Белка и Стрелка - први путници успешног лета у космичком броду

Пре 58 година, 19. августа 1960. године, пси Белка и Стрелка су на совјетском космичком броду „Восток“ обавиле 24-часовни лет и вратиле се на Земљу.

Овај експеримент је имао огроман значај за развој индустрије космичких летова са посадама. Тестиран је не само систем обезбеђења услова живота, већ се потврдило и то да живи организми могу нормално да поднесу боравак у условима космичког простора са високом радијацијом и микрогравитацијом. То је омогућило и лет Гагарина и свих других који су летели у космички бездан после њега.

Пре овог успешног Белкиног и Стрелкиног лета космички пројекти су однели осамнаест псећих живота. Пси су страдали због дехерметизације кабине, због квара у падобранском систему или у систему одржавања услова за живот.

Први пси употребљени за тестове на великим висинама звали су се Циган и Дезик, али они нису летели око Земље, него у суборбиталном простору на висинској геофизичкој ракети Р-2А. Ракета је лансирана 22. јула 1951. са полигона Капустин Јар, а пси су се после петнаест минута лета вратили на Земљу живи у капсули са падобраном. Дезик и Циган су добро поднели стрес и оптерећење. Међутим, недељу дана касније Дезик је полетео у стратосферу са новим „копилотом“ – керушом по имену Лиса. Тада је отказао падобрански систем и пси су страдали приликом пада капсуле.

Први одред паса који су били кандидати за лет у космос састојао се од најобичнијих луталица. Лекари су сматрали да је то добар избор зато што се луталице цео живот боре за опстанак, уз то нису избирљиве и врло брзо се навикавају на људе.

Непосредна припрема паса за лет вршена је у Институту за авиомедицину. За експерименте су бирани мањи пси тешки 6-7 kg (кабина ракете је била конструисана за малу масу), стари од две до шест година, доброг здравља, високе отпорности на болести и штетне утицаје спољашње средине. Уз то, пси су морали бити комуникативни и стрпљиви. Касније су у „космички одред“ биране само женке (њима је било лакше сашити асанационо одело) светлије длаке (да би се боље виделе на ТВ екрану). А обзиром да су се одабрани пси појављивали и у новинама, бирани су што лепши и грациознији примерци, са „паметним" њушкицама.

Био је разрађен озбиљан научни програм припреме паса за лет у ракети, као и за дуготрајне летове на сателитима. Пси су се пре свега навикавали на одела. Постојале су две врсте одела: фиксно и асанационо. Пси који су припремани за лет у космос морали су да науче да једу из аутоматских јасала. Јасле су направљене у виду покретне траке која у одређено време доноси конзерве са храном. Навикавани су и да веома дуго (двадесетак дана) бораве у тесној кабини, тренирани су да подносе центрифугу, вибрацију и катапултирање. На крају је вршен комплексан физиолошки експеримент: пси су дуго држани у херметички затвореној капсули, где су били изложени условима који су их чекали за време лета.




Међутим, од свих четвороножних космонаута само Белка и Стрелка су постале славне после успешног лета на космичком броду „Спутник-5“. То су била прва жива бића која су са орбиталног лета срећно враћена на Земљу.

Циљ овог експеримента био је да се испита утицај космичког зрачења на живе организме и да се провере разни системи за одржавање живота (снабдевање храном и водом, асанација, регенерација отпадака). Брод је био опремљен медицинско-биолошком апаратуром која је бележила измене у организму паса током читавог лета.

Летелица са животињама успешно се приземљила у предвиђеном подручју 20. августа 1960. Тада су се први пут жива бића вратила на Земљу после боравка у космосу.

Космички лет паса Стрелке и Белке трајао је преко 25 часова, током којих је свемирски брод-сателит 17 пута обишао око Земље. Брод је уствари био права „Нојева барка“, јер су се на њему поред Белке и Стрелке налазили и пацови, бели мишеви, мушице дрозофиле и семење биљака (на пример, семе кукуруза). Ескперимент је омогућио да се добију јединствени научни подаци о утицају фактора космичког лета на физиолошки, генетски и цитолошки систем живих организама.



Испоставило се да лет у космос није утицао на генетику паса: неколико месеци после лета Стрелка је донела на свет шесторо здравих штенади, од којих је једно тражио за себе лично Никита Хрушчов. Касније је штене по имену Пушок послато на поклон Каролини Кенеди, ћерки председника САД Џона Кенедија.

Затим је пас по имену Звјоздочка 1961. летео један круг око Земље и успешно се приземљио. То је био последњи пас који је пре човека боравио у космосу. После њега пси више нису летели у космос. Управо на овом последњем псу провераване су све фазе лета које је нешто касније требало да прође први човек.

Прича се да је Јуриј Гагарин на једном пријему после свог првог лета изрекао фразу која је тек у наше време пуштена у јавност: „Још увек не схватам ко сам ја: ‘први човек’ или ‘последња џукела’ [у космосу]“.

Занимљиво је да „псећи“ назив носи и први космодром на свету, „Бајконур“ у Казахстану. На казахском језику „бај“ значи „пас“, а „Бајконур“ је буквално „кућица за псе“.