Братски загрљај на капији Андрићграда, на обали Дрине! Уз речи Матије Бећковића да је то споменик „каквог није било и каквог неће бити“, и који „најбоље пристоји управо Андрићграду“, и звуке чувеног србског „Марша на Дрину“, споменик браћи Соколовић, Мехмед–паши и његовом брату патријарху србском Макарију, открили су данас у Андрићграду председник Репбулике Српске Милорад Додик и изасланик председника Србије Никола Селаковић. И на споменику поруку – „Не била вас вешег брата жеља како мене у брата мојега“.
Свечано је било у Андрићграду. Певао је хор „Србадија“, наступио оркестар МУП-а Републике Српске и чувени трубач Марко Марковић…
Беседио је Матија Бећковић који је рекао да се у „највеће историјске догађаје који су се одиграли на Видовдан, убраја и овај данашњи, откривање споменика браћи Соколовић, коме нема равна у србској симбологији“.
– Овај чин србски народ чекао је вековима. Откако је света и века није било ни оваквог споменика, ни овакве браће, ни оваквог града, ни оваквог мотива каквог нема ни код Шекспира. А, где се то могло десити ако не у Андрићграду, и ако не на Видовдан – рекао је Бећковић.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је у Андрићграду да се Срби морају окупити око Србије и Републике Српске, јер су их страдања учила да тамо гдје нису имали своју државу, нису имали ни слободу и били су лака мета онима који су хтјели да им, узимајући слободу, узму животе.
„Важно је да се не стидимо свог идентитета, да поштујемо, величамо и будемо поносни припадници једног народа који је издржао много више него што би то већи и многобројнији народ издржао“, рекао је Додик обраћајући се бројим званицама на обиљежавању стотину година од велике побједе српске војске у Првом свјетском рату.
Фото: Милош Цветковић / Искра
Он је истакао да се данас обиљежава велики дан у коме су Срби масовно старадали, који су изгубили значајан дио своје популације, у коме су били на побједничкој страни, а историја их је довела у позицију да на крају тог вијека буду поново сатанизовани, буду на страни наводне кривице, у нечијој жељи да им се изгубе не само државе које су створили, него и цијели национални идентитет.
„Зато је важно посматрати тај вијек са освртом шта то значи за Србе који су на страни слободе, на страни побједника, стварајући своју државу стварали и друге државе за друге народе, јер нису били себични да дијеле и да узму слободу само за себе, него за све који су живјели на овим просторима“, нагласио је предсједник Српске.
Како то изгледа у изведби ових простора, додао је он, видјело се на крају прошлог вијека када су Срби остали беспотребно дуго да бране Југославију која се показала као мјесто значајне политичке грешке и промашаја србског националног и политичког бића у прошлом вијеку.
„Тај Велики рат однио је много наших сународника, смањио снагу наше нације, и читав вијек иза нас био је вијек упорног опорављања које и дан данас траје“, нагласио је предсједник Српске.
Он је подсјетио да су Срби прихватили на крају грађанског, отаџбинског рата да Дејтонским споразумом буду у БиХ, мада је њихова идеја почетком 90-их година била независна, самостална држава у заједници са Србијом.
„Не смијемо да престанемо да причамо о њој. Могуће је да је она заустављена, али ако Срби немају ширину и слободу као Република Србска и народ да живе у заједници која се зове БиХ зашто би трошили своје деценије, своје године, свој национални и свој људски идентитет и капацитет. Ми морамо да знамо шта хоћемо“, нагласио је Додик.
– Данас када обиљежавамо 100 година од завршетка Првог свјетског рата, бићемо криви што обиљежавамо побједу. Ако се користимо језиком фудбала, србски народ је у два свјетска рата забио спектакуларне голове, а одмах иза ратова пуцао сам себи у властиту мрежу – рекао је Емир Кустурица на данашњој свечаности у Андрићграду.
– Коллико смо криви према себи и свом населеђу најбоље говори и овај дан. Требало је да прође 500 година па да откријемо загрљај браће Соколовић, споменик Макарију и Мехмед паши чија појава стоји насупорт тврдњи и идеји да нема рата док не удари брат не брада – рекао је Кустурица.
Фото: Милош Цветковић / Искра
Изасланик председника СРбије Никола Селаковић пренео је у јучерашњем празничном дану у Андрићграду и Вишеграду братске поздраве Србије Републици Србској.
– Данас смо овде пред Андрићградом доказом шта може да учини духовни рад. Видовдан је доказ да упркос свему постојимо – рекао је Селаковић, преносећи захвалност Емиру Кустурици за његове подухвате.
Селаковић је у обраћању присутнима на обиљежавању стотину година од велике побједе српске војске у Првом свјетском рату нагласио да Србија поштује сваку државу и свако уређење у свом окружењу, а Републику Српску воли, вољела је и вољеће докле год постоји.
Он је напоменуо да је речено много о томе шта Видовдан симболизује, подсјећајући да је Први свјетски рат који је започет на Видовдан 1914. године, окончан Версајском мировном конференцијом на Видовдан 1919, иако су ратна дејства престала 1918. године.
Селаковић је рекао да је Версајску конференцију поменуо зато што је том приликом утврђено да је Краљевина Србија у Великом рату изгубила 1.247.435 становника, 26 одсто укупне популације и 66 одсто мушких глава од 18 до 55 година.
„Докле свако од нас постоји, то треба да памти и да зна да није тих 1.247.435 метака, маљева убило толико Срба. Убило их је толико, али за три, четири, пет пута више, јер би нас толико било да нисмо слободу плаћали тако високом ценом или нас не би било, да се нисмо борили за слободу“, истакао је Селаковић.
Он је указао да је прије 110 година у једном писму Стојан Новаковић навео да је „духовном раду једина граница наша добра воља“.
„Данас смо овдје пред Андрићградом, доказом, шта може да учини духовни рад који нема ни граница ни брда, доказом да Србија и Србска поштујући политичке границе раде на оном плану који за границе не зна. Раде на духовном раду и јединству србског народа који не може да оспорава нико“, нагласио је Селаковић.
Он је рекао да се захвалност за то, уз велике напоре финансијске и материјалне Србије и Републике Српске, дугује човјеку који је имао идеју и визију да тако нешто започне, домаћину данашње свечаности у Андрићграду Емиру Кустурици.
„Хвала Вам што истрајавате у томе, што нас окупљате и подсећате на мисли великог Стојана Новаковића и ономе чему данас присуствујемо, а то је рад на духовном зближавању. То је нешто што не може нико да разруши и сломи, нису успели многи ни претходних хиљаду година, а уверен сам да још за минимум толико неће многобројни и силни у томе успети“, истакао је Селаковић, обраћајући се Кустурици.