Украјина и Новорусија из минута у минут - 22.09.

23.09.2018. год.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање

Спровођење Минских споразума - кликнути на карту за увећање

Карта ситуације на фронту за 17.09. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање

Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - Клинути овде или на мапу испод

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 22.09

Два брода украјинске морнарице ушла у ексклузивну економску зону Русије - Два брода Војно-морнаричких снага Украјине - „Донбас“ и „Корец“ -ушла су у искључиву економској зони Русије, саопштила је Погранична управа Федералне службе безбедности Русије за Крим.

„У овом тренутку два брода Војне морнарице Украјине - брод управе ’Донбас‘ и бродски шлепер ’Корец‘, налазе се недалеко од обала Крима, у искључивој економској зони Русије, крећући се ка североистоку“, наведено је у саопштењу, преноси ТАСС.

Погранична управа је навела да у складу с нормама међународног морнаричког права и у интересу заштите безбедности Руске Федерације украјинске бродове прате бродови обалске страже Пограничне службе ФСБ Русије.

Две особе повређене у експлозији у Доњецку - У експлозији која је одјекнула у продавници у Доњецку повређене су две особе, изјавио је представник администрације Кировског округа Доњецка.

„У експлозији која се догодила у продавници повређене су две особе. То су продавачица и човек који је бацио или гранату или нешто што личи на експлозивни пакет. Полицајци утврђују шта се догодило“, рекао је представник администрације.

Раније је саопштено да је једна особа повређена у тржном центру у Доњецку.

„Човек који је одговоран за експлозију је ухапшен и налази се у окружном одељењу полиције. Повређена је једна жена која је хоспитализована“, казао је представник администрације.

Преглед политичко-економских и других вести за 22.09.

У Кијеву указали на негативне последице изласка из Договора о пријатељству са Русијом - Излазак Украјине из Договора о пријатељству и сарадњи са Русијом могло би негативно да утиче на положај Кијева по питању Крима, саопштио је бивши шеф Спољно-обавештајне службе Украјине генерал Николај Маломуж.

Он је додао "да у складу са документом Крим законски припада Украјини и да то признаје Русија".

"Овде и даље треба имати солидну правну основу, а ми им сада дајемо разлоге да се позову на чињеницу да смо прекршили овај договор. Русија ће истаћи да су Крим узели себи, без кршења споразума", упозорио је генерал.

Истовремено, он није искључио погоршање ситуације у Донбасу након раскида Договора.

Раније је председник Украјине Петро Порошенко потписао указ којим се раскида Договор о пријатељству, сарадњи и партнерству са Русијом.

Споразум о сарадњи и пријатељству Русије и Украјине потписан је 1997. године. Он представља основни документ руско-украјинских односа који подразумева стратешко партнерство двеју земаља на основу принципа узајамног поштовања, суверене једнакости, територијалне целовитости, ненарушивости граница, мирног решавања спорова, неупотребљавања силе или претње силом, укључујући економске и друге начине притиска.

Кијев: Спремна резолуција западних земаља и Украјине о Донбасу - Министар спољних послова Украјине Павел Климкин изјавио је да нацрт резолуције Савета безбједности УН о ситуацији у Донбасу дуго спреман.

Према његовим речима, документ су сачиниле западне земље заједно са Украјином, те да садржи три тачке.

Као прво, рекао је Климкин, присуство мировних снага је веома важно. У исто време, он је приметио да операција треба да буде "конзистентна", односно да мировне снаге треба да буду у зони сукоба, а не "да седе дуж линије контакта". Међутим, бројност контингента није најважније питање, сматра министар.

Друга тачка "тајног" плана су полицијске снаге које ће обезбедити "стварно разоружање" и бити одговорне за безбедност.

Последња тачка је међународна администрација, рекао је Климкин. Према његовим речима, то ће заменити структуре власти у зони сукоба.

Министар је назвао последња две тачке "мегапринципијелним питњима".

