На Видовдан 2018. године наставили са рушењем најстарије касарне у Србији ‘’ Кадињача ‘’ у Ваљеву

На Видовдан 2018. године  наставили са рушењем најстарије касарне у Србији ‘’ Кадињача  ‘’ у Ваљеву

РЕПУБЛИЧКИ  ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ  СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ

Радослава  Грујића 11

Б е о г р а д

Предмет:  Захтев да се цео макар и обрушен, Комплекс  касарни Кадињача у

           Ваљеву, као знаменито место од изузетне важности за Републику

           Србију и Србски народ стави под заштиту

У вези несрећног развоја догађаја - обрушавања Комплекса касарни „Кадињача“ у Ваљеву, поново Вам се обраћамо са молбом да  експерти, на основу све документације са којом располажете, поменути комплекс, од изузетног историјског значаја, ставе под висок степен државне заштите.

У  читавој својој историји Србски народ је улагао надчовечанске напоре да се одржи, на својој древној територији Јелинског полуострва (Балкана). Тако је у познатом протеклом историјском периоду, дужем од 1000 година србски народ којег је водила елита интелектуалаца и ратника са највишим родољубивим моралом чувао и сачувао слободу грађана у Србији.

Данас више него икад неопходна су родољубива осећања да се сачува интегритет и суверенитет наше државе. Наши преци имајући висок морал и родољубље према својој држави и народу на ширем подручју Србије и Југоисточне Европе проливали су крв и гинули за слободу коју уживамо данас.

И данас као и у та древна времена браниоцима Српске државе, њеног суверенитета и њених граница неопходан је висок морал и висока родољубива осећања потенцијалних  браниоца.

Поменути комплекс од изузетног историјског значаја не би смео да буде жртва профита него извор са којег се у одсудном тренутку могу напајати високим моралом родољубљем и пожртвовањем – попут предака будући браниоци српске државе која је у овом тренутку пред огромним искушењем која прете губитку територија и егзодусу углавном србског народа (као што се догодило недавно на просторима Хрватске, Босне и Херцеговине и Косова и Метохије).

Експерти највише научне институције Српске академије наука и уметности схватили су од коликог је историјског значаја поменути комплекс и ексциплитно актом од 27. 11. 2017. год. затражили да се тај комплекс стави под државну заштиту. Истовремено паралелне институције Министарство културе и информисања и Удружење потомака ратника Србије 1912.-1920. по питању заштите овог комплекса, заузели су идентичан став иза којег су стали експерти ове наше највише научне институције.

У међувремену профит, коме ништа није свето тражи подршку да се заборави суштина највишег историјског значаја поменутог комплекса.

У том судару интереса, ако победи опција коју заступа његово величанство пофит, поменути комплекс од највишег историјског значаја може да изгуби битку, што би имало несагледиве последице по обрасце којима се чувала и сачувала слобода српске државе и србског народа са осталим народима у Србији.

Историјска вредност поменутог комплекса од непроцењивог значаја за србски народ и сада и убудуће надилази сваку архитектонску - материјалну вредност и не пореди се са том вредношћу.

Најлепше вас молимо да ово наше писмо и сва остала наша писма по овом предмету поново размотре експерти вашег завода и заузму став, да се поменути комплекс, иако обрушених објеката ревитализује и кроз неки период, корак по корак доведе у првобитно стање што заслужује Србија, преци, савременици и будући потомци.

Уз поштовање,

Мила Параментић, са  групом грађана                                                                                                                                        Ваљево, 07.06.2018. год.

Изглед једног од павиљона комплекса касарни 17. пука у Ваљеву, /названа Кадињача/ непосредно пред рушење

Срушен у суботу 21. 04. 2018.

Кратак историјат Комплекса Касарни „Кадињача“  у Ваљеву

(између два рата назив носи Касарна Војвода Живојин Мишић)

Најзначајнији комплекс касарни у Првом светском рату у Европи! Из њега је у ослобођење отааџбине и вечну славу кренула Дринска дивизија и извојевала најзначајније савезничке победе у Великом рату! (17. пук, најзначајнији пук Дронске дивизије, први је пробио солунски фронт и први крочио на тло слободне територије).Касарна која је преживела све ратове, као ретко која у свету. Такви су то Срби били! А данас могао би то бити диван Меморијални комплекс у коме би историју учили њихови потомци!

