Обиљежено 26 година од пробоја "Коридора живота"

Срна24.06.2018 12:54

МОДРИЧА - Његово преосвештенство умировљени владика средњеевропски Константин служио је данас код спомен-обиљежја на Дугој Њиви код Модриче парастос за 413 припадника војске и полиције Републике Српске и Републике Српске Крајине који су погинули у акцији пробоја Коридора.

Поводом 26 година од пробоја Коридора, вијенце на спомен-обиљежје положио је предсједник Републике Српске Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, министар индустрије, енергетике и рударства Петар Ђокић, предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, Миленко Ристић, изасланик србског члана Предсједништва БиХ Младена Иванића, делегација Народне скупштине Српске. 

Вијенце су положиле и делегације Удружења породица заробљених и погинулих бораца, Савеза логораша, Савеза организација и удружења ратних војних инвалида Републике Српске, Удружења ветерана Српске, Удружења старјешина ВРС, представници Трећег пјешадијског /Република Србска/ пука Оружаних снага БиХ. 

На спомен-обиљежје вијенце су положиле и делегације Специјалне полиције Републике Српске Крајине, представници општина Модрича, Добој, Вукосавље, Брод, Србац и Шамац, те представници око 300 учесника Марша од Осјечана до Дуге Њиве дугог 12 километара. 

Као знак мира пуштено 12 бијелих голубова

Прије полагања цвијећа пуштено је 12 бијелих и један црвени голуб као знак мира и знак сјећања на 12 бањалучких беба умрлих 1992. године због недостатка кисеоника и тринаесту преминулу касније. 

Директан повод за акцију "Коридор живота" била је смрт 12 беба у бањалучком породилишту због недостатка кисеоника. 

Након парастоса биће обављен обред ломљења славског колача поводом обиљежавања манастирске славе Свети цар Лазар, којем ће присуствовати предсједник Републике Милорад Додик, овогодишњи кум славе умировљени владика средњевропски Константин, министар Савановић, представници борачких организација, вјерника и свештанства. 

Предвиђено је обраћање званичника и културно-умјетнички програм у којем ће учествовати глумци Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке и хор "Вила" из Приједора. 

Војна операција Пробој коридора трајала је од 14. до 28. јуна на просторима цијеле Посавине, чиме је окончана 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада западног дијела Републике Српске и Републике Српске Крајине са око 1,5 милиона становника. 

У акцији "Коридор 1992", која је означена као судбоносна, погинула су 273 борца Војске Републике Српске, 70 бораца Министарства унутрашњих послова Републике Српске и 70 бораца Војске Републике Српске Крајине. Рањено је 1.918 бораца. 

Акција је почела након што су снаге ХВО-а, заузимањем Модриче, пресјекле копнени пут између западног дијела Српске и тадашње САО Крајине са источним дијелом Српске и Србијом. 

Акцију "Коридор 1992" извеле су здружене јединице Војске Републике Српске и Српске Војске Крајине против војних и паравојних снага муслиманско-хрватске коалиције. 

Овом битком ослобођени су Модрича, Оџак, Дервента и Брод. 

Комплетна војна операција пробоја и обезбјеђивања Коридора завршена је 6. октобра 1992. године изласком српске војске на ријеку Саву на простору Брда. 

Додик: Акција "Коридор 92" мотивисана срамном одлуком СБ УН који није дозовилио да се за бебе достави кисик

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас на Дугој Њиви да је операција "Коридор 92" једна од најславнијих битака у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату и да је питање да ли би било Српске да Коридор није успостављен.

Додик је подсјетио да је операцијом "Коридор 92" спојен источни и западни дио Републике Српске, који је значио неопходну доставу свих средстава за живот становништву у источном дијелу Српске. 

Он је напоменуо да је та војна акција била мотивисана, прије свега, срамном одлуком Савјета безбједности УН који није дозовилио да се за бебе у бањалучком породилишту достави кисик, те да је пробој Коридора био неопходан. 

Додик је изразио захвалност тадашњем руководоству Републике Српске и војној команди која је донијела одлуку да буде изведена ова акција и војницима. 

"Питање је да ли би било Републике Српске да Коридор није успостављен, да није спојен источни и западни дио, а тиме и Србска са Србијом", рекао је Додик новинарима након што је на Дугој Њиви положио вијенце на Спомен-обиљежје страдалима у операцији "Коридор `92". 

Додик је истакао да Република Србска и њен народ поштују своју историју, своје јунаке, борце за слободу, страдања у прошлости, те да му је драго када види да се на овом мјесту окупи што већи број младих људи. 

Он је рекао да је Република Србска је данас стабилна заједница, напредна на свим пољима, те може да каже да је претрпјела огромне притиске који су били усмјерени на њен нестанак. 

Додик је нагласио да је Република Србска у сталном сукобу са концептом унитаризације БиХ и покушаја централизације БиХ коју проводе неке велике силе и неке значајне земље у региону. 

Он каже да би та централизација одузела аутономију Републици Србској, довела до њеног нестанка, што није била идеја људи који су овдје дали своје животе. 

"Тада је била доманинатна идеја самостална и независна држава и с том идејом је србски народ 1992. године ушао у одбрамбено-отаџбински рат, а Дејтонски споразум је направио креацију устава БиХ од два енитета и три народа", напоменуо је Додик. 

Предсједник Српске је истакао да се данас овдје живи у слободи, те да му је познато да у свим сегментима живота не функционише најбоље, али је нагласио да је и данас и увијек најважнија слобода.

"Боримо се за слободу свих овде, доживљавамо Републику Српску као државу, оличену као симбол слободе србског народа на овим просторима. То и јесте основна идеја пробоја Коридора", закључио је Додик. 

Код спомен-обиљежју на Дугој Њиви данас је, поводом 26 година од пробоја Коридора, Његово преосвештенство умировљени владика средњеевропски Константин служио парастос за 413 припадника војске и полиције Републике Српске и Републике Српске Крајине погинулих у овој операцији. Потом су делегације положиле вијенце. 

Међу многобројним гостима био је и директор Републичког педагошког завода др Предраг Дамјановић.