Он је додао да се "одавно готов" нацрт резолуције не подноси Савету безбедности УН да се спречи Русију "да направи компромис који би спречио стварно деокупацију".

Кијев тражи увођење мировњака УН у Донбас. Раније је руски председник Владимир Путин рекао да подржава идеју слања мировне мисије у Украјину, али да то може бити само у функцији обезбеђивања особља ОЕБС-а. Кијев сматра да мисија УН треба да има шири мандат и да буде распоређена широм Донбаса до границе са Русијом.

Мађарска: ЕУ би требало да размотри питање одржавања или укидања санкција Русији - Европска Унија би требало да расправља о питању одржавања или укидања санкција против Русије, а не да их аутоматски обнавља, изјавио је у интервјуу за телевизију РТ министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто.

„Јасно смо идентификовали потребу за дијалогом, искрену и директну дискусију, да ли су санкције биле успешне или не. Хајде да анализирамо чињенице, да ли су санкције помогле европској економији или руској економији или су, напротив, помогле да се изврши притисак на руску економију, да ли су помогле да се реализују Мински споразуме? Када одговоримо на та питања донећемо и одлуке о нашој будућности“, истакао је Сијарто.

Шеф мађарске дипломатије нагласио је да се тренутна Влада Италије такође противи аутоматском продужењу санкција.

„Чини се да актуелна Влада Италије дели став да санкције не треба да се аутоматски продужавају и да су неопходне расправе. Пошто је Италија јака земља, чланица Г7, слабијем члану ЕУ ће бити много лакше да брани овај став заједно са већом државом“, закључио је Сијарто.

Украјина неће продужити споразум о пријатељству са Русијом - Министар спољних послова Украјине Павел Климкин потврдио је да је Министарство у петак упутило Русији ноту о одлуци да не продужава споразум о пријатељству, сарадњи и партнерству између двеју земаља.

„Данас (у петак) смо предали, како смо и говорили, одговарајућу ноту Русији“, рекао је Климкин на брифингу.

Раније је заменик лидера највеће партије у украјинском парламенту, Блок Петра Порошенка, Алексеј Гончаренко, саопштио да је Министарство спољних послова упутило обавештење руској страни да споразум о пријатељству неће бити продужен.

У понедељак је указом украјинског председника Петра Порошенка ступила на снагу одлука Савета за националну безбедност и одбрану да се прекине споразум о пријатељству, сарадњи и партнерству између Украјине и Русије. Како су власти Украјине објасниле, не ради се о раскиду уговора, већ о одлуци да се он не обнови. У случају да се испоштују све процедуре, споразум ће престати да буде на снази од 1. априла 2019. године.

Москва је одбијање Кијева да продужи споразум назвала деструктивним кораком и изразила дубоко жаљење због такве одлуке украјинског руководства. Украјинска опозиција била је против иницијативе да се споразум не продужи, рекавши да је таква одлука у супротности са националним интересима Украјине и да ће створити опасан правни вакуум и закомпликовати односе са Русијом.

Споразум о пријатељству, сарадњи и партнерству између Украјине и Руске Федерације потписан је у Кијеву 31. маја 1997. године. Споразум је ступио на снагу 1. априла 1999. године за период од 10 година са аутоматским продужењем за наредне десетогодишње периоде, у случају да нема приговора страна.

Епископ бачки Иринеј: Потези Цариградске патријаршије ће изазвати нове расколе - Једностраним признањем аутокефалности цркве у Украјини од стране Цариградске патријаршије биће разрушено јединство православног света, а претензије Цариграда на апсолутно првенство у целом православном свету подложне су критикама, сматра архијереј Српске православне цркве, епископ бачки Иринеј (Буловић), преносе РИА Новости.

Пуни текст његовог чланка објавило је Одељење за спољне црквене везе Московске патријаршије. То је прва реакција Српске православне цркве на последња дејства цариградског патријарха Вартоломеја у вези с припремом давања „украјинске аутокефалности“.

