„Мекејна и Срби мрзе скоро исто колико и Руси“

30.08.2018. год.

"Крв србских мушкараца, жена, деце и стараца, као и крв становника Београда, Новог Сада, Ниша и других градова су на рукама не само Клинтона и Тачија, него и Мекејна"

Пише Кирил Бенедиктов, политолог, аутор политичке биографије Доналда Трампа "Црни лабуд" за РТ

Америка жали за Џоном Мекејном.

Многи истакнути амерички политичари изнели су емоцинална саопштења поводом смрти старог републиканског сенатора. Почаст сенатору из Аризоне одали су и бивши председници САД, Џорџ Буш и Барака Обама - оба противкандидати Мекејну на изборима 2000 и 2008. године. Гувернер Аризоне заступао је земљу 36 година у Конгресу САД. Највероватнији његов заменик Даг Дјуси је написао на свом твитер налогу: "Гигант. Икона. Амерички херој. Боже благослови сенатора Џона Мекејна. Никада неће бити заборављен."

Мекејну ће бити одате последње почасти, које дуго нису биле приређене за преминулог америчког политичара. Довољно је рећи да ће опроштај сенатора трајати читаву недељу. Ковчег са телом Мекејна, претходно је у пратњи почасне поворке, превезен у престоницу Аризоне - Феникс. Тамо ће се налазити до данас (четвртка) - у баптистичкој цркви где помен одају становници Аризоне, државе коју је Мекејн представљао у Конгресу САД од 1982. године.

Потом ће ковчег бити пребачен у Вашингтон у Белу кућу. Потом ће се у суботу, 1. септембра у главној катедрали у Вашонгтону одржати комеморација на државном нивоу. Пре Мекејна овакве почасти имали су још председнци Ајзенхауер, Форд и Реаган. Након тога, 2. септембра Мекејново тело ће коначно бити сахрањено на гробљу у Војно-поморској академији Анаполису.

Америка већ дуже време није видела такву сахрану.

У поређењу са бројним похвалама и ламентима, скромно саучешће председника Доналда Трампа ("Моје најдубље саучешће и поштовање породици сенатора Џона Мекејна. Наша срца и молитве су са вама!") је изгледало скоро као увреда.

Али Трамп није имао разлога да воли покојног Мекејна, нити је лицемерје икад било једна од његових мана.

O смрти Мекејна огласили су се и једни такви велики политичари као што су Петро Порошенко (који је назвао Мекејна "великим државником" и "великим пријатељем Украјине") и Михаил Сакашвили ("Сви ми смо дужни да му одамо почаст и да запамтимо да он није био само национални херој Америке, већ и национални херој Грузије", чија је смрт "ненадокнадив губитак Грузије и целог света").

Чак и у руским медијима и друштвеним мрежама, упркос недељи, било је на стотине, саопштења посвећених Мекејну. У суштини, наравно, критички - али било је оних који су "одали признање" принципу и храбрости покојног сенатора.

И ево у патриотском сегменту. За руску опозицију Мекејнова смрти постала је највећа бол. Када је познати опозициони новинар дозволила себи да напише на фејсбуку лепе речи, на њу се обрушио низ увреда. Да ли је сенатор из Аризоне био толико популаран међу москвским и санкт-петербуршким либералима? А ако је тако, зашто?

Одговор, како се често дешава, лежи на површини.

Џон Мекејн је свом својом душом мрзео Русију и Русе. У том смислу, био је типичан представник америчке елите. За ВАСП (скраћеница за белог англосаксонског протестанта), овај феномен је уобичајен. У америчким политичким круговима има пуно таквих, ако не и велика већина - али Мекејн је учинио мржњу према Русији његовим главним принципом и уверењем.

"Ја нисам антируски настројен. Ја сам више про-руски од режима који вас данас лоше води", рекао је Мекејн, што не треба никога да доведе у заблуду. Шта год је био Мекејн, знао је да се прихвати мржње према целој једној нацији у отвореном писму, упућеном народу, барем мудро. Дакле, овим речима, себе је изградио "чуварем" интереса обичних грађана Руске Федерације, "потлачених нечовечним режимом домородаца КГБ-а". Али у пракси, у ствари, све је било потпуно другачије.

