Стваралачки универзитети света: размена искуства уз поштовање самосвојности

Интеграција система образовања у сфери културе и уметности. Ова тема ће бити основа на међународном симпозијуму Универзитети културе и уметности у јединственом образовном простору који ће се оджати у Паризу.
 

Пре 4 године иницијатор оваквог симпозијума био је Московски универзитет културе и уметности. И од тада овај пројекат остаје једини такав пројекат који омогућава стручњацима из разних земаља да размењују искуство образовања у области уметничког стваралаштва. У Русији, између осталог, овакво искуство је врло богато, али систем образовања се у многоме разликује на пример од европског. И зато, ступивши још 2003. у Болоњски процес, чији је циљ изједначити квалитет припреме стручњака разних земаља, осигурати узајамно признавање диплома унутар Европе - педагошка заједница земље није дошла до јединственог мишљења: треба ли одустајати од сопствених традиција да би се удовољило интеграцији? У сваком случају ректор Московског универзитета културе и уметности Рамзан Абдулатипов у интервјуу за Глас Русије изјаснио се на тај рачун прилично опрезно.

Болоњски процес као интеграцију образовних система, сматра Рамзан Абдулатипов, треба прихватити упрвом реду како би Русија ушла у европски образовни простор. Али при томе треба врло јасно схватати да је такође реч о очувању културног идентитета. То је базични проблем. Важно је да се адаптирамо према европским стандардима и да упоредо са тим очувамо своју самосвојност, не уништимо она достигнућа која постоје у руском образовном систему.
 

А најважније историјско достигнуће је непрекидност и вишестепеност образовања. Посебно у сфери музичке уметности. Дечија музичка школа, школа, конзерваторијум - такав је образовни ланац који обухвата 16 година непрекидног образовања професионалног музичара у Русији, подвлачи у интервјуу за Глас Русије ректор Петербуршког конзерваторијума Сергеј Стадлер.

Навикли смо на тај систем који припрема музчаре из разних области и срачунат је на непрекидну обуку. И увек смо имали добре резултате. У музичким професијама, сматра Сергеј Стадлер, нема смисла прекидати процес обуке. Бечелер диргент или бечелер композитор је апсурд. Али, са друге стране, може се учинити тако да човек који не жели да се зауставља на бакалавријату пређе даље на магистратуру без испита. То ће и бити непрекидно образовање. Сматрам да се може наћи неки компромис, ако је руским универзитетима толико потребан Болоњски процес.
 

Ипак у целини систем бечелер-магистар за уметничко образовање је неприхватљив, убеђен је ректор Института за кинематографију Владимир Малишев. Можда само за поједине факултете, на пример, економски, који припрема менаџере. У интервјуу за Глас Русије ректор филмског института је рекао:

Били смо прва филмска школа у свету која је од 1919. сакупила велико искуство стваралачког образовања, а наш систем је одобрио УНЕСКО. Тешко нам је да замислимо како се може делити на етапе обука стваралачкој струци. Рецимо, сниматељ или режисер за три године добијају степен бечелера и са тим првим степеном високог образовања одлазе на снимање. Добили су основе, остало ће стицати у пракси. Њих ће увући онај филмски процес и више неће бити повратка образовању. И затим: стваралачко обзраовање је посебно. Сваки угледни мајстор обучава по свом систему. Тако припремамо добро потковане људе. И не видим да квалитет нашег образовања за неким заостаје.
 

Између осталог Болоњски систем није закон који је јединствен за све. Водећи институти земље имају право избора да ли да прихвате систем или не. А на симпозијуму у Паризу руски грађани имају могућност да се објасне са страним колегама поводом свог става, да поделе искуство, да виде како раде други. Шта ако се нађу додирне тачке и Болоњски процес се не учини тако бескрајо негативним...