Ове потезе је оштро осудила и Украјинска православна црква Московске патријаршије, која је то оценила као инвазију на канонску територију друге помесне цркве. Архијереји Синода Белоруске православне цркве такође су протестовали због тог потеза цариградског патријарха.

Епископ Иринеј је подсетио да, поред канонске Украјинске православне цркве, која ни од кога није тражила аутокефалност, у Украјини постоје три расколничка удружења, као и „агресивна унијатска заједница“.

„Преговори о аутокефалности управо се и воде с тим расколничким ’црквама‘ и истовремено с државним властима Украјине, без присуства канонске цркве и супротно њеним жељама. Само се по себи разуме да се у то питање на најгрубљи начин мешају унијати који су на страни расколника. Из тога следи да је реч не о пројекту давања аутокефалности Украјинској цркви, како стално слушамо и читамо, него о програму давања аутокефалности украјинским шизматским формацијама“, навео је архијереј.

Он је, такође, критиковао недавне изјаве патријарха Вартоломеја о томе да „васељенски престо“ има право да доноси одлуке према сопственом праву и на сопствену иницијативу, пренебрегавајући претходно утврђене границе аутокефалних помесних цркава и без обзира на њихов став или противљење.

Песков: Нове санкције САД непријатељски потез -Увођење нових америчких санкција је непријатељски корак, ови кораци показују нелојалну конкуренцију и покушаје Вашингтона да делује нетржишним методама како би избацио конкуренцију, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

„Имали смо времена да анализирамо претње. А имали смо времена и да минимизирамо одређене ризике који се несумњиво јављају овим акцијама Вашингтона“, одговорио је он новинарима на питање да ли нове америчке акције могу да утичу на домаћи одбрамбено-индустријски комплекс.

„Ови потези су непријатељски, рецимо, непредвидљиви и настављају да наносе штету билатерланим односима које се већ налазе у јадном стању. Овде се могу видети два фактора. Први је нелојална конкуренција, нечасна конкуренција, покушај овим нетржишним методама који су у супротности са нормама и принципима међународне трговине, да се потисне главни конкурент америчких произвођача са тржишта, а знате да производња руског војно-индустријског комплекса не само да је конкурентна, већ често натконкурентна“, објаснио је Песков.

Он је додао да санкциона хистерија наставља да доминира у политичким круговима САД и не пружа могућност за трезвену процену проспеката односа између Москве и Вашингтона.

Русија намерава да одговори на једнострана ограничења Сједињених Америчких Држава на принципу реципроцитета, али ће се предузети мере које најбоље одговарају интересима земље, истакао је Песков.

САД су прошириле санкције Русији, стављањем на црну листу 27 физичких лица и шест компанија.

Матвијенкова: У Русији сазрева жеља да се изађе из ПССЕ - Председник Савета Федерације Русије Валентина Матвијенко је на састанку са председницом Парламентарне скупштине Савета Европе (ПС СЕ) Лилијан Мори Паскје изјавила да у Русији сазрева жеља да се изађе из те организације.

„Искрено говорим, ако се Савет Европе са овим помири, ако не поштује учешће Русије, онда мора да буде тако. Нема смисла даље одлагати паузу“, рекла је Матвијенкова.

Према њеним речима, један број одлука ПС СЕ, укључујући и избор судија и комесара Савета Европе, нису легитимни без учешћа Русије. Она је додала да ситуацију у ПС СЕ оцењује као критичну и у супротности са „принципом парламентаризма“.

Она је подсетила да се преговори о статусу Русије у организацији воде већ четири године и „све стоји на мртвој тачки“.

Односи између Русије и Савета Европе пролазе кроз тежак период. Конфликт се заоштрио у 2014. и 2015 године када је руским парламентарцима одузет низ надлежности због става о Криму. Москва је изјавила да је немогуће радити у таквим условима и престала да учествује у заседањима.

Украјинa - из минута у минут -

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима