Зашто су совјетски пилоти бомбардовали Берлин када су нацисти већ стигли скоро до Москве?

На Западу је добра позната Дулитлова акција у којој је америчка авијација бомбардовала Токио у знак освете за напад на Перл Харбор. Мање је позната акција совјетских пилота, која је извршена раније, а на први поглед је деловала још бесмисленије. Наиме, совјетски авиони су бомбардовали Берлин у тренутку када су немачке трупе потиснуле совјетску армију до саме Москве.

Када су се 7. августа 1941. године изнад Берлина појавили непријатељски авиони, Немци су мислили да је то британска авијација. Убрзо затим су сазнали да су престоницу Трећег рајха напали совјетски бомбардери.

То је изгледало невероватно јер су Немци били уверени да је СССР практично већ изгубио рат. Вермахт је окупирао готово цео Балтик, Белорусију, половину Украјине и дошао до Лењиграда (тадашњег Санкт Петербурга) и већ је увелико надирао према Москви.

Још у јулу је командант немачког ратног ваздухопловства Херман Геринг уверавао Хитлера да је совјетска авијација потпуно уништена. Испоставило се, међутим, да је она сасвим употребљива и да може бомбардовати Берлин целих месец дана.

Освета за главни град

Совјетско руководство је дошло на идеју да узврати ваздушним нападом на Берлин чим су Немци почели да бомбардују Москву крајем јула 1941. године.

 

Getty Images

Бомбардовање престонице је пољуљало веру совјетског народа у своје снаге и своју способност да се супротстави непријатељу. Зато је донета одлука да се непријатељу одговори „симетрично“, тј. да се бобардује главни град Трећег рајха. Командант совјетске флоте, адмирал Николај Кузњецов, који је био одговоран за ову операцију, писао је: „Успешан напад на Берлин би имао огроман значај. Хитлеровци су по целом свету трубили да је совјетска армија уништена“. (Николај Кузњецов, Курс у правцу победе, Москва, 1975.)

То је, међутим, било готово немогуће јер је совјетска авијација имала катастрофалне губитке – уништено је неколико хиљада авиона, што је Немцима обезбедило доминацију у ваздуху. У таквим околностима сваки авион је био злата вредан и морао је бити примењен врло рационално. Поред тога, СССР већ више није имао аеродроме са којих би авиони могли полетети, стићи до Берлина, и вратити се назад.

Одговарајући аеродроми који су били најближи Берлину налазили су се близу Лењинграда, али са тих аеродрома би бомбардери могли стићи само до Либаве (данас Лијепаја на западној обали Летоније). Тада је донета одважна одлука да се за лет искористе неприпремљене писте на Монсундском архипелагу у источном делу Балтичког мора које су биле врло близу непријатељске територије.

Одатле би совјетски бомбаредери ДБ-3 могли да превале растојање до Берлина (900 километара) и да се врате назад. Међутим, немачке трупе су већ пришле сасвим близу Талина, главне базе Балтичке флоте, и пробијале су се према Финском заливу. Поред тога, у овом региону је била врло активна и финска авијација.

Припрема

Аеродром на острву Езел (данас Сарема) био је највећи на Монсундском архипелагу, али уопште није био припремљен за полетање и слетање стратешких бомбардера. Зато је хитно преуређен у најкраћем могућем року и ускоро су совјетски бомбардери пребачени на ово острво.

 

Getty Images

„Морнари су имали тежак задатак. На острву није било довољно резерви горива и авионских бомби. Мали теретни чамци са бензином и бомбама су под јаком заштитом пловили кроз минирани Фински залив до Талина, а затим даље на острво Езел. Опасност их је вребала на сваком кораку. Треба имати у виду да је непријатељ већ држао Талин под опсадом“, пише Кузњецов.

Још већу опасност су представљали могући напади немачке авијације. Авиони су скривани на острву на различитим местима, поред заселака и са маскирним мрежама како не би привлачили пажњу Немаца. Циљ је био да аеродром на острву Езел из ваздуха и даље изгледа као да је напуштен.

Операција „Берлин“

Пет авиона је 6. августа извршило осматрачки лет до Берлина. Ова акција је била успешна. Два дана касније 15 бомбардера ДБ-3 са пуним товаром бомби под окриљем ноћи је отпочело операцију „Берлин“. Авиони су прелетели већи део растојања изнад Балтичког мора да би код Шчећина кренули у правцу немачке престонице.

Немци уопште нису очекивали овакав ваздушни напад. Најпре су помислили да су то немачки авиони. „Непријатељ није очекивао толику дрскост. Док су се наши авиони приближавали циљу Немци су сигналима са земље питали које летелице су у питању и куда лете. Помислили су да су немачки пилоти залутали, па су им предложили да се спусте на оближњи аеродром“, сећа се Кузњецов.

Град је био потпуно осветљен, као на длану. Британска авијација је нападала са запада и то веома ретко. Немачка противваздухопловна одбрана је реаговала са закашњењем јер није очекивала напад са севера.

 

Getty Images

Пет совјетских авиона је продрло до Берлина – они су га и бомбардовали. Остали су бомбардовали предграђа и Шчећин. По извршеном задатку све посаде су се без губитака вратиле у базу.

Немци у шоку

Истог дана је немачки радио саопштио: „Ноћу између 7. и 8. августа јаке снаге енглеске авијације од 150 авиона покушале су да бомбардују нашу престоницу... Од 15 авиона који су продрли до града оборено је девет“.

Би-Би-Си је демантовао ову вест: „Немачко саопштење о бомбардовању Берлина је занимљиво и загонетно јер 7. и 8. августа енглеска авијација није летела изнад Берлина“.

Када се сазнало ко је заправо бомбардовао Берлин руководство нацистичке Немачке је било шокирано, као и обични грађани. Сви су мислили да је совјетска авијација разбијена, те нико није очекивао да је она у стању да стигне до престонице Трећег рајха.

Психолошка победа

Током месеца су совјетски авиони извршили још девет напада на главни град Немачке, али нису више могли да искористе ефекат изненађења као први пут јер је непријатељ већ био спреман за такав напад.

У наредним акцијама совјетска авијација је изгубила 18 авина. Почетком септембра, после заузимања Талина, немачке трупе су кренуле у офанзиву на Монсундска острва, тако да је 5. септембра операција „Берлин“ морала бити обустављена.

 

Sputnik

О ваздушним нападима совјетске авијације писала је и руска и западна штампа. Ти напади нису могли нанети озбиљну штету Немцима, али је бомбардовање Берлина имало велики психолошки значај јер је свет видео да совјетска авијација није уништена, него је, штавише, кадра да зада снажан ударац директно у срце Немачке.

Потпуковник Сергеј Остапенко, који је лично познавао учеснике ових напада, сећа се: „После првих бомбардовања Руси су почели да размишљају, говоре и пишу у новинама: ’Ако смо по ваздуху стигли до Берлина, стићи ћемо до њега и по земљи’“.

Борис Јегоров, Russia beyond