске територије обједине.

Откако је настала Република Србска почели су напори за њено укидање. Они су, како које године, већи или мањи, али никако нису престајали нити престају. Једини циљ тих напора је да нас ухвате неспремене, да будемо нејединствени и посвађани. Управо је дошло то вријеме када су Срби посвађани, када имају много међусобних размирица, када су једни на власти у Сарајеву, а други у Бањалуци, када се просто кидише међусобно и када се употребљавају тешке ријечи и оптужбе, и када су ради неких личних анимозитета, и једни и други спремни да жртвују колективно и национално, а све да би добили на личном или на партијском плану.

Сматрам да је Парламент Републике Српске мјесто гдје се о томе треба говорити више, да упозоримо једни друге, да кажемо да је лош економски концепт и његови резултати. Лош економски концепт слаби нашу одбрану. С друге стране, оно што раде представници Савеза за промјене у Сарајеву, то је још горе. Они не само да немају економски концепт који би био алтернатива постојећем у Републици Србској, него им је и нацоинални концепт под директном контролом Бакира Изетбеговића и преношења надлежности, а које је поново на сцени. Чак се сада и неки финансијски кораци покушавају урадити, тако да нашим дијелом, Републике Српске, у Централној банци БиХ располаже Савјет министара БиХ, а не Влада Републике Српске. То је потпуни аутизам оних који су на нивоу државне заједнице БиХ и који уопште не виде да се, не само не смију преносити надлежности, него и управљачка права из Републике Српске у Сарајево.

Надам се да то народ добро разумије и да ћемо артикулисати нове, младе и непотрошене људе који су образовани и који нису у страначким и другим „раљама“. Лично сам заговорник тог концепта и због тога смо формирали партију „Уједињена Србска“, која жели да уједини оно што је добро, а оно што је лоше да остави за нека друга времена, јер је сада Република Србска у опасности.