Разграничење по америчким картама

Влада РС обавијестиће ускоро ОХР о неопходности формирања заједничке комисије ентитета и Савјета министара БиХ за маркирање међуентитетске линије разграничења, а уколико се то не деси, надлежне републичке институције ће тај посао обавити самостално, потврдио је Тихомир Глигорић, директор Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове.

- Уколико двије ентитетске владе и Савјет министара БиХ, не нађу заједнички језик по овом изузетно важном питању за грађане цијеле БиХ, ријешићемо то сами, јер имамо способност за то - рекао је Глигорић.

Глигорић каже да је Влада РС обавезала Управу и Министарство правде РС да сачине план маркирања међуентитетске граничне линије што ће, како каже, за неколико дана бити достављено предсједнику Владе РС.

- План подразумијева уводни и текстуални дио с припадајућим картама. Посао радимо на основу америчких карата Министарства одбране САД и простора БиХ који је кориштен у Дејтону, јер је тамо утврђена линија разграничења у дужини од 1.150 километара. Та подлога основ је на којем радимо идентификацију - рекао је Глигорић и навео да је БиХ по Анексу два Дејтонског споразума, била у обавези да уради тај посао.

Глигорић је нагласио да је та обавеза већ 15 година у заостатку, чиме је доведено у питање функционисање система у многим областима од интереса за оба ентитета.

- Зашто нико не може схватити да ту линију која је утврђена и коју више нико не може накнадно утврђивати, само настојимо маркирати. Она цијепа 14.000 парцела и исто толико грађана не може ријешити своје имовинско-правне односе. Много разлога је зашто то треба урадити. Линија цијепа 279 катастарских општина, од 62 политичке општине у РС линија цијепа 42 општине. Локалном нивоу је то велики проблем, па је нејасно зашто ћути ОХР и Савјет за имплементацију мира - истакао је Глигорић.

Милорад Додик, предсједник Владе РС, рекао је да ФБиХ од почетка опструише утврђивање међуентитске линије, јер жели да направи неко реално стање по њима и да то легализује.

- Чека нас година пописа, многи имовински проблеми нису ријешени и то је чињеница која нас је нагнала да то ријешимо и позовемо раније формирану комисију и високог представника, који све ради осим што проводи Дејтонски споразум, да се укључи у имплементацију Анекса два гдје је речено да се мора маркирати међуентитетска линија - рекао је Додик.

Он је нагласио да ће РС уколико се то не деси, са становишта својих могућности, ту маркацију учинити могућом јер на дијелу Источног Сарајева људи из федералног Сарајева праве куће и шире се без регулационих планова.

Коментаришући процјене да Српској недостаје два до три одсто површине у односу на споразум из Дејтона, а највећи дио у Источном Сарајеву, Додик је подсјетио да се Брчко дистрикт догодио након Дејтона, као једна срамна одлука страног арбитра који је пресудио да један дио стамбеног насеља пребаци у ФБиХ без икаквог основа.

Никола Ковачевић, помоћник министра правде РС, рекао је да је одмах по закључењу Дејтонског споразума, у Анексу два ријешено питање међуентитетске линије, а да сама чињеница да се ради о другом по реду анексу, говори о њеном значају.

- Линија је уцртана у мапе као саставни дио Дејтона, али она није де факто повучена на терену.

То питање, и поред тога што је Дејтонски споразум закључен 1995. године, није ријешено. Ентитети су били дужни да формирају заједничку комисију и повуку линију како је то договорено.

Међуентитетска линија није међудржавна граница, нема то својство, али је изузетно важна, јер РС на територији која јој је припала по Дејтонском споразуму обавља законодавну, извршну и судску власт - појаснио је Ковачевић.

Према његовим ријечима, линија разграничења јесте неминовна као што два сусједа морају знати гдје им је међа.

- Ентитетска полиција има овлаштења до међуентитетске линије, што је веома важно. Постоји тачно описана граница Републике Српске и куда она иде. Оно што је описано мора бити пренесено на лице мјеста, а струка ће рећи како то исцртати на терену - нагласио је Ковачевић.


    ЛУКИЋ Подваљују да дијелимо БиХ

    Владимир Лукић, члан некадашње комисије за разграничење РС и ФБиХ, рекао је да ФБиХ није имала никаквог интереса ни жеље да рјешава то питање.

    - На захтјев људи из Геодетске управе РС, они нису реаговали. Захтјевано је и раније да се маркира граница, али нису жељели. Покушава се наметнути став да се дијели БиХ, али то није тачно. Та подјела је овјерена у Дејтону. Проценат од 51 одсто напрема 49 одсто, донесен ја као принцип у Дејтон, о томе се није могло дискутовати - истакао је Лукић. Он је додао да ФБиХ никада није хтјела провести ту одредбу Дејтонског споразума.