Припадници ЈСО ослобођени оптужби за побуну

13.07.2018. год.

Специјални суд у Београду ослободио је седморицу припадника Јединице за специјалне операције (ЈСО) оптужби да су 2001. године извели оружану побуну.

Донета је првостепена пресуда и на њу Тужилаштво за организовани криминал има право жалбе.

Оптужби су ослобођени некадашњи команданти ЈСО Милорад Улемек Легија и Звездан Јовановић, као и припадници јединице Мића Петраковић, Драгослав Крсмановић, Веселин Лечић, Драгиша Родић и Владимир Потић.

Током суђења оптужени су тврдили да је била реч о протесту, а не о побуни.

Председник судског већа, судија Драгомир Герасимовић, рекао је у образложењу пресуде да је веће одлуку донело једногласно јер тужилаштво за организовани криминал није успело да докаже оптужбе.

Судија је подсетио да Влада тада није прогласила ванредно стање јер је проценила да не постоји бојазан од насилног преузимања власти.

Међу писаним доказима, како је навео, били су и стенограми са 61. и 62. седнице Владе којима су присуствовали скоро сви представници власти, а у којима је констатовано да безбедност државе није угрожена.

Према његовим речима, и само понашање државног врха је доказ за себе, као и долазак тадашњег премијера Зорана Ђинђића са малолетним сином на прославу славе ЈСО.

Улемек по сопственој жељи није привођен на објаву пресуде из затвора у Пожаревцу где служи казну од 40 година затвора због низа кривичних дела, међу којима је и убиство премијера Зорана Ђинђића, док је Јовановић, који исто тако служи казну од 40 година затвора на коју је осуђен непосредни извршилац убиства Ђинђића, присуствовао.

Остали оптужени се бране са слободе.

Изрицању пресуде присуствовао је и председник Српске радикалне стране Војислав Шешељ, који је пред изрицање пресуде рекао новинарима да очекује ослобађајућу пресуду.

Што се тиче Душана Маричића Гумара, који је у време побуне био командант јединице, медицинским вештачењем које је зимус представљено оцењено је да није способан да прати суђење, па је поступак против њега раздвојен.

Маричић такође служи казну затвора у Пожаревцу.

Тужилаштво терети оптужене тврдећи да је од 9. до 17. новембра 2001. године ЈСО отказала послушност команди, повукла своје припаднике у центар у Кули, прекинула комуникације с командом и у више наврата одбила захтеве начелника ресора, министра унутрашњих послова и премијера Зорана Ђинђића, да прекине са побуном.

Истовремено, оперативни део Јединице борбеним возилима и наоружаним људством у два наврата је блокирао ауто-пут.

Први пут је то учињено 10. новембра на ауто-путу Нови Сад – Суботица у близини Врбаса, а други пут 12. новембра блокадом ауто-пута кроз Београд код Центра "Сава".

На тај начин је, како се наводи у оптужници, врло јасно исказана спремност Јединице за примену насиља уколико се не прихвате њени ултимативни захтеви за смену тадашњег министра полиције Душана Михајловића, начелника ресора ДБ-а Горана Петровића и његовог заменика Зорана Мијатовића.

Таквим поступањем Јединице били су непосредно угрожени безбедност и уставни поредак земље, наводи се у оптужници.

Протест ЈСО је прекинут након што су Петровић и Мијатовић поднели оставке, док Михајловић то није учинио.

Оптужени су у својим одбранама негирали побуну тврдећи да су исказали протест, због обмане надређених.

Наиме, припадинци Јединице су ухапсили браћу Бановић, који су потом изручени Трибуналу у Хагу, иако је постојао договор да се припадници ЈСО не ангажују за привођење хашких оптуженика.

Командантима ЈСО је наводно речено да су у питању опасни криминалци који ће пружати отпор и да нико није спомињао Хашки трибунал, али се испоставило другачије.

Тадашњи челници ДБ-а Горан Петровић и Зоран Мијатовић су одбили да причају са Јединицом, која је била у саставу ДБ-а, што је резултирало незадовољством.

Танјуг, РТС