"Србско" је исправно у исправама

Апел за измену одредбе о држављанству

Иницијатива Февзије Мурића, мало познатог политичара из Новог Пазара, има већи утицај на институције Републике Србије од професора, лингвиста па и Српске академије наука и уметности.

Било је довољно да Февзија каже да га вређа што му у пасошу пише да има србско држављанство, па да омбудсман Зоран Пашалић напише препоруку да се, уместо тога, напише - "Републике Србије". Последњи је тренутак да држава послуша струку и повуче спорну одлуку. Иако делује да је реч о бирократској измени, иза ње се крије наставак отвореног потискивања назива који се подједнако односи и на Србе као народ, али и на Србију као државу, преносе Новости.

Узалуд је Одбор за стандардизацију србског језика САНУ писао и омбудсману и премијеру и председнику и министрима унутрашњих и спољних послова са ставом да су лингвисти једногласни у захтеву да се ова измена поништи. Док је по Мурићевом захтеву омбудсман одмах деловао, одбору се није удостојио ни да одговори. За то време, грађани увелико добијају нове пасоше са непотребно измењеним називом држављанства.

- Нисмо добили одговор ни од омбудсмана, ни од осталих институција - каже за "Новости" проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију србског језика САНУ. - Државна бирократија у овом случају није хтела да зна шта значи придев србски, него је поверовала човеку који каже да одредницу уз држављанство доживљава "национално". Било је довољно да нас питају или да бар погледају било који речник србског језика, где пише да се србско односи једнако и на Србе и Србију. Не знам како је уопште некоме пало на памет да нешто што је исправно мења.

Игнорисање језичких стручњака Танасић пореди са писањем закона без консултације са правницима.

Наизглед безначајна измена једне рубрике у путној исправи заправо је само последњи потез у низу дугог самопорицања србског националног идентитета. Овај процес спроводи се више или мање отворено још од времена комунизма, а све под велом претераног чувања, иначе неугрожених, осећања припадника других народа и националних мањина. У прављењу уступака мањинама отишли смо толико далеко да нас је Европа похвалила да смо изнад стандарда многих држава ЕУ. Истовремено, у многим областима видљиво је поништавање идентитета већинског, србског народа.

Фото З. Јовановић / Новости

У Министарству културе чврсто стоје на аргументацији коју су изнели стручњаци за језик окупљени под знамењем САНУ.

- Заиста нема шта да се дода начелном и стручном становишту Одбора за стандардизацију србског језика као најпозваније инстанце за ова питања. Све остало је политизација - каже, за "Новости", саветник министра културе Драган Хамовић.

Лингвиста Милош Ковачевић подсећа да је политика ударила шамар науци оног тренутка када је, мимо правила која прописује Европска повеља о мањинским језицима, признала бошњачки као посебан језик и још дозволила да буде назван босански. Проф. Ковачевић сматра да је један од највећих проблема код Срба неусаглашеност научних и политичких ставова.

- Србија нема јасну језичку политику, јер политика не слуша науку, за коју очигледно сматрају да је непотребна. Имамо Војску Србије, коју тако назива и Устав, иако би, сходно правилу, требало да имамо Српску војску. Слично је и са Радио-телевизијом Србије, којој би исправан назив требало да буде Србска радио-телевизија. Неправилна је употреба посесивног генитива од једне речи уколико постоји посесивни придев.

Ковачевић примећује да се овакве грешке најчешће одражавају на штету придева "србски", док се у другим случајевима углавном не догађају. Он зато позива политичаре да поштују језичке норме.

- Довољно је само да отворе Речник србског језика или Вуков србски речник - подсећа Ковачевић. 

Фото З. Јовановић / Новости

МУП: НЕ ТРЕБА ЗАМЕНА

У МИНИСТАРСТВУ унутрашњих послова потврђују да се нова правила о упису држављанства примењују од 1. октобра 2017. године, код издавања нових путних исправа. Од тада у пасошима пише "држављанство Р Србије". Објашњавају да су сви раније издати пасоши у којима пише "србско држављанство" важећи, те да грађани не треба да их мењају пре истека њиховог рока.

СВЕТСКА ПРАКСА

ПРАКСА одређивања порекла држављанства у пасошима страних држава је различита, иако доминира коришћење придева. На том становишту су, рецимо, Русија, Хрватска, Немачка, Шпанија, Белгија или Словенија (руско, хрватско, француско држављанство). Постоје и обрнути случајеви, па се говори о држављанству Француске или Швајцарске. Постоје и комбиновани модели - у путној исправи са грбом Велике Британије наведено је да је његов власник - британски држављанин.

ТРЕБА ЛИ "СРПСКИ" ТРАЈНО ЗАБРАНИТИ

ДА није реткост да се под велом политичке коректности крше права већинског народа подсећа проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију србског језика САНУ.

- На нетачним чињеницама износе се разлози за интервенције које се тичу србског језика да се, како је то омбудсман објаснио, не би повредила осећања националне мањине. Нико се не пита да ли постоје Срби који ће бити повређени овом и сличном интервенцијом. Можемо ли очекивати и будуће захтеве да се придев србски трајно повуче из употребе? - пита се Танасић. 

И. Мићевић, Р. Драговић,
Новости