Кофи Анан, бивши генерални секретар УН, који је преминуо после краће болести у 80-ој години живота, од 1987. године држао је неке од најважнијих положаја у УН, уживајући титулу помоћника генералног секретара. У 1990-им је био задужен за мировне операције, а од октобра 1995. је био специјални изасланик УН за бившу Југославију. Током свог мандата уживао је велику подршку америчке администрације Била Клинтона, а иако је добитник Нобелове награде за мир, у Србији није важио за омиљену особу, јер је подржавао бомбардовање Југославије.
Анан је од 1997. до 2006. године био генерални секретар УН. У то време догодила се НАТО агресија на СР Југославију, а Уједињене нације тих мартовских дана 1999. године постале су "колатерална жртва" америчке и НАТО агресије на Југославију, подсећају Новости.
Према Повељи УН, Југославија ничим није изазвала тај рат.
Реакције светских лидера на смрт Кофија Анан
По медијима се наводи да је у јеку агресије, Анан изјавио следеће:
- Ваздушни удари на Југославију показују да свет даље неће толерисати да се земље које брутално крше људска права, "крију" иза Повеље УН, која на прво место ставља државни суверенитет!
У наступу од 7. маја, истог оног дана када су НАТО авиони гађали кинеску амбасаду у Београду, Анан је рекао да "заштита људских права мора бити преча од државног суверенитета".
На месту секретара УН, који треба да чува поштовање повеље УН, Анан је рекао како "некад правила морају да се прекрше да би се заштитили људски животи."
За време боравка у Бриселу, где је и био штаб за рат против Југославије, Анан је био још конкретнији када је рекао да "употреба војне силе од стране једне регионалне организације, као што је рецимо НАТО, може у одређеним случајевима бити оправдана и без одобрења Савета безбедности!"
"Као генерални секретар Уједињених нација, много пута сам истакао, не само у релацији са Косовом, да Савет безбедности има примарну одговорност да задржи међународни мир и стабилност и то је експлицитно потврђено у Северноатланском споразуму. Стога би Савет требало да буде умешан у било коју одлуку прибегавања сили", наводи се у саопштењу које је Анан издао на дан почетка бомбрадовања, 24. марта 1999, а пренео Хистори канал.
Нешто мање од месец дана пре почетка бомбардовања, Анан је одржао говор испред УН у којем је апеловао на све да се присете лекција из Босне.
"Крвави ратови у последњој декади оставили су нас без илузија о томе колико је тешко зауставити унутрашње сукобе - разлогом или силом - посебно против жеља владе суверене државе. Али, нису нас оставили без илузије о потреби употребе силе када сва друга средства пропадну. Можда ћемо у бившој Југославији поново досегнути ту границу", навео је између осталог у том говору.
Како је рекао, "хорор је присутан у животима стотина хиљада људи на Косову чији су животи насилно прекинути".
"И сада, Рачак је додат на листу злочина против човечности почињених у бившој Југославији..... Стога, дозволите ми да затражим да се сви - нарочито они са способношћу да делају - присетимо лекција из Босне.
То подразумева пуно и безусловно поштовање људских права свих грађана на Косову, пуно и безусловно прихватање мировних преговора као једини начин решавања сукоба на Косову; и пуно и безусловно поштовање надлежности Међународног суда за ратне злочине у Хагу за све територије бивше Југославије", говорио је Анан.
Према његовим речима, то подразумева и обезбедити људима на Косову степен аутономије која је у складу са њиховим потребама да живе живот без терора и насиља.
"Какав ће облик та аутономија имати не зависи само од жеље људи са Косова већ и од акција југословенских власти. Можемо само да се надамо да су и они научили лекције из Босне", преноси Блиц речи Кофија Анана.
"Масовна убиства у бившој Југославији и Руанди су срамота за УН, јер су страшни злочини почињени пред очима наших војника. Били смо у стању да спречимо те злочине, али уместо тога, ми смо повукли своје трупе. Земље, чланице Савета безбедости направиле су грешку. У суштини, сви ми смо заказали", рекао је Анан на међународној конференцији о превенцији геноцида у Стокхолму.