Историју какву Срби имају ретко који народ у свету има! А Ваљево је град са најбогатијом историјом у Европи и шире!

У Првом св. Рату 1914. и 1915. године у Европи, Ваљево је било у жижи збивања! А у Ваљеву то је био комплекс  касарни 17 пука. Одатле је Србска војска кренула, чувена Дринска дивизија и извојевала многе победе, на Церу, Гучеву, Битка на Дрини , Колубарска битка, битка на Кајмакчалану.... То је и највеће стратиште, јер је била највећа резервна војна болница.

Саграђен је 1885. године о трошку народа округа Ваљевског, две године након формирања Дринске дивизије. Сада је то најстарија касарна на територији Србије. У њој је најпре био смештен Пети пешадијски пук краља Милана, а од 1899. године – 17. пешадијски пук, који је пронео славу чувене Дринске Дивизије, који је прошао кроз све битке како балканских ратова, тако и првог светског рата, од Куманова до Кајмакчалана, да би у завршној фази великог рата, након реорганизације маја 1917. године, његово људство било распоређено у друге јединице Дринске дивизије. Касарна између два светска рата је носила назив Војвода Живојин Мишић. У њој је настао и први војни оркестар. А Ваљевци су имали привилегију да га сваке недеље у 16 часова поподне слушају преко пута касарне у парку, који су 1892. године војници направили и поклонили граду. (Марш на Дрину је компонован у Ваљеву а први пут изведен у овој касарни)

У време балканских ратова такође је била болница. (Описана у дневницима холандског доктора Аријуса ван Тиховена)

У време епидемије пегавог тифуса 1914. и 1915. године сви јавни објекти у Ваљеву су претворени у болнице. Касарна 17. пешадијског пука била је прва и највећа резервна војна болница. У њој је живот окончала (уочи Васкрса 3.04. 2015.) и наша највећа сликарка, а у рату пожртвована болничарка Надежда Петровић. Малобројни србски санитет подједнако је лечио болеснике и наше и непријатељске војске. Од заразе је страдао двадесет и један лекар,  међу којима: др Павле Војтех, мајор и референт санитета Дринске дивизије; Драгиња Бабић, прва Српкиња која је стекла диплому медицинског факултета и током 1914. године била управник једне од болница; др Селимир Ђорђевић, који је вршио дужност управника у четри резервне болнице, а издвајао се према речима војводе Мишића „необичном савешћу и самопрегоревањем“. Вредна дивљења је пожртвованост Американца др Семјуела Кука, који се одрекао вакцине у корист војника, а сахрањен је на гробљу изнад Баира заједно са 5 лекара заробљеника. Сматра се да је подлегло преко 3500 војника, а сигурно више од 5000 становника. Године 1915. је у Ваљеву на 7000 болесника било само 25 лекара, а Ваљево је тада било највећа болница у свету, оно  је било место умирања, међународне солидарности, хуманости и витештва. (Претпоставља се да се у њој и данас налази црква и гробови страдалих ратника и тифусара.)

У касарни су службовали официри који ће се касније истаћи своојим војним умећем у Балканским и Првом светском рату, поменимо само неке војвода Степа Степановић, Живојин Мишић, чувени генерали Павле Јуришић Штурм и Илија Гојковић, пуковник Душан Пурић, Крста Смиљанић, (командовао Дринском дивизијом кад је пробијен солунски фронт на Кајмакчалану)  Душан Трифуновић, Коста Ђорђевић....

Овај комплекс касарни налази се у веома лепом природном амбијенту: са северозападне стране граничи се са од њега старијим парком Пећина, са јужне стране – реком Колубаром, и већ поменутим парком који је начинила војска 1992, док је круг саме  касарне оплемењен вишедеценијским стаблима.

Због свега наведеног би било примерено да се овај касарнски комлекс претвори у Меморијални центар страдања од косовске битке до дана дабашњег са акцентом на Први светски рат, са музејом посвећеним том рату и победи наше и савезничке војске у њему, чему је ове године  стогодишњица. Овакав центар би био од великог значаја за развој културе као неговања историјског сећања. Овакав центар са својим поставкама треба да сведочи шта је све Србија и шта је све Србско, не само у Србији него и у свим областима, чак и континентима где живе Срби вере православне.

 Мила Параментић

испред групе грађана

У Ваљеву, 14. мај 2018. године

Забележила : Славица Јовановић новинар и књижевник