Дејан Берић: Три године се спремамо за украјински напад, тако да тешко да нас могу изненадити

На позив србског добровољца и снајеперисте Дејана Берића, уредник портала Правда боравио је у Доњецку где је пратио посету делегације бораца са Косова и Метохије у којој су били генерал Божидар Делић, војници ВЈ Ђорђе Бојовић и Дејан Петковић и добровољац из Осетије Алберт Андиев.

Дејан Берић (Фото: Јутјуб)

Посета је изазвала велику пажњу медија у ДНР, a хероји одбране Косова и Метохије добили су прилику и да одрже предавање на Доњецком народном универзитету. 

На лицу места уверили смо се колику популарност и поштовање Дејан Берић ужива код становника Доњецка и својих сабораца. Најбољи пример је и то што руски новинари када раде интервјуе са Берићем, не праве никакве уводе да би објаснили ко је он, најављују га као Декија. У одсуству државе Србије на овом простору, Дејан Берић је свакако најбољи србски “амбасадор” у новоруској републици. 

Зашто сте иницирали и организовали посету јунака са Кошара и Паштрика ДНР-у?

Хтео сам да људи у ДНР-у виде и упознају праве хероје, људе који су преживели пакао. Ја им овде причам како је било код нас у рату, колико је људи погинуло и шта је све претрпела Србија. Међутим, моја прича је једно, али кад дођу људи који су све то преживели је много снажнија порука. Овде је дошао и генерал Божидар Делић за кога знају људи и овде и у Русији. За мене је ово био велики подухват организовати, добити средства и дозволу од надлежних. Међутим, када су чули о каквој се делегацији ради одмах су се сви сложили, одмах су се нашли луди који су донирали средства за трошкове путовања. Ово је велика подршка ДНР-у, а то много значи и свима нама добровољцима из Србије који се овде налазимо.

Каква је била реакција студената из Доњецка након што су саслушали излагање људи који су се борили на Космету и вас који браните Донбас? 

Студенти су били презадовољни, било је доста позитивних коментара наконт предавања, велики број медија, па и оних студентских, пратило је предавање. Алберт Андиев, који је био у делегацији из Србије, је симбол руског човека, руског брата, који је задужио србски народ на дуги рок, и самим тим и кривац, али у позитивном смислу, што је велики број србских добровољаца дошао у Донбас. Ти руски добровољци који су дошли да нама помогну, су разлог зашто смо ми овде. Руси који живе овде су кроз причу Алберта о томе зашто је дошао на Косово, боље разумели и нас српске добровољце и разлог зашто долазимо у ДНР.

 

Са професорима Доњецког народног универзитета (Фото: Правда)

Шта је истина о броју србских добровољаца у Донбасу? Колико их је заиста било?

Тачне цифре не бих да причам, али по мом мишљењу било их је мало. Сад нас овде има осморо, углавном су остали људи који су овде засновали породице, једино сам ја неожењен.

Неколико пута си одлазио са ратишта, али си се враћао. Зашто се увек враћаш? 

Нисам одлазио са ратишта, одлазио сам само на лечење од последица рањавања.

Значи ни једног тренутка ниси пожелео да потпуно одеш?

Нисам могао да одем јер су са друге стране фронта су манијаци који убијају цивиле и против којих неко мора да се бори. 

 

Дружење са србским добровољцима (Фото: Правда)

У медијима нема више толико вести о Донбасу, многи верују да је од споразума у Минску овде мир, али ми чујемо артиљерију свако вече. Шта се заправо дешава?

Напади Украјинаца су свакодневни. Некад су дејства њихове артиљерије већа, а некад мања, али су свакодневна. Углавном нападају реоне Горловке и насеља у Доњецку у близини аеродрома. То је 20 посто линије фронта на којима борбе трају нон-стоп. Раде снајпери, артиљерија, пешадија пуца, али нико не прелази ни тамо ни овамо, углавном је то рововска борба.

Не видим никакав смисао у овоме што се дешава. Украјинци започну напад, ми трпимо некад и 2-3 дана, а онда им одговоримо. Као што је био случај и сада, неколико дана су тукли по Горловки, онда смо им одговорили системима “чибурашка” и жестоко вратили. Напад смо снимили из дронова и објавили га да би украјинска страна видела да ту нема више зеезања и да ће на сваки следећи напад бити жестоко одговорено.

Систем “чибурашка” је нови систем који је ДНР приказао на Паради победе?

“Чибурашка” је стари систем, само је сад први пут приказана, и први пут је приказано тачно како ради. Тачно се види сектор где падају мине и како је то прецизно, Украјинцима ће сигурно бити изненађење.

 

Систем “чибурашка” (Фото: Фејсбук)

Доста се говори о могућем украјинском нападу на Донбас током Светског првенства у фудбалу које се одржава у Русији. Шта ви очекујеће да ће се догађати у предстојећем периоду?

