Царски дочек у престоном граду: Навијачи, упознајте Москву до најситнијих детаља!

Стадион Лужњики и Арена Откритије су главна одредишта љубитеља фудбала који дођу у Москву на Светско првенство. Претпостављамо, међутим, да ће многи гости пожелети да истраже величанствену руску престоницу изван релације „хотел-стадион-хотел“, a Russia beyond жели да вам помогне саветима и скрене пажњу на оно што можете видети и урадити у Москви.

Сваки гост главног града Русије ће моћи да се проведе у Москви по свом укусу. У „златоглавој“ престоници заиста постоји све што људе углавном занима. Има ресторана, позоришта, тржних и забавних центара... Једноставније би било рећи чега нема. Чак и непрекидна ужурбаност и ритам овога града временом почиње да се допада гостима.

Историја

Споменик оснивачу Москве Јурију Долгоруком

Павел Кузмич

Званично се сматра да је град основан 1147. године, али су људи на овој територији живели и пре тога. Тада је Русија била подељена на засебне кнежевине које су се међусобно бориле за утицај, а Москва је била део Владимирско-суздаљске Русије. Средином 13. века Москва је постала центар засебне кнежевине. Захваљујући повољном географском положају брзо је напредовала и незадрживо се ширила, да би већ почетком 14. века почела да доминира међу руским градовима. Тада је Русија била под татарско-монголским јармом. Најпре су московски владари добили од татарског кана статус великих кнезова, а затим се у Москву из града Владимира преселио и митрополит, тако да је град постао и верски центар руских земаља.

Москва је била главни град све до 1712. године када је Петар I пренео царски двор у Санкт Петербург (наменски подигнут са циљем да буде престоница империје). Наполеон је ушао у Москву 1812. године. Тада је избио велики пожар после кога се град дуго опорављао. Крајем 19. века у Москви је већ било преко милион становника. Она је после Октобарске револуције постала главни град Совјетске Русије, а затим и СССР-а. У Великом отаџбинском рату град се херојски бранио и избегао озбиљнија разарања.

У совјетско доба Москва се развила у велики индустријски, политички и културни центар земље. Овде су 1980. године одржане олимпијске игре.

Данас је Москва модерни мегаполис у коме живи 12,5 милиона људи (према другим изворима 14 милиона). Међу градовима који у целини припадају територији Европе руска престоница има највише становника. Она је једна од 10 најнасељенијих мегаполиса на свету, а по површини је на шестом месту.

Како стићи?

Живописни мост у Москви

Сергеј Бобиљов/ТАСС

У Москви и приградским насељима налазе се четири међународна аеродрома. То су Шереметјево, Домодедово, Внуково и Жуковски. Авиони који директно лете из Београда слећу на Шереметјево. Аеродроми су од центра града удаљени 30-40 километара. Сви осим Жуковског су повезани са градом брзим електричним возовима („Аэроэкспресс“). Полазне станице се налазе у зградама аеродрома. На истом месту су и касе и терминали за продају карата. Карта кошта око 7 евра ако је купите на аеродрому и 6 евра ако купујете помоћу онлајн сервиса на сајту. Возови из Шереметјева саобраћају до Белоруске станице (Белорусский вокзал), из Домодедова до Павелецке (Павелецкий вокзал), а из Внукова до Кијевске (Киевский вокзал).

Москва има девет железничких станица са којих приградски и међуградски возови саобраћају у десет праваца. Предност возова је у томе што се железничке станице налазе у централном делу града и одмах поред њих су истоимене станице метроа којима се брзо може стићи у сваки део Москве.

Што се тиче таксија од аеродрома до града и кроз Москву најбоље је кретати се користећи услуге Gettaxi и Uber или најпопуларнијег у Русији превозника Yandex Taxi. Са њиховим апликацијама у паметном телефону можете наручити такси по приступачним ценама (од аеродрома до града вожња у просеку кошта од 10 до 20 евра, а кроз град 8 до 15 евра). Уколико користите  услуге таксиста који чекају клијенте на излазу из аеродрома и железничких станица, очекујте драстично веће цене!

Бели трг код станице метроа „Белоруска“ у Москви

Best of Russia

Где одсести?

