Врата ЕУ остају затворена за Турску
Турски народ све више се разочарава у својој тежњи да постане члан ЕУ. Тако је државни министар Турске Егемен Багиш окарактерисао ствари на преговорима о ступању земље у ЕУ.
Врата ЕУ за Турску остају затворена током више од 4 деценије. Преговори о њеном могућем ступању били су започети још 60-их година прошлог века. 1963. године Анкара је потписала са претходником ЕУ, Европском економском заједницом, договор у којем је признато право Турске на учлањење. Затим је уследио дуготрајан прекид односа, што је било условљено прво неспремношћу Турске за ступање, касније војним превратом до којег је дошло у земљи. Преговорима о ступању стране су се вратиле 80-их година. Тек 2000. године земља је била проглашена кандидатом за ступање у ЕУ.
Тренутно, по оцени Егемена Багиша, преговори у ЕУ су прекинути због политичких интрига, са којима се није суочавала ни једна земља кандидаткиња за чланство у ЕУ. Он је назвао такав прилаз неправедним и неоснованим. Од 1995. године Анкара је могла да успостави дијалог свега о 13 тема од 33, које су обавезне са усаглашавање. И најзанимљивије је то што на путу ступања Турској се поставља све више препрека, сматра шеф одељења за европску безбедност Европског института РАН Дмитриј Данилов.
То је са једне стране везано за саму Турску. Са друге, стране, са стањем у ЕУ. У ЕУ сада постоје битне тешкоће, везане за кризу и постојећи конфликт друштва и власти. ЕУ у принципу не може јасно да замисли стратегију ширења у будућности. А што се тиче Турске, ЕУ рачуна на то да Турска за сада не одговара критеријумима чланства, између осталог у погледу поштовања људских права. Уз то ЕУ је по питању потенцијалног чланства ЕУ подељена и унутрашњу сагласносту о том проблему у наредне време је не само тешко постићи, него је практично и немогуће.
Захтеви према Турској изрицани су више пута на највишем нивоу у седишту ЕУ. У првом реду, то је разрешење кипарског проблема, признање геноцида Јермена, стварање друштва заснованог на владавини закона и поштовању права човека и права националних мањина. Да не говоримо о томе да би поједине земље желеле да виде Турску у перспективи само као привилегованог партнера. Узроци тих прилаза леже у забринутости због проширења ЕУ, пошто се процес испоставио сложенијим и тежим него што се очекивало. Па и могућности придруживања муслиманске земље од 75 милиона становника унији рађају у многим државама опаске поводом очувања европских вредности у њиховом хришћанском схватању.
- Извор
- Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују ексклузивна истраживања Ипсоса за РТС.
Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Остале новости из рубрике »