У Богатићу 15 . јуна 2018 . године одржана је промоција две песничке књиге Милане Давидовић : Два пупољка једне руже , ђердани од стихова ...

У Богатићу 15 . јуна 2018 . године  одржана је промоција две песничке књиге Милане Давидовић  : Два пупољка једне руже , ђердани од стихова ...

У Свечаној сали СО Богатић промовисане су пета и шеста збирка песама “Испод трепавица” и “Песмарење”, песникиње Милане Давидовић из Богатића.

Сала је била премала да прими све заљубљенике  и љубитеље лепе писане речи ,

те су многи престајали на ногама  , решени да остану до краја .

Организатор се побринуо да промоцију  украсе и хор и певачке групе , музика и игра .

На почетку промоције наступио је Мачвански хор - песмом из Литургије Св . Јована Златоустог , а и током промоције песмом - Удаде се Јагодо итд…

Током ове промоције и дирљиве вечери спонтане , харизматичне  и све афирмисаније песникиње , Милане Давидовић наступали су чланови Удружења Завичај - Банија мушка и женска певачка група,  док је казивање стихова гитаром пратио Влада Мишић.

Иначе, Милана је учесник и добитник награда на многим међународним песничким конкурсима.  Љубав према поезији и писању гаји још од раног детињства. Пише и песме за децу, а неке од њих налазе се у Међународној збирци песама и прича за децу „Загрли живот“, у зборнику„Трагови у песку“, као и у Антологији дечије поезије. Октобра 2016. године, постала је члан Светског удружења песника, са седиштем у Италији,чији је оснивач Силвано Бортолаззи, који је три пута номинован за Нобелову награду из области културе. Милана је један од оснивача и председник Удружења писаца “Јанко Веселиновић” из Богатића. Њена поезија је поезија љубави.

Рецензент  збирке песама „Испод трепавица“ песник Јован Н. Бундало казе: „Милана живи у својим песмама, срцем гледа и своју душу нам у песмама нуди да видимо њену чистоту“.

Публика која је дошла на промоцију књига могла је да види и плесне кораке Миланиних церки Уне и Ане.

Збирка „Песмарење“ је подељена на три дела. Први део су песме за децу, други песме о љубави, а трећи део су песме о животу, огњишту, сећању на завичај. У предговору књижевник Славица Јовановић каже:“ Добили смо новог песника из народа, за децу и одрасле, бранитеља ћирилице у лику и делу песникиње Милане Давидовић".

Рецензент књиге ‘’ Песмарење’’ је  Славица Јовановић књижевница које је читала биографију и стихове песама.

Током промоције било је и песничких надмудривања и натпевавања , те је песникиња укрстила копље са Милорадом Јевтићем пуковником ВС  у пензији.

Милана је прошла трновит животни пут  кaда је напустила свој завичај Двор на Уни ,

током ратних дешавања 1995. године  и обрела се у Србији као избеглица . Где је наставила школовање ,  удала се , изродила децу… Тако да јој је после трња и цвећа ,

остала стаза посута цвећем и песмом. Милана је песничка ходочасница , која изговара своје стихове , као молитве у храмовима , високо морална и патријахално васпитана, од предака научена да сачува своје огњиште своје претке и своје потомке .

И она се грчевито бори попут вучице за свој србски род и пород, за песнички родослов и мудрих људи благослов. Зато осим књиге у  свом мајчинском и песничком крилу држи и своје потомство. Промоција за памћење , уз комбинацију етно музике , гитаре , плеса , фолклора, народних ношњи. И након промоције настављено је дружење овог сада мачванског  песничког лучоноше , Милане Давидовић са публиком ,

јер су  стрпљиво и у реду чекали да им песникиња потпише књиге …

Преносимо у целости предговор иѕ књиге ‘’Песмарење’’ , рецензента Славице Јовановић , новинара и књижевника…

-ПРЕДГОВОР ЗА ЗБИРКУ ПЕСАМА ‘’ПЕСМАРЕЊЕ ‘’  ПЕСНИКИЊЕ МИЛАНЕ ДАВИДОВИЋ ДРАГАЉЕВИЋ

ПЕСМЕ КАО КОЛОРИТНЕ ФОТОГРАФИЈЕ , ОВЕКОВЕЧЕНЕ ЗА ВЕЧНОСТ

     Нова песничка књига све снажније , распеваније и упечатљиве песникиње ‘’ Милане Давидовић Драгељевић ПЕСМАРЕЊЕ ‘’  одликује се благодарјем , лепршавости белих лептира , песмодарјем , милозвучјем , нотним записима и нотама голубијих крила .

Ако су њене предходне песничке књиге биле семенке надахнућа , овде су Миланини  најсвежији рукосади , постали дрвореди сталнорађајући, доносећи божанске плодове .

Који зором заблистају , умивени сунчевим наранџастим кристалима . То су песме које се певају у најдубљој тишини , животни  џубокс за музичке жеље , виолински кључ којим откључава срца љубитеља поезије . Мелодије са старих грамофонских плоча , тек сада испеване и гласним жицама  песникиње компоноване , стиходарјем славуја распеваних . Песме гласовите Милане , разнежене жене , доживљавају своје бујање , а она је ту да попут верглаша одсвира и продужи мелодију  младости , у садашњост претворену… Њено Песмарење је клијање песничких рукосада .

