У пребогатој историји односа Грчке и Србије много је светлих имена попут Риге од Фере, Карађорђа, Венизелоса Елефтериоса, капетана ратног брода „Темискокле” ратне морнарице Грчке, потпоручника Мариноса Рикудиса који је одбио наређење да бомбардује Србију 1999. године и због тога је осуђен...
Међу великанима грчког рода у колективном сећању нашег народа који је са грчком делио многе тешке тренутке у својој новијој историји посебно место припада грчком сељаку – пастиру из села на двадесетак километара јужно од Крфа, Сан Матијас, Јанису Јанулису.
Имао је само тринаест година када су измучени војници Дринске дивизије српске војске јануара 1916. после катаклизмичне албанске голготе, стигли на острво слободе у близини његовог села. Под маслинама које су и данас сведоци нечувене патње српске војске у Великом рату војници су постављали шаторе у подножју сеоског гробља и цркве. Певао је са њима „Тамо далеко”.
Доносио је колико је могао својим новим пријатељима грчке агруме. Француска војска је под руководством сјајног организатора генерала Де Мондезира, брзо и добро организовала интендантску службу за опоравак српске војске на острву Крфу. Посебно драгоцена је била помоћ Јаниса и његових сељана у покривачима и џаковима од козје длаке који су добро штитили српске војнике од кише и хладноће када је убрзо по доласку на Крф пала температуре на минус један, нагласио је на свечаности поводом откривања споменика Јанису Јанулису незабораван говорник потпуковник Милош Прелевић.
Срби су се штитили колико су могли од мраза и болести, дрхтећи али нису посекли ниједно свето дрво на Крфу – маслину. Дружио се Јанис са србским војницима који су га заволели. Плакао је заједно са њима када су сахрањивали мртве другове. И на његовој њиви у подножју сеоског гробља сахрањивани су умрли србски борци.
После неколико година од завршетка Великог рата изграђено је заједничко гробље Дринске дивизије у близини цркве. Подигнута је велика пирамида од камена и уклесана су имена погинулих ратника. После тога Јанис није желео, из пијетета према умрлим србским ратницима, да оре своју њиву. Зарасла је у коров док су околне уређиване као вртови. Током боравка у Агеос Матеосу 1988. године ондашњи уредник НИН-а Ђоко Стојичић је сазнао за овај величанствени гест грчког сељака и написао текст.
Аутор ових редака га је прочитао и наредног дана по објављивању, рано ујутру отишао код председника Инвест банке Бошка Костића, да га обавести да ће као председник Синдикалне организације Инвест банке покренути акцију изградње споменика овом истинском пријатељу србског народа. Пружио ми је руку за идеју и обећао помоћ.
Одмах по објављивању ове одлуке синдиката Инвест банке јавио ми се академски вајар и професор параћинске гимназије Слободан Стојановић, чији је деда такође био солунац, са жељом да бесплатно уради лик Јанулиса. Већ почетком лета врло успешна биста Јанулиса је била изливена. На пригодној свечаности у Сан Матеосу, уз интонирање химни Грчке и Србије, породици Јаниса Јанулиса је предат споменик која га је, у сарадњи са црквеним властима Крфа, поставила у порти цркве у Сан Матеосу.
Поред споменика скоро целе године има цвећа које остављају србски туристи, посебно током лета. На овом другом споменику грчком човеку великог срца, поред споменика умрлим војницима Дринске дивизије, пише: „Сину славних Хелена од србског народа”. Неко је, највероватније из Удружења за чување успомена ратника из Првог светског рата, дозволио себи да се избрише истина да су радници Инвест банке из целе ондашње Југославије својим ангажовањем и новцем реализовали овај незабораван гест пажње овом човеку. Ово је прилика да наши водичи туристима кажу истину која у себи има трајну поруку.
Љубиша Стоиловић, Политика 
.jpg)
