Министар спољних послова Луксембурга Жан Аселборн оценио је да Европској унији нису потребне реформе, већ да се чланице посвете ономе што не функционише.
„У Европи имамо ситуацију да у једној земљи-чланици више немамо слободно правосуђе, у другој нема слободе медија. По питању солидарности, када је реч о мигрантској кризи, налазимо се на погрешном путу“, изнео је критике Аселборн на скупу „ЕУ стратешки разговори — стабилност, безбедност, сарадња у Европи будућности“ у Бечу.
Европа је, како је истакао, била светионик права до 2010. године, због чега сада не сме да запостави шта људе брине и шта угрожава вредности ЕУ.
ЕУ није успостављена само да би се зауставили и спречили ратови, већ зато што су се чланице окупиле око заједничких вредности, које све већи број земаља не поштује, нагласио је Аселборн.
Он је истакао да се не сме, због одговорности према новим генерацијама, напустити мировни пројекат ЕУ, већ се мора унети у 22. век.
Критиковао је политички егоизам, додајући да је погрешно мишљење да земља може сама да узме судбину у своје руке.
„Не можемо ставове Доналда Трампа пренети на Европу“, поручио је Аселборн, оценивши да би то био политички злочин.
ЕУ је, додао је, веродостојна у свету само ако се придржава својих заједничких вредности, које су у многим областима доведене у опасност.
„’Брегзит‘, питања у вези с евром, све што је материјално ћемо решити, али ако не заштитимо вредности губимо веродостојност“, нагласио је.
Он је критике упутио и на рачун Аустрије и других земаља које не желе, после одласка Велике Британије, да дају већи допринос буџету Уније.
„Ако желимо ЕУ која је у стању да решава велике проблеме, да напредујемо у дигитализацији, истраживању, науци и другим областима, неопходан нам је новац. У ЕУ би требало прво установити циљеве, а онда сагледати колико је средстава неопходно за реализацију“, поручио је, критикујући истовремено непостојећу солидарност земаља-чланица у расподели терета избеглица.
Без договора о квотама, тврди, нема ни заједничке европске политике према мигрантима.
Шефица аустријске дипломатије Карин Кнајсел је указала да „брегзит“ није прва криза због које се ЕУ налази на прекретници, већ да је то било и 2004. године пре постизања Лисабонског споразума.
Казала је да се противи поделама у ЕУ, те посебном третману неких земаља као периферних, с обзиром да коришћење тих израза води и ка правим поделама.
Кнајселова је, када је реч о мигрантима, рекла да се дебата не сме свести само на квоте, јер оне само стварају отпор код становништва.
Рекла је да се људима који по Женевској конвенцији имају право на азил мора омогућити да га затраже и изван ЕУ.
Додала је да легална миграција, која је неопходна, мора да се спроводи на основама јасног програма, односно да они који долазе имају потребне квалификације, а што је најважније да прихвате вредности земље у коју се насељавају.
С друге стране, границе у случају илегалне миграције морају да се контролишу и обезбеђују.
„Границе морамо контролисати, јер споразум који смо склопили са грађанима јесте да они плаћају порез, а да се ми бринемо за безбедност“, нагласила је Кнајселова, те додала да је недопустив губитак контроле над међама.
