Украјина и Новорусија из минута у минут - 17.06.

Русија спремна да продужи уговор између „Гаспрома“ и украјинског „Нафтогаса“ - Русија је спремна продужи постојећи уговор између "Гаспрома" и украјинског "Нафтогаса" за транзит гаса, али је и спремна да размотри предлоге за закључивање новог, рекао је новинарима министар енергетике Русије Александар Новак.

"Важно питање, које је повезано са овим, то је наша позиција, Русије - морамо да решимо све спорне односе пре почетка нове фазе односа", - рекао је Новак.

Данас су у Берлину одржани трилатерални преговори Русије, Украјине и Комисије ЕУ на којима се разматрало о наставку транзита руског гаса преко Украјине у ЕУ после 2019. године.

Јуче је председник Владимир Путин на састанку са својим америчким колегом, Доналдом Трампом рекао да је Русија спремна да задржи транзит гаса преко Украјине и да продужи уговор за транзит, који истиче следеће године. Он је назначио решавање спора између две компаније пред Стокхолмским судом као предуслов за то.

Путин: Ако је Крим анектиран, шта је онда демократија? - Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп је током састанка са председником Путином у Хелсинкију рекао Владимиру Путину да је, по његовом мишљењу, Крим део Украјине, а руски председник је у одговору на његов став изразио своје неслагање.

У интервјуу за "Фокс њуз", водитељ програма, постављајући питање о Криму, назвао је придруживање полуострва Руској Федерацији "анексијом".

"Желим да вас исправим, придруживање Крима Русији није анексија", рекао је Путин.

Председник Путин је подсетио да је на Криму изражена демократска воља локалних становника.

"Људи на Криму су изашли на референдум и гласали за придруживање Русији", рекао је руски председник.

 

"Ако је то анексија, шта је онда демократија?" - питао је председник.

"Позната нам је позиција председника Трампа, према коме је Крим део Украјине", рекао је Путин.

"Он ми је то рекао данас", рекао је руски председник.

"Рекао сам му, слично као што сам управо рекао Вама, и мислим да би требало да завршимо са овом дискусијом", истакао је Путин.

11. марта 2014. године Врховни савет Крима и Градски савет Севастопоља у позадини политичке кризе и промене власти у Украјини усвојили су Декларацију о независности Републике Крим. 16. марта на полуострву уз излазност од преко 80% одржан је референдум који је довео до придруживања полуострва са Русијом. За придруживање је гласало 96.77% бирача Републике Крим и 95,6% гласача Севастопоља. 18. марта потписан је споразум о пријему нових субјеката Руској Федерацији.

Украјина, Сједињене Државе и Европска Унија одбили су да признају независност Крима и његово придруживање Русији.

Путин: Русија би негативно реаговала на укључивање Грузије и Украјине у НАТО - Русија би "веома негативно" реаговала на даље ширење НАТО-а и укључивање Грузије и Украјине у војни савез, изјавио је руски председник Владимир Путин.

"За нас то представља директну претњу нашој безбедности. Унапређење инфраструктуре НАТО-а на нашим границама ће за нас представљати претњу и реаговаћемо веома негативно, наравно", рекао је Путин у интервјуу за "Фокс њуз" који је емитован након састанка председника Путина са председником САД-а Доналда Трампа у Хелсинкију.

 

"Сада се НАТО инфраструктура шири. Број НАТО трупа у областима где не би требало да их буде се повећава на 10 хиљада људи. Они не би требали да буду тамо према оснивачком акту, ради изградње односа између Руске Федерације и НАТО-а. То је свакако фактор нестабилности. Морамо то узети у обзир у нашим односима."

"Али данас, председник Трамп и ја нисмо причали о томе", додао је Путин.

Како је приметио председник Путин, "Русија мора реаговати на све што се догађа у њеној близини. Ширење НАТО-а на исток се догодило у два таласа. Када је Совјетски Савез напустио Немачку, рекли су нам да Руси морају знати сигурно једну ствар: `Ширење НАТО-а на исток изван граница Немачке неће бити`. Два таласа су се догодила, упркос нашeм изричитом противљењу, нису хтели да узму у обзир наше примедбе", рекао је Путин.

На самиту НАТО-а у Букурешту, пре десет година, лидери земаља чланица су обећали да ће Украјина и Грузија током времена бити примљене у савез.

Италија намерава да покрене питање укидања санкција ЕУ против Русије - Рим намерава да до краја године у Бриселу покрене питање укидања анти-руских санкција, саопштио је у разговору са дописником ТАСС-а потпредседник владе и шеф Министарства унутрашњих послова Италије, Матео Салвини.

"По нашем мишљењу, санкције не доносе корист, укључујући и италијанску економију. Током ове године ми ћемо поставити питање у Бриселу о ревизији ове неефикасне политике", - рекао је он, подсећајући да "смо се већ вратили добрим односима са Русијом у области културе, трговине, индустрије и безбедности".

"Италија - то је европска земља, која је највише изгубила због санкција. Свима је познато да тамо где је била Италија, да су ушле друге земље, укључујући и прекоокеанске. Користи од ових санкција нема, а губитак од седам милиона евра дневно је озбиљан. Тај новац италијанска економија губи данас и изгубиће га сутра, док друге земље које зарађују на овим санкцијама повећавају свој промет", рекао је потпредседник италијанске владе на конференцији за новинаре.

Према његовим речима, на састанку у октобру руски председник Владимир Путин и италијански премијер Ђузепе Конте ће разговарати о сарадњи у економској сфери.

"У другој половини октобра, требало би да разговарамо са председником Путином о економским питањима", рекао је Салвини.

"Италија жели да превазиђе режим санкција и да отвори канале за дијалог. Избор се може одмах направити. На пример, отварање кредита - европске банке ће моћи отворити кредите за развој, руским малим и средњим предузећима. Овде је могућ дијалог на нивоу комерцијалних организација ", рекао је заменик италијсанског премијера.