 У Песмама за децу врцавим и искричавим , доказује на ком је терену своја , постаје чаробњак и мађионичар ,  који из свог шешира и шарених марама уме да извуче и јежа и тужног меду и змију и зеку и магаре у школи и ласте и врапца архитекту . Песникиња амбасадорка љубави и песништва , песмољубљем инспирисана , енергијом митске жар птице , наелектрисана  варницама свитаца , намагнетисана љубављу мајчинском , остварена и као песник и као мајка . Роду и породу свом , плоду утробе своје чита мисли , исписијући им бајковите песме разнобојним кредама - цветовима , на табли ливади зеленој . Пулсира и дрхти над њима ко затегнута струна лире и постаје им и заштитница и амајлија и бранитељка , а по потреби и другарица и калеидоскоп и чегртаљка . У њеном стиховању нема сувишних речи , као да их је певушила док их је писала , а онда кад се отргоше из руку оловке , креде и гушчија пера , наставила је да их пише срцем , стих по стих . А сваки стих отргнут из мајчинске успаванке .

Цитираћу стих из песме  ‘’ Рат за столом ‘’ :

- О, како је диван так шаховски рат

јер не гине ником ни отац, ни брат.

Или строфа  песме “ Љубав јединца ‘’ :

- У клупи до мене седи један клинац

И његов ме осмех увек развесели

Много ми се свиђа ал он је јединац

Па не знам дал ‘’ уме љубав да подели .

Да додамо и строфу из песме ‘’Ласте ‘’ :

- Ту прогнозу ко им даје

да  пролеће нам донесу

када зима бела стаје

и пахуље вежу кесу!?

Ако је у песмама за децу била највештија и сасвим подетињила ,  или како се то у жаргону каже ‘’ испекла песнички занат ‘’ , није ништа мање величанствена ни чудотворна ни у љубавним песмама . И ниједан читалац неће доживети бродолом , уколико се запути бродовима инспирације ка пристаништима  песничким , макар био и слепу путник , између корица новонасталих стихова . А ту ће се тек разбуктавати , распламсавати , зажарити и буктати песничке ватре , заноси и кликтаји свитања , очи заискриле , док песме благотворне видарице исцељују душу . И да ухватим муштулук , о заљубљеној песникињи у стиходарје и стихогорје , чије песме окрилате пауновим крилима и које нису у ритама и дроњцима , већ брижљиво написане и ‘’ одевене ‘’ , готово римоване . У ретровизорима сећања и сновиђења попут мистичног графолога у рокописима и ветрописима открива неисписане чежње и љубави скривеним под крилом канаринца , где одлећу само рајске птице . Али песникиња и ту је надмоћна и свемоћна , пркоси  неисплаканим сузама и сваку песму ставља у рам као живописну слику , овековечену за вечност , додајући ноте и музичке лествице . Не скривајући своје најснажније и најтананије емоције , стављајући свој љубавни аутограм испод сваке песме . Споменимо песму ‘’ Отргнути ‘’ :

- Слажу се осећаји небројени

док ткам разбојем душе моје

ко нити свиле растањени

откад се растасмо нас двоје.

Или рецимо стих песме ‘’ О срце , моје ‘’ :

- О срце моје, сад зубе стисни,

нек чује се  се крик из твојих груди,

у њему сав бол временски истисни,

па онда спокојно заувек буди.

И  у песмама о животу , песникиња има своје путоказе , своје снове недосањане , аутобиографске  исповести и колоне дуге , песме о огњишту , о мајци …, пита се : - Где је мој дом ? …, пише о винској илузији , о веселој машини,  о жени и слично .Усуђујем се да кажем , да овако римоване , стиховане , певљиве и милозвучне песме , записане тихом мелодијом , би требало да прочита неки врстан композитор , како би оживео ове живе слике  песничких муза да би им дао музичку подлогу, одајући признање тој песничкој блиставости и сазревању . То су песме које заслужују ноте . Написане у даху , једноставне , без сувишних речи и сувишног слога , као да је у питању песничко наменско стваралаштво , које треба украсити виолинским кључем и музиком . Било би грехота поједине песме из ове песничке збирке не запевати на ухо , уз гитару , гусле , хармонику , виолину , флауту , чобанску фрулу …

Ево неких стихова из песме ‘’ Колона туге ‘’ : -

Била једном колона једна,

дуга, препуна боли.

Била је она и гладна и жедна,

жељна и воде и хлеба, и соли.

Да не заборавимо и ове риме из песме ‘’ Песма о огњишту ‘’ :

-Дозива нас и Огњиште,

што погачом не мирише,

све је тужног ока привид,

само трава кроз њу дише.

Да се подсетимо и песме ‘’ Моја Евица ‘’  :

-Да, мислите тада било је лако,

и да имала је дати деци колко треба

рађало се. Бар троје имао је свако

били су боси, ал сретни парчетом хлеба.

И да завршимо стихом из песме ‘’ Где је мој дом ‘’

-  Ја припадам овдје, јер овдје родих покољења.

Док остале светлуцаве стихове ко стокраке звезде остављамо читаоцима …

     А што се тиче књижевне сцене , сасвим је сигурно да смо добили  новог песника из народа , за децу и одрасле , бранитеља ћирилице  Добрицу Ерића , додуше у женском роду, у лику и делу песникиње Милане Давидовић  Драгељевић …

Славица Јовановић , новинар и књижевник

27. јануар  2018 . године,  на Светог Саву

Извор  Радио Нешвил- Богатић

https://nesvil.com/promocija-knjiga-ispod-trepavica-i-pesmarenje-milane-davidovic-radio-nesvil-15-06-2018/

https://www.youtube.com/watch?v=jQ2-0LhgfJY

Мачва- инфо - Богатић

https://www.macvainfo.rs/page.php?secid=2&pageid=2&contid=3549&model=clanak&ct=dva-bisera-jedne-skoljke#.WyWGRuz0uLN.facebook

Забележила : Славица Јовановић , новинар и књижевник