У августу 2008. године, када је сенатор Мекејн водио своју кампању за америчког председника, грузијски председник Сакашвили мучки је напао Јужну Осетију, започевши кратки крвави рат. Као резултат овог кратког, петодневног рата, убијено је неколико стотина цивила, укључујући жене и децу. Иза кулиса грузијске агресије био је сенатор Џон Мекејн, убеђујући "великог пријатеља" Михаила Сакашвилија да Сједињене Америчке Државе чврсто подржавају његову борбу са "северним медведом". Мекејн, наравно, није бринуо о Јужној Осетији - планирао је да користи тему грузијско-руског сукоба због своје предизборне кампање.

Његов план je биo да брзо сломи ефикасну операцију руске војске како би принудила Грузине на мир, али крв погинуле деце Цхинвала и убијених руских мировњака у касарнама није само на рукама Сакашвилија, него и на рукама сенатора из Аризоне.

Познате су Мекејнове речи - "Данас смо сви Грузини", а у контексту догађаја из августа 2008. звуче као искрено признање саучесништва у геноциду.

"Када је Грузија отишла у ескалалацију сукоба са Русијом, он је инсистирао на томе да "смо сви Грузини" и стекао се утисак да је спреман да покрене трећи светски рат због сукоба који нема никакве везе са Сједињеним Државама", написао је о покојном сенатору, уредник "Американ конзерватив" Даниел Ларисон. А Ларисон је апсолутно у праву - Мекејн би са задовољством покренуо трећи светски рат, ако би то зависило од њега, само да би уништио Русију коју је мрзео.

Не заборављају Мекејна ни у Србији. Био је један од оних америчких политичара који су топло поздравили одлуку Била Клинтона да земљу подвргне "хуманитарном бомбардовању" како би одвојио Србију од њеног срца - Косова. Није случајно што је бивши "премијер независног" Косова, који је постао кључна веза у европском саобраћају дроге и бивши лидер милитаната Хашим Тачи, увек називао Мекејна "драгим пријатељем". Иако тешко болестан, Мекејн је примио Тачија у Вашингтону и обећао му подршку у стварању косовских оружаних снага, толико потребних за косовске Албанце како би одрезали од Србије све више територије и угасили последњи отпор у северним деловима региона у којем још живи православно србско становништво.

То значи да је крв србских мушкараца, жена, деце и стараца, које су убили милитанати ОВК, као и крв становника Београда, Новог Сада, Ниша и других градова током НАТО бомбардовања, на рукама, не само Била Клинтона и Хашима Тачија, него и на рукама сенатора Мекејна.

Мекејна и Срби мрзе скоро исто колико и Руси. Можда, јер су Срби одувек били веома наклоњени својој "старијој браћи". Сада Мекејн у Украјини: "Украјинци желе савез са Западом, желе да буду део европске цивилизације, а не Русије" (цитат из интервјуа са Мекејном за "Радио Слобода" , објављен после посете сенатора Мајдану у Кијеву још у децембру 2013. године ).

Допринос Мекејна за државни удар у Украјини и грађански рат у Донбасу који је уследио не може никако, а да се не помене. То значи да крв деце Доњецка, Горловке, Авдјејевке и Дебаљцева, као и пепела спаљених живих људи у Одеси лежи и на савести покојног сенатора.

Управо због тога, због његове животињске мржње према Русији и Русима, сенатор Џон Мекејн је добио постхумне почасти без преседана. И кад год се још једном у иностранству чује славуј како запева песму о томе како Запад жели да види Русију у породици демократских земаља, корисно је сетити шта је национални херој говорио.

Али због својих бројних греха - или злочина, како би неко више волео - сенатор Џон Мекејн ће сада давати одговоре пред највишим ауторитетом. А нама остаје да запамтимо или запишемо ради лојалности - имена оних који најгласније изражавају тугу у вези са смрћу ватреног непријатеља Русије и руског народа. За сваки случај.

Кирил Бенедиктов, политолог, аутор политичке биографије Доналда Трампа "Црни лабуд", РТ