Избор хотела у престоници је прилично велики: од луксузних апартмана до хостела. Сада је популарна варијанта издавање станова навијачима. Цене се у зависности од услова крећу од 13 до 150 и више евра за ноћење. За тражење варијанте која вам одговара можете користити сервисе Booking.com и Airbnb.com.
Градски превоз

У Москви је градски превоз врло добро развијен. Сматра се да Московљани за кретање по граду највише користе метро. По дужини пруга то је шести метро у свету. Састоји се од 14 подземних линија, једне монопруге и линије лаког метроа. У Московском метроу има укупно 215 станица које су у функцији. На улицама су улази у станице метроа означени црвеним словом „М“.

Постоји и Московски централни кружни пут (Московское центральное кольцо, МЦК), отворен 2016. године. То је градски електрични воз чије станице омогућавају преседање у метро. За овај превоз важи иста карта као и за метро.

Једно путовање кошта 55 рубаља, тј. око 0,8 евра. Плаћа се само улазак у метро после чега можете неограничено боравити у њему и користити различите линије. МЦК, трамваји, тролејбуси и аутобуси плаћају се засебно, али и у овим врстама превоза важе исте карте као и за метро. За приградске возове се купују посебне карте. Карте се могу купити на касама или терминалима поред улаза у станицу, а за трамвај, аутобус и тролејбус код возача. Постоји начин да на интернету добијете аутоматски уцртану жељену маршруту у московском градском превозу, као и и трајање путовања. То су сервиси Јандекс: https://metro.yandex.ru/moscow и https://yandex.com/maps/213/moscow/, где у левом горњем углу треба изабрати опцију Routes.

Шта треба видети?

Кремаљска звезда и Црвени трг

Антон Друзгињин/Антон Денисов/Прес служба председника РФ

Кремљ је и срце Москве и њен заштитни знак. То је тврђава на Боровицком брду на обали реке Москве. На том месту је град и поникао. Садашњи Кремљ од црвене цигле подигнут је за време Ивана III крајем 15. века. Градили су га мајстори из Италије и зато је у његовој архитектури приметан италијански утицај. Пре тога је најпре био од дрвета, а затим од белог камена. Кремљ има 20 кула. Свака кула је јединствена, не постоје две исте. Унутар Кремља су стари храмови са звоницима, дворци, музеј-ризница Оружејна палата, музеј Дијамантски фонд Руске Федерације као и чувени Цар-топ и чувено Цар-звоно. У Кремљу се налазе званична радна и свечана резиденција председника Руске Федерације.

Испред источног зида Кремља налази се Црвени трг. То је такође место које обавезно посети сваки туриста. На тргу и око њега су Историјски музеј, Државна робна кућа ГУМ (историјски тржни центар са најскупљим продавницама и необичном „ретро“ атмосфером), Спаска кула са зидним сатом, Лењинов маузолеј, и наравно, Храм Василија Блаженог.

Близу Кремља и Црвеног трга су Бољшој театар, Мали театар, Александровски врт и Вечни огањ, као и хотел „Москва“ и трг Мањеж.

Величанствени Храм Христа Спаситеља удаљен је само један километар од зидина Кремља. То је главни храм Руске православне цркве. Садашње здање храма је подигнуто током 1990-их и верна је копија храма срушеног 1931. године. И споља и изнутра овај монументални храм оставља на посетиоца непоновљив утисак.

Црква Св. Василија Блаженог на Црвеном тргу

У истој улици се налази Музеј ликовних уметности „А. С. Пушкин“, један од највећих руских музеја иностраног сликарства. Његове колекције садрже око 700.000 дела из различитих епоха, почев од древних цивилизација па све до почетка 21. века.

Током своје историје Москва се ширила и обухватала околне територије. Многа московска племићка имања која су некада била изван града данас се налазе у граду. Саветујемо вам да посетите Кусково (метро „Новогирејево“), Коломенско (метро „Коломенска“) и Царицино (метро „Царицино“). Ово последње има музичку фонтану са врло ефектним осветљењем коју треба видети у вечерњим сатима.

Незаобилазни симбол Москве су Стаљинови небодери саграђени средином 20. века. Архитекте су приликом пројектовања биле надахнуте кремаљским кулама. У граду има укупно 7 таквих небодера (зову се још и „Стаљинове сестре“). Саветујемо вам да одете до највећег међу њима. То је Главно здање Московког државног универзитета „Ломоносов“ на Воробјовим Горама (најближа станица метроа је „Универзитет“). Тамо се можете прошетати међу прелепим дрворедима на територији универзитета, и уједно свратити до видиковца издигнутог 80 метара изнад реке и уживати у панорами Москве.

Москву можете видети и из птичије прспективе у пословном центру „Москва-Сити“ (својеврсни „московски Менхетн“), где се налази Кула „Федерација“ – највиша зграда у Европи. Адреса: Станица метроа „Выставочная“, Пресњенски кеј, 12.

Панорама ноћне Москве с једне од кула бизнис центра „Москва Сити“

Sixty

Чувена пешачка зона Арбат је историјско место за које су везана имена многих истакнутих Руса. То је улица у којој је живео Александар Пушкин и у којој је први пут свој роман „Васкрсење“ читао Лав Толстој. У њој има много малих ресторана и продавница сувенира, и много уличних уметника и музичара. То је једна од омиљених дестинација свих туриста који посећују Москву. На Арбат можете стићи метроом до станице „Арбатска“ или „Смоленска“.

На обали реке супротној од Кремља налази се рејон Замоскворечје где је смештена чувена Третјаковска галерија, ризница непроцењивих ремек-дела руског сликарства. Најближа станица метроа је „Третјаковска“.

Ту је и Музеј космонаутике. У њему можете видети летелице које су биле у космосу, праве скафандере и узорке хране коју космонаути једу у свемиру (станица метроа „ВДНХ“).

Музеј „Бункер-42“ ће вас пренети у епоху Хладног рата. На дубини од 65 метара смештена је експозиција посвећена добу када је свет био на ивици нуклеарног рата. Макете прве совјетске атомске бомбе, ракета и авиона чекају посетиоце овог необичног музеја.

Поред главног Кремља у центру града, Москва има још један – Измајловски кремљ (станица метроа „Партизанска“). То је читава четврт саграђена током 1990-их у стилу старе руске архитектуре. Ту се житељима и гостима Москве нуде многобројне и разноврсне забаве. На пример, Музеј вотке. Поред овог комплекса је и велики „Вернисаж“, тј. пијаца сувенира са великим мноштвом разноразних предмета и најбољим ценама у граду.

Поглед на зграду Министарства спољних послова, једну од „Стаљинових седам сестара“, из ресторана White rabbit

Из слободних извора

Где презалогајити?

У Москви није могуће остати гладан. Има ресторана за свачији укус – од најпознатијих светских мрежа брзе хране до луксузних ресторана где се гостима испуњава сваки гастрономски каприц. У главном граду Русије су нарочито популарни јапански, кинески, грузијски, француски, италијански, узбекистански и, подразумева се, руски ресторани. Многи се специјализују на здравој и вегетаријанској храни. Оно што вама одговара можете потражити на многобројним сајтовима где је изложен списак ресторана рангираних према реакцији посетилаца, са местом на карти и детаљним описом. На пример, https://www.restoran.ru/msk/, https://4banket.ru/, а можете користити и Tripadvisor.

Које сувенире понети из Москве?

Туристи обожавају традиционалне матрјошке и капе „ушанке“, али има и много других руских сувенира.

Жостовски послужавник. Некада су жостовски послужавници прављени ручно. За 200 година је настало преко 150 облика, од минијатурних до огромних. Када се послужавник углача и покрије црним лаком преузимају га сликари. Главни мотив жостовског шарања је букет цвећа.

Порцелан из Гжеља. Град Гжељ је познат по својој глини, а од 18. века у њему почињу да се развијају и занати. Од те глине су овдашњи мајстори правили цигле, посуђе и играчке. Пре 200 година је почела производња предмета од порцелана и по томе је подмосковски град Гжељ постао чувен у целом свету. У њему се производи разноврсна порцеланска роба: од лустера и часовника до кашичица. У гжељском стилу се праве и сувенири са фудбалским мотивима: магнет-копачка, дрес репрезентације Русије и фигура фудбалера.

 

Артјом Геодакјан/ТАСС

Павлопосадске мараме. И оне се праве преко 200 година. Прву такву мараму направио је Лабзин, житељ села Павлово. У почетку је то била домаћа текстилна радиност, али је већ Лабзинов унук Јаков почео да прави велике мараме са штампаним узорима/шарама. Ускоро затим је почео да снабдева марамама двор велике кнегиње Александре Петровне, невесте цара Николаја I. Данас се стилизовани приказ павлопосадске велике мараме налази на градском грбу. Ове мараме су по целој површини украшене крупним дезеном цвећа.

Russia beyond