РТ: „Дан Д“ пример снажних односа са Немачком - Вашингтон

Извор: Восток / РТ

У потрази за смиривањем тензија након коментара америчког амбасадора у Берлину, портпарол Стејт департмента Хедер Нојерт је само погоршала стање наводећи савезничко искрцавање 1944. године - Дан Д, као пример америчких веза са Немачком.

"Имамо веома снажне односе са владом Немачке", рекла је Нојертова на конференцији за штампу у утрорак.

"Гледајући у књиге историје, данас је 71. годишњица говора којим је објављен Маршалов план (службени план САД о обнови послератне Европе и сузбијању утицаја комунизма након Другог светског рата). Сутра је годишњица Дана Д (. Очито je да имамо дугу историју са владом Немачке, а такође имамо и јаке односе са владом Немачке.", рекла је Нојертова.

State Department spokeswoman Heather Nauert today cited "the D-Day invasion" when talking about the long history between the American and German governments. https://t.co/UbCqKJymNi pic.twitter.com/jvN2ODk3rA

— Kyle Feldscher (@Kyle_Feldscher) June 5, 2018

Избор Нојертове Дана Д као пример узбуркала је страсти у Си-ен-ен-у, али и међу онима који нешто знају о Другом светском рату. Искрцавање око 150.000 америчких, британских, канадских и других савезничких трупа на плажама окупиране Француске од стране Немачке пре 74 године било је свакако део "дугог историјата" између САД-а и Немачке, али тешко да је добра илустрација "снажних веза".

Yes, because D-day was all about liberating Germany from the iron grip of the French, right, Ms. Nauert?

— Michael Hiltzik (@hiltzikm) June 6, 2018

Лупетајући одговор је дошао након што су јој поставили питања о изјавама Ричарда Гренела, недавно именованог америчког амбасадора у Немачкој. У интервјуу "Бррајтбарту" објављеном у недељу, Гренел је рекао да су конзервативци из целе Европе саопштили да постоји осећај опоравка након избора америчког председника Доналда Трампа.

"Ја апсолутно желим да оснажим друге конзервативце широм Европе, друге лидере. Мислим да се подземна конзервативна политика диже због неуспешних политика левице", рекао је он, додајући да је избор Трампа "оснажио појединце и људе да кажу да не могу само дозволити политичкој елити да одреди пре избора, ко ће победити и ко треба да води".

Сам Гренел је негирао да је то било отворено одобравање и подршка било којој особи или политичкој партији, док је Нојертова саопштила да амбасадори имају слободу говора, баш као и сваки други Американац.

"Видите, ми не подржавамо политичке партије. То није оно што радимо. Ми подржавамо демократију. Подржавамо земље које саме бирају и желе за некога да гласају за неку функцију", рекла је Нојертова, очигледно игноришући дугу историју америчког мешања на изборе других земаља, "обојнинх револуција " и присилних промена режима.

Гренел је амерички изасланик у Берлину мање од шест седмица, али је већ успео да наљути Немце тако што је затражио да прекину трговину са Ираном након што је Трамп саопштио да САД једнострано излазе из нуклеарног споразума из 2015. године.

Нојертова је такође морала да брани америчког амбасадора у Израелу Дејвида Фридмана, који је новинарима који покривају смртоносне протесте дуж границе са Газом рекао како треба да "држе уста зачепљена док не схвате".

"Фридман је изнео своје мишљење да неки медији, не сви, нису урадили избалансиран посао извештавања", тврди Нојертова, оптужујући организацију "Хамас" за жртве у Гази.

Док су Гренелове и Фридманове речи привукле пажњу као неуобичајено недипломатске, тешко да су они прве америчке дипломате које се мешају у послове земаља домаћина или чак наручују њихове владе. Амбасадори у Београду, Сарајеву и Скопљу су то учинили више пута.