ДУБРОВЧАНИН КОЈИ СЕ НИКАДА НИЈЕ ОДРЕКАО СРПСКЕ НАЦИЈЕ (Видео)
Како умире Далматинац
На обали мора, пред раком дубоком,
Док јесењско сунце сја с небеског свода,
Усред масе света стоји сужањ млади,
Кршни Далматинац, син витешког рода.
Он је леп к’о Парис; млад к’о капља росе;
Поносито држи љупку главу смелу;
Поглед му је кротак; пламен златне косе
Пада му по лепом и високом челу;
Његов лик младићки лака румен жари;
И, док оком блуди по жалу и луци,
Сви присутни плачу … Један пастор стари
Прилази му тихо, са крстом у руци:
“Одреци се, сине, издајничких снова!
“Врати се са стазе којом си залут’о!
“Покајнички приђи ћесаровом скуту,
“И добићеш милост!” … А сужањ је ћут’о …
“Макар само трунку кајања покажи!
“Сломи своје грешно тврдоглавство круто!
“На последњем часу другове прокажи,
“И добићеш милост!” … А сужањ је ћут’о …
И док за њим горко нарицаше мати,
Он к’о владар, гордо, победнички крочи,
И у раку уђе … Приђоше џелати
И копреном црном везаше му очи.
“Стрелци!”, громогласно командова лајтнант,
Исукавши хитно сабљу своју лаку.
И, уз тежак топот чизама војничких,
Шест мрких Маџара стадоше над раку.
А, ћутање гробно обузе сву масу;
И, баш када она са ужасом виде
Шест упртих цеви, у том истом часу
Сужањ трже и копрену скиде,
И отвори очи: дан је био красан;
У провидном зраку трептала је свила;
Ваздух је мирис’о на јесењске руже;
Природа је широм тако дивна била.
Он још једном баци поглед препун жуди,
На хриди и море, што к’о смарагд свија,
Па забаци главу и раздрљи груди
И узвикну: “Пуцај, живела Србија!”
Војислав Илић-Млађи
Рођен је у Будви 1891. године, од оца Адама, судског саветника, и мајке Милке Матић из Лике, где је завршио основну школу, гимназију у Загребу, а поморску академију у Дубровнику. Био је Србин католик, један од многобројних у Аустроугарској који се никада нису одрекли српске нације и њоме су се поносили.
Национално опредељен ступио је у Србски соко у Клуб «Душан Силни» у Дубровнику. Марљиво је вежбао. Априла 1914. године нашао се на броду «Радиум» са капетаном Филипом Хаџијем, Србином католиком из Оребића. Филип је заволео Срзентића због његовог патриотског духа. Заједно су планирали да пребегну и помогну браћи преко границе. Један члан посаде је чуо њихов разговор и пријавио их. Аустроугарске власти су их ухапсиле и осудиле на смрт. Стрељани су 17. септембра 1914. године.
Стрељање је извршено у тврђави «Шпањола» у Херцег Новом. Срзентић је пред стрељачким стројем одбацио са очију мараму и са руком на срцу узвикнуо: «Србин умире отворених очију. Пуцајте злоковци. Живео краљ Петар. Живела Србија!».
Стрељани Милан и Филип дуго су лежали у заједничкој гробници, са још 13 стрељаних. Сахрањени су 1924. године, ангажовањем ђеновичке Подружнице «Јадранске страже» и новчаним доприносом народа Боке Которске, на Савини. Краљ Александар и краљица Марија, приликом посете манастиру Савина положили су венац на споменик.
Соколско друштво у Будви, родном месту капетана Срзентића, је 1939. године на Соколском дому поставило Спомен-плочу капетану Милану Срзентићу.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Међународни кривични суд у Хагу оптужио је израелског премијера за ратне злочине у Гази
Москва ће одговорити одлучно и на одговарајући начин на било коју агресију, изјавио је председник
Вашингтон ипак настоји да избегне било какву употребу оваквог оружја, изјавио је Томас Бјукенан.
Вашингтон ипак настоји да избегне било какву употребу оваквог оружја, изјавио је Томас Бјукенан.
Стање на дан 21. новембар 2024. године до 17:00
Америчке обавештајне службе годинама су обучавале агенте у Украјини, настојећи да то сакрију од Москве, наводи немачки магазин.
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
