У Србији је све мање жена које рађају прво дете, каже министарка задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић и прецизира да се њихов број у 2017. години смањио за 1.000 у односу на претходну годину.
„Тај тренд је последица исељавања младих из земље“, објашњава она.
Ново истраживање Евростата о демографским кретањима показује да у већини земаља ЕУ расте број рођене деце по жени, а да у Србији опада, а министарка наводи да се индекс фертилитета у нашој земљи не смањује и да последњих година износи 1,46, што је, истиче, добра вест.
„Међутим, да бисмо се обнављали као народ и држава, тај индекс треба да износи 2,1. Нова Стратегија за подстицање рађања предвиђа низ активности којима бисмо повећали тај индекс на 1,85, што је наш први задатак“, рекла је Ђукић Дејановићева.
Како је приметила, демографски показатељи Евростата указују да задовољавајући индекс рађања постоји само у Турској и Грузији, док у осталим земљама има благу тенденцију раста.
Ђукић Дејановићева је истакла да су пронаталитетне мере један сегмент популационе политике и да је задатак државе да се бави и питањем миграција и старењем становништва, будући да се из Србије, каже, највише исељавају млади који у просеку имају 28 година, а међу којима је свака четврта особа високообразована.
„Миграције као цивилизацијску реалност не можемо спречити, али морамо побољшати комуникацију са младима који напуштају Србију и постижу изванредна професионална постигнућа у иностранству. Комуникација са њима треба да буде на вишем нивоу, како би своја знања и искуства поделили и са нама у Србији“, нагласила је Ђукић Дејановићева.
Министарка је означила међугенерацијску солидарност као важан сегмент популационе политике, будући да смо све старији као народ.
Просек старости, како каже, у Србији је 1967. године био 33 године, а данас је 43 године.
Говорећи о популационој политици, министарка је истакла да финансијска подршка, која се примењује од 1. јула у оквиру Закона о финансијској подршци породици са децом, није једина мера подстицања рађања и да је неопходно побољшати и услове за запошљавање, становање и низ сервисних активности.
Она је подсетила да је држава ове године издвојила 500 милиона динара неповратне помоћи локалним самоуправама, које треба да одреде приоритете и осмисле начине којима ће стимулисати младе да размишљају о рађању.
Како каже, држава је предузела и мере за смањење „психолошке цене“ традиционалног погледа на родитељство, кроз јачање партнерских односа.
„Ми смо још увек веома традиционално оријентисани. Жену кад дође кући чекају сви кућни послови и дете с којим треба да учи или је болесно, а општине су те које ће организовати сервисне активности кроз већ започете програме“, објаснила је Ђукић Дејановићева.
Ђукић Дејановићева је навела да ће Привредна комора Србије 10. септембра расписати оглас на који могу да аплицирају мала, средња и велика предузећа, која желе да стекну признање „Најбољи пријатељ породице“.
„То ће бити први корак ка сертификацији, којом би требало да буду обухваћена сва предузећа у Србији. Они који буду најбољи, добиће одређене бенефите од државе, пре свега када су у питању јавна оглашавања, конкурентност, одређене кредитне линије“, каже Ђукић Дејановићева.
Према њеним речима, прве резултате демографских мера треба очекивати за 10 година.
„Ако сада као држава урадимо све не само у погледу финансијске подршке, већ и свих других мера, за 10 година можемо очекивати да нас буде више“, уверена је Ђукић Дејановићева.
ТАНЈУГ 
