РТ: „Све је спремно за потписивање споразума“: О чему ће Вучић и Тачи разговарати у Бриселу

Приштинске власти и данас прате сличан образац деловања. Тако је почетком јула пет србских људи заточено на територији региона, који су се активно супротставили формирању независне косовске војске. Међу њима су директор локалног огранка Националне службе за запошљавање Србије Јован Денић, председник косовско-поморавског округа Радован Стојковић, као и неки други представници локалне српске заједнице. Иако су сви ослобођени 10. јула након што их је испитивала приштинска полиција, чињеница о притвору покренула је оштру реакцију Београда.

Када је почео распад Југославије 1991. године, Албанци на Косовусу одмах објавили своју намеру да створе властиту независну државу. У 1999. години ваздушни удари земаља НАТО-а приморали су југословенског лидера Слободана Милошевића да повуче трупе и јединице Министарства унутрашњих послова са Косова. Заузврат је уведен мировни контингент УН-а који, међутим, није могао спречити немире и прогоне Срба на овој територији.

Косово је 2008. године једнострано прогласило независност од Београда. До сада је већина земаља света препознала суверенитет регије. Званични Београд инсистира да ова територија представља њену територију. Независност Косова такође не признају Русија, Кина, Индија, Шпанија, Грчка, Словачка, Кипар, Румунија и неке друге земље света. Пре рата 1998. године Срби су чинили око 15% становништва Косова, а сада су на мање од 6% од укупног броја становника покрајине. Тренутно на Косову живи око 100 хиљада Срба, углавном на северу покрајине.

 

 

Према Немањи Дојчиновичу, саветнику председавајућег Балканског клуба МГИМО  (Московски државни институт за међународне односе) , главно питање на састанку између Тачија и Вучића биће признање неког облика независности Косова.

"Како је француски амбасадор у Србији Фредерик Мондолони рекао у јануару, Србија неће бити интегрисана у ЕУ све док не потпише споразум о Косову. Већ прошле године, на иницијативу предсједника Вучића, покренут је унутрашњи дијалог о косовском проблему", рекао је он у интервјуу за РТ.

Према његовим речима, признање Косова од стране државе са српске стране је немогуће без промене Устава Србије.

"Преамбула Основног закона каже да су Косово и Метохија саставни део Србије. За промену Устава, неопходно је одржати референдум", додаје Дојчиновић.

Директор Центра за стратешке студије у Београду Драгана Трифковић изјавила је за РТ, да су Србија и албанске власти већ решили већину спорних питања у покрајини.

"Србија је у договору са албанским властима елиминисала готово све своје јавне институције у северном делу Косова, насељено претежно Србима, а локална полиција повучена из надлежности Министарства унутрашњих послова Србије, те се придружила полицијским снагама у Приштини. Стране су се договориле о граници, које, међутим, у Београду, називају административном , а у Приштини државном", напомиње Трифковићева у интервјуу за РТ.

Према њеним речима, међу последњим спорним питањима је стварање потпуно независних оружаних снага на Косову, као и области са србским органима самоуправе. Питање административно-територијалне аутономије, на којој живе косовски Срби, претходно је договорено између Београда и Приштине. Међутим, последња обавеза још није испуњена.