Чепурин: Београд налази под ултимативним притиском традиционалних србомрзаца

12.06.2018. год.

Подсетићу да је Москва била, јесте и биће на страни Београда. И то много вреди. Наш став остаје непромењен – подржаћемо ону одлуку коју ће Србија и србски народ сматрати прихватљивом за себе. Полазимо од тога да је правни основ за договор – Резолуција Савета безбедности УН 1244.

Када је 862. године Рјурик позван да постане кнез у Новгороду, створио је прву руску државу и започео лозу Рјуриковића. Захваљујући напорима његових потомака, северне руске земље ускоро су постале једна целина заједно са јужним (Кијевска Рус). Тако се појавила стара руска држава. Данас броји 1.156 година, пише амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин за Политику.

Потомак Рјурика кнез Владимир донео је 988. године судбинску одлуку када је крстио Рус према византијском обреду. Тада је Византија била најмоћнија и најпросперитетнија држава света, са којом су одржавали посебне везе источнохришћански народи, од Балкана до реке Волге. Већ тада Руси и Срби, браћа по крви, заувек су постали и браћа по вери. И наша је обавеза да се сећамо свих славних страница ове хиљадугодишње историје пријатељства и узајамне помоћи.

Ове године прослављамо и 180. годишњицу од успостављања дипломатских односа између Русије и Србије. На свету нема много народа који су нам толико блиски као србски народ.

Историја Русије познаје не само велика достигнућа, већ и најтежа искушења. Најновија етапа руске државности започета је 12. јуна 1990. године, усвајањем Декларације о државном суверенитету Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике. Као што је био случај и у Србији, деведесете године нису биле једноставне за Русију – распад Совјетског Савеза био је праћен економским крахом. У различитим деловима земље периодично су се распламсавала жаришта сепаратизма. Али већ 2000. године, након доласка Владимира Путина, наша земља успела је да се опорави од потреса и да се консолидује.

Сада су пред Русијом амбициозни задаци унутрашњег развоја. У наредних шест година планирана је реализација 12 националних суперпројеката невероватног обима, који имају циљ да суштински повећају животни век грађана и за 1,5 пута повећају стамбену изградњу, драстично убрзају технолошки и дигитални развој, инфраструктурни продор, обезбеде темпо економског развоја виши од светског просека, као и улазак Русије међу пет највећих економија света.

Ови унутрашњи задаци тесно су повезани са водећом улогом Русије у модерном свету. Објективно, немогуће је зауставити процес губитка улоге хегемона Запада, као и процес формирања више центара моћи – дошло је време да се то прихвати и да се разради конструктиван приступ вођењу светских послова. Русија као стална чланица Савета безбедности УН спремна је за дијалог заснован на поштовању свих држава, сарадњу од узајамне користи, заједничку борбу против модерних изазова и претњи.

Наша земља историјски има функцију карике која повезује. Узгред речено, у томе је још једна сличност са Србима: Србија спаја запад и исток јужне Европе, а Русија – читаву Европу и Азију – Евроазијски континент.

Није тајна да Москва посвећује посебну пажњу везама са Београдом. Оне се темеље на односима од поверења између руководстава наших држава, између наших председника Владимира Путина и Александра Вучића, темеље се на корисним економским везама, вишевековном културном и духовном јединству. Срби добро познају наше водеће политичаре и позитивно су расположени према њима. У Русији то осећају и прихватају са захвалношћу.

Русија и Србија доследно подржавају једна другу у међународним организацијама поводом актуелних политичких питања. Посебно место овде заузима проблем Косова и Метохије, где се Београд налази под ултимативним притиском традиционалних србомрзаца. Подсетићу да је Москва била, јесте и биће на страни Београда. И то много вреди. Наш став остаје непромењен – подржаћемо ону одлуку коју ће Србија и србски народ сматрати прихватљивом за себе. Полазимо од тога да је правни основ за договор – Резолуција Савета безбедности УН 1244.

Наравно, могу да се појаве могућности за још дубље укључивање Русије у процес регулисања, ако такви предлози буду стизали.

У последње време понекад се изводе паралеле између Косова и Крима. Али, очигледно је да су Крим и Косово – две потпуно различите приче. Макар због тога што је Косово било отргнуто од Србије без поштовања Декларације о међународном праву УН из 1970. године, док се Крим одвојио у складу са начелима декларације. У одузимању Косова од СРЈ кључну улогу је одиграо спољни фактор – директан војни удар НАТО-а на Југославију. На крају крајева, погледајте како живи и развија се данас Крим и шта се дешава на Косову. Питање Крима је затворено дефинитивно. Крим је Русија, а Косово је – Србија. То није само парола, то је правна реалност која мора да се поштује.

А Русија данас живи у очекивању Светског првенства у фудбалу, у 11 руских градова. И овде ће према Србима да буде посебан однос. Сигуран сам да ће се и у Самари, и у Каљининграду, и у Москви осећати као код своје куће. Желим нашим репрезентацијама победнички набој. Треба им добра срећа и пролазак групе за њих није граница жеља. Навијаћемо за оба тима.

Нисмо досегли границу могућности ни у развоју наших пријатељских веза. Тешко да ће ситуација у свету постати безбрижна, али се пред руско-србским односима отвара много перспектива и могућности. Потрудићемо се да их заједно остваримо.

Александар Чепурин,
Политика

Извор
фото: © Танјуг/ Оксана Тоскић/ vostok.rs