Сви причају о томе, и Украјинци причају о томе, али они већ три године говоре како ће да крену у напад. Ми се већ три године спремамо за тај напад тако да тешко да нас могу изненадити.

Почело је испитивање наше одбране, испитивање колико смо спремни да узвратимо, из ког правца ћемо да одговоримо. Испитују нашу војну тактику и стално прегрупишу своје снаге. Сада има много украјинских војника на фронту, али што их више има нама је то боље, јер кад граната падне код њих направи чудо. 

Пре склапања договора у Минску деловало је да су украјинске снаге разбијене, њихови добровољачки батаљони се нису показали најбоље. Шта се десило од ступања примирија и какво је стање сада на фронту? 

Украјинска војска није била разбијена јер ми нисмо имали довољно људи да идемо у напад. То би подразумевало ширење фронта, а ми тада нисмо имали довољно људи за то. У међувремену и украјинска армија и ми смо се боље наоружали, ми смо скупили много више људи и обучили их за ове три године. И једна и друга страна су данас много јаче него пре Минска.

Украјински добровољачки батаљони су ипак тада претрпели велике губитке. Ко се сада налази са друге стране фронта, да ли су и даље они?

Да, ти добровољачки нацистички батаљони су и даље ту, али ту је и регуларна војска. Много пута се дешава да ми сарађујемо са регуларном армијом Украјине и да нам они дају кординате где да наша артиљерија бије по тим нацистичким батаљонима. Они су прави нацисти, носе њихове симболе и користе њихове поздраве, али то се не свиђа ни неким људима са украјинске стране.

Њих сада има много са те стране фронта, око 80.000 војника, али је борбених максимум 20.000. Нама то неће представљати проблем ако крену напред. Ако и крену углавном ће кренути ти нацистички батаљони које би требало да уништимо због мира у Украјини. 

 

Дејан Берић и уредник портала Правда Игор Маринковић (Фото: Правда)

По Доњецку смо видели возила ОЕБС-а, каква је њихова улога у ДНР у односу на срамну улогу коју су имали на Космету?

Нема разлике у држању ОЕБС-а на Косову и Метохији и овде. На једној од конференција за медије ОЕБС-а поставио сам питање “цео свет говори да смо ми овде терористи, реците нам тачно колико је деце убијено на нашој страни, а колико смо деце ми терористи убили на другој страни”. Петнаест минута је представник ОЕБС-а избегавао одговор, врдао и није хтео да одговори. На крају сам му рекао да се бави политиком, а да његови одговори ништа не значе. То његово избегавање одговора заправо било признавање истине.

Са друге стране је страдало четворо деце. Двоје су Украјинци прегазили борбеним возилом, девојчицу од 6 година су силовали и убили украјински војници и једно дете је нађено убијено, а да није утврђено ко је то урадио. Код нас је погинуло 141 дете.

Боравећи у Доњецку видели смо да си јако емотиван иако људи о снајперистима имају другачије мишеље. Видели смо твоје сузе и на Универзитету док си говорио студентима о страдалим саборцима, али и на гробљу бораца које смо обишли. 

Ko год у рат дође са искреним намерама њему није жао да погине. Међутим, у рату ти стичеш пријатеље, и кад их губиш јако је тешко. Није тешко умрети, тешко је кад ти умиру пријатељи.

 

Министарство информисања ДНР-а (Фото: Правда)

Да ли планираш да се вратиш у Србију и када?

Када се власт промени, а власт ће се променити. Надам се да србски народ неће трпети ово још дуго и да ће та г***а која се код нас налазе на власти скинути и послати на сметлиште. Надам се да припадници тог издајничког режима неће још дуго бити на власти, али да ће још дуго да живе и да ће свако кога виде на улици моћи да им пљуне у лице због овога што су направили од Србије. Моја је жеља да Вучић живи још сто година, да га се стиде унуци. Нек му Бог да здравља, а све остало ће му дати народ Србије. Доћи ће то време, а и ја ћу тад доћи у Србију.

Вучић је недавно изјавио да они који позивају на одбрану Косова не би смели да оду да га бране. Да ли ви познајете неке Србе који би смели да бране Косово и Метохију?

Знам много Срба који су били и бранили Косово и који би га опет бранили. То што је он рекао, да оду тамо и на минус 15 издрже два три дана, ја знам много људи који су били на Косову, Р. Србској и Крајини и то не два-три дана него годинама. Били су у рововима, не на минус 15, на минус 30, на киши и ветру, без хлеба и воде и нису се предали. Војнички нисмо губили ратове, губили смо их због таквих политичара као што је Вучић. 

Вучић је предао Косово и осрамотио србски народ у свом православном свету. Забрањује параду породице а дозвољава геј параду. 

Правда