Како је рубља надживела конкуренте и постала једина руска валута

Од сребрних полуга са „рубом“, тј. шавом, до папирног новца. Рубља постоји већ више од 700 година.

Рубља није увек била ни једини ни најчешће коришћени новац у Русији. Први пут се спомиње у писаним изворима 1316. године, а њен главни конкурент је тада била „дењга“, мала монета која се користила у свакодневној трговини. Рубља је тада била сребрна полуга од 200 грама, велике вредности и мало је ко могао себи да приушти рубљу. Име је добила од речи „руб“, јер су полуге након ливења имале на себи шавове. „Дењга“ можда и није опстала до наших дана али јесте њено име, па се новац на руском зове „деньги“.

 

АТЭС/Wikipedia

У 14-15 веку сребрна полуга је замењивала врећу других монета мање вредности, а сама је постала новчић тек у 17. веку. За време владавине Алексеја Михајловича Романова 1654. године појавила се прва монета по имену рубља, искована од европских талира. Руски мајстори су поставили своје симболе, јахача и датум. Рубље су у народу звали „јефимке“, јер је оригинални талир био из рудника сребра Јоахимштала (сада Јахимов у Чешкој).

 

Public domain

Захваљујући финансијској реформи Петра Великог почетком 18. века рубља се осамосталила и постала основна валута монетарног система Руског царства.

 

Public domain

Период кованог новца је трајао до 1769. године када је Катарина Друга наредила штампање првог папирног новца, што је учињено да би се покрио дефицит буџета од 1 милион 800 хиљада рубаља који је настао због огромних трошкова Руско-турског рата (1768-1774).

 

Public domain

Највреднија новчаница коју је икада штампала Руска империја звала се „петењка“ јер је на њој био Петар Велики. Штампана је 1898. године и имала номиналну вредност од 500 рубаља. „Петењка“ и „катењка“ од 100 рубаља, у част Катарине Велике, били су машта сваког Руса. Учитељи су зарађивали у то време око 100 рубаља годишње, а најплаћенији професори 500.

 

Public domain

Последња рубља је у Руској империји искована 1915. Двоглави орао је са ње затим прешао на први новац штампан после револуције, али без обележја империје. Орао је без круне а позадина је украшена свастиком – старим симболом просперитета. 

 

Public domain

Почетком 20-их година вредност рубље је тако пала да се није исплатило куповати дрва за огрев. Паметније је било бацати рубље у ватру. Нове власти су штампале банкноте од 20 и 40 рубаља, које су личиле на поштанске марке а народ их је звао „керенке“ у част Александра Керенског, председника Привремене владе.

 

Public domain

У то време је било пуно различитих новчаница, а користили су се и талони за хлеби и вино. До 1922. у оптицају су били и „катењка“ и „петењка“. Тридесетих година појавили су се „червонци“. У Царској Русији тако су звали златне стране кованице. Лењинов лик се први пут појавио на червонцу од 10 рубаља и задржао се до 1991. године.

 

Public domain

Од 1947. дизајн новчаница је доживео промене и почео да подсећа на старе царске рубље. Земља која је победила у Великом отаџбинском рату и ослободила свет од фашизма је поново постала велика империја.

 

Public domain

Нови ковани новац се појавио 1961, али не од вредног метала као раније. Сада је то била легура бакра и никла. Совјетске рубље су могле да се користе само у земљи, а новац штампан 1961. је имао превод на свим већим језицима СССР.

 

Public domain

Рубље су 1992. добиле нови изглед, али то није дуго трајало. Новчанице које данас знамо су се појавиле 1995, само што су имали другу вредност. Због инфлације постојале су новчанице од 1000 до 500.000 рубаља.

 

Public domain

Деноминација 1997. године је смањила све те нуле. Појавиле су се новчