РТ: „Фактички признато Косово“: Зашто председник Србије подржава „разграничење“ Косова са Албанцима

13.08.2018. год.

Извор: Восток / РТ

Председник Србије Александар Вучић рекао је да подржава разграничење са Албанцима на територији Косова како би се избегли сукоби у будућности. Током протеклог месеца ово није прва таква изјава србског лидера. Према речима стручњака, реторика званичног Београда објашњава се притисцима од стране ЕУ и НАТО-а и противречи јавном мњењу, као и положају Српске православне цркве. О перспективама разграничења бунтовног региона - у материјалу РТ-а.

Председник Србије Александар Вучић званично је подржао разграничење са Албанацима на Косову, пренео је србски јавни телевизијски сервис РТС.

"Ја се залажем и то не кријем, свакако се залажем и то је политика коју представљам, а да ли ће она добити подршку народа или не, али ја се залажем за разграничење са Албанцима", рекао је Вучић.

Према речима србског лидера, "територија за коју се не зна ко је како третира и шта коме припада, то је увек извор потенцијалних сукоба и проблема".

Ово је прва изјава у којој је Вучић саопштио свој став по овом питању. Међутим, током протеклог месеца србски председник је неколико пута упућивао на питање разграничења са Албанцима.

Тако је крајем јула у интервјуу хрватском издању "Глобус", Вучић рекао да су Срби "изгубили Косово".

"Али учинићу све што је у мојој моћи да вратим оно што се може вратити", нагласио је председник Србије.

Мало касније, одговарајући на питања новинара, Вучић је рекао да они који се противе "етничким границама" са Албанцима треба да се припреме да бране Врање за четрдесет година.

Према речима стручњака, смисао аргументације Вучића своди се на то, да све док се не реши проблем на простору немирне српске покрајине, за Београд ће Албанци на Косову формално остати грађани Србије. То им омогућава да се крећу на околна подручја на Косову, купују некретнине, проширујући зону на коју Албанци могу претендовати у будућности.

Епископ Рашко-Призренски Теодосије
© Фото предоставлено Рашко-Призренской епархией Сербской Православной Церкви

Заузврат, епископ рашко-призренски Теодосије, иступио је против било какве поделе Косова, те је упутио отворено писмо председнику Вучићу. Према Теодосију, то би довело до масовног егзодуса Срба са југа покрајине.

Као одговор на то, Вучић је упоредио аргумент владике са положајем неких "страних служби", а шеф канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић је рекао да су обавештајне службе у земљи идентификовале стране агенте међу политичарима и свештеницима.

Спољни притисак

Како је саопштио у интервјуу за РТ, Јевгениј Колосков, виши предавач на Одсјеку за теорију и историју међународних односа Државног универзитета у Санкт Петербургу, изјаве о потреби разграничења од стране Вучића највероватније су због жеље да се постигне успех у области европских интеграција Србије.

«Обећање европских интеграција је један од кључних тренутака. По мом мишљењу, такве изјаве су тестови који би требали показати реакцију јавности."

Према Колоскову, многи аналитичари верују да је Београд, који је започео преговоре са сепаратистима под притиском ЕУ, "заправо признао Косово". Али Вучић то не може директно да саопшти, јер ризикује да изгуби општу подршку.

Под притиском ЕУ, за коју је признање Косова од стране Србије главни услов за пријем Београда у ЕУ, од 2011. године између србских власти и самопроглашене косовске администрације води се дијалог, а један од резултата требало би да буде стварање Заједнице србских општина на Косову - заправо, удружење аутономних србских општина на северу самопрокламоване републике. Према споразуму од 2015. године, требало је да се оформи до 4. августа 2018. године, али су албанске власти у Приштини саботирале тај процес.

Како је рекао у интервјуу за РТ, сарадник на Институту за европске студије у Београду Стеван Гајић, у Србији је било гласина да би на овај датум могао избити сукоб у региону, а да Београд наводно припрема објаву о оснивању Заједнице србских општина на северу Косова, што би довело до одмазде над Србима који живе на југу непризнате републике, као и њихово протеривање на север. Након тога би уследило распоређивање србских трупа на север Косова како би се заштитиле избеглице.

У позадини могућег сукоба између Албанаца и србских снага за контролу највеће хидроелектране "Газиводе" косовски екстремисти могли би да заузму Прешево, Бујановац и Медвеђу на југу Србије, где живи велики проценат Албанаца, те да протерају Србе. Према другим информацијама, помоћ Албанцима требало би да пруже снаге НАТО-а (КФОР) стациониране на Косову.

Чак и претпоставке ескалације напетости 3. августа, након што је председник Вучић најавио сазивање Савета безбједности због ситуације на Косову, могле су бити "преговарачки меч" између Београда и Приштине. Као резултат тога, границе би се направиле по етнички хомогеним територијама, што би у будућности олакшало признавање независности Косова од стране Србије.

КФОР на Косову, фото
AFP

"Тада би се де-факто догодило етничко разграничење", додаје Гајић.

Међутим, када су 4. августа на северу Косова почели маенври КФОР-а, амерички маринци су заузели "Газиводе", блокирајући приступе ХЕ одмах поред административне границе Косова са централном Србијом. Било каква провокација била је немогућа. Према Гајићу, деловање Американаца се може протумачити као неспремност Пентагона да интервенише у другом сукобу у региону, против чега је раније иступао амерички председник Доналд Трамп.

Међутим, то не значи да је НАТО против демаркације Срба и Албанаца на Косову.

"Разлог за узбуну у вези са разграничењем између Срба и Албанаца на Косову је журба НАТО-а, који се суочава са озбиљним унутрашњим потешкоћама због става председника Трампа, те стога Брисел покушава брзо да доведе балканске земље у савез, док још има снаге. На крају крајева, то је тачка у задњем делу фронта против Русије", наглашава политиколог.

Запад против Истока

Стеван Гајић повезује интензивирање разговора о разграничењу између Срба и Албанаца на Косову са посетом бившег британског премијера Тонија Блера Београду. Почетком јула британски новинар Роберт Фиск фотографисао је Блера у главном граду Србије, што је изазвало буру на друштвеним мрежама у Србији. Детаље о мисији политичара, који је 1999. подржао бомбардовање Југославије, сада је актуелни саветник Александра Вучића, а о чему српске власти нису обавестиле ширу јавност.

Тони Блер у Београду

"Управо након ове посете, Вучић је као у паници почео да говори да је неопходно разграничење, иначе ћемо сви морати да ратујемо" - рекао је Гајић.

Истовремено, према мишљењу стручњака, не стоје информације које су објављене у неким медијима да Русија наводно подржава разграничење, те да је питање наводно разматрано на самиту Владимира Путина и Доналда Трампа у Хелсинкију. 27. јула, а Министарство спољних послова је назвало таква саопштења "дезинформацијама".

Почетком августа, министар спољних послова Србије, Ивица Дачић, изјавио је да је наступио згодан тренутак за компромис, коме наводно доприносе позиције САД, ЕУ и Русије..

Међутим, Стеван Гајић је истакао да је став Москве, назначен у саопштењима Министарства спољних послова од 20. и 27. јула, као и у ранијим изјавама потпредседника Државне Думе Петра Толстоја, који се састао у јулу са србским политичарима са Косова, те да остаје непромењен. Русија инсистира на примени Резолуције 1244 Савета безбедности УН.

«Према Резолуцији, цело Косово, а не само његов северни део, признају се као територија Србије, што је директно у супротности са предлозима Вучича о разграничењу" — рекао је Гајић.

Поред тога, стручњак је истакао да је положај још једног великог међународног играча - Кине, и важног економског партнера Србије, такође изграђен око потребе за имплементацијом резолуције 1244.

То је изјавио 22. јула и кинески амбасадор у Србији Ли Манчанг. Упоредио је ситуацију око Косова, са последњих сто година борбе Пекинга за повратак Хонг Конга Кини и непризнавања Тајвана од стране Кине, те је позвао да се не жури у решавању тако тешког проблема.

Нове претње

Међутим, док идеја о разграничењу Срба и Албанаца на Косову није подржана од стране утицајних снага у Србији, укључујући и Српску православну цркву, за коју Косово остаје колевка и историјски центар србског православља, то не подржавају ни широки кругови сепаратиста.

Након критика од стране опозиције 8. августа, "председник" Хашим Тачи издао је саопштење да се никаква размена територија са Србима не планира. Напротив, он наводно намерава да разговара на наредним преговорима у Бриселу о могућности придруживања подручја Србије која су насељена Албанцима. Истог дана, косовски парламент гласао је да укине граничну контролу на граници са Албанијом. Недељу дана раније, албански премијер Еди Рама рекао је о предстојећем спајању дипломатских мисија сепаратистичког региона и Албаније у иностранству.

"Ово је чисто албански популизам", каже Јевгениј Колосков.

"Све ове приче о великој Албанији користе се за јачање албанског националног мита или као елемент притиска на међународну заједницу."

Међутим, у самој Србији то тежи повећању апетита Албанаца са изјавама србских политичара о могућем разграничењу по принципу етничке припадности, пошто Албанци живе и ван Косова.

«Наравно, нови албански захтеви су повезани са чињеницом да се ради о питању раграничења. Они настоје да добију што више», каже Гајић.

Међутим, политиколог је приметио да се у контексту разговора о могућим уступцима на Косову интензивирају територијални захтеви других суседа Србије. Конкретно, Хрватска тражи Шаренградску Аду на Дунаву. Истовремено, лидер муслиманских сепаратиста у Србији, Сулејман Угљанин, 23. јула је позвао "министра спољних послова" Косова у Рашки округ, те да он не сматра власти у Београду својим.

фото: Reuters

"Ако Србија не буде следила свој Устав, где је написано да је Косово део наше земље, онда ће апетити свих оних који имају територијалне тврдње претензије у Србији само расти", каже Гајић.

"Ревизија граница ће такође подићи све могуће врсте сепаратизма".