РТ: Застарела политика Насе представља ризик од контаминације Земље из космоса

Извор: Восток / РТ

Како су људи ишли тамо где нико није био раније, смернице о томе како спречити контаминацију ових дестинација земаљским микробима и обрнуто не одговарају реалности, према новом извештају.

Извештај Националних академија наука показује да је Насиној такозваној планетарној политици заштите старој пре пола века потребно преиспитивање, нарочито због "узорака при повратку и одласку људских мисија на Марс" и мисија на планете и друга тела "која поседују водене океане испод њихове ледене површине", на пример Јупитеров месец Европа.

Креативно назван Преглед и процена процеса развоја политике заштите животне средине, у извештају се додаје да "такви микроби могу представљати здравствени ризик за посаде које се враћају, као и популацију на Земљи", додајући да би дуже излагање космичким условима могло довести до мутирања микроба, изазивајући штету и ризик по здравље милијарди људи.

Руски научници су претходно доказали експериментом под називом "Биориск" да различити микроорганизми са Земље могу преживети у оштрим условима космоса на површини Међународне космичке станице (МКС). Експеримент је почео у јануару 2005. године на руском сегменту МКСС-а где је истржаено 68 различитих организама, укључујући бактерије, инсекте, кичмењаке и биљке.

Мутиране бактерије показале су високу агресивност и отпорност на антибиотике при њиховом повратку на Земљу, наводи се у руском извештају.

Још једна забринутост је што контаминација може утицати на структуру супстанци на другим планетама, другим речима, истраживачи можда неће бити сигурни да ли је откривена бактерија рођена на планети, или је дошла са Земље.

"Сигурно уоквирене и извршне политике заштите планете ће играти кључну улогу у обезбеђивању да ће напори истраживања космоса дати недвосмислене одговоре о могућностима живота у другим деловима Сунчевог система", рекао је Џозеф Алекандер, председавајући комисије која је написала извештај.

Аутори Националних академија наука известили су да док су ове политике добро функционисале током последњих 50 година, да времена се мењају, те да ће се НАСА упустити у сложеније космичке мисије више него икада раније.

Космички брод ће ускоро доћи на Јупитеров месец Европа како би потражио знаке живота, а нови ровер ће бити на Марсу 2020. године.

Професор аеронаутике на Станфорду и један од водећих аутора извештаја Скот Хабард рекао је за научну публикацијиу "Д Верџ" да је потреба за променом правила критична, јер је космичка агенција намерава да врати узорке на Земљу.

"НАСА предузима много више сложенијих научних мисија него у прошлости, а истовремено морају то да раде у ограниченим условима и трошковима", рекао је он.

"Ове мисије покрећу много питања о могућој контаминацији, доносећи и враћајући узорке."

Аутори извештаја кажу да је Наси потребно више савета од спољних стручњака, попут микробиолога и генетичара, о томе које врсте микроба су отпорне и могу изазвати проблеме за космичке летилице.

У извештају се такође наводи да би НАСА требало да изради дугорочни план и протоколе, као и план мисија како би осигурала да се правила добро припремају унапред.

"Један од проблема које смо приметили је да се захтеви о планетарној заштити не развијају, до тренутка отпочињања мисије", рекао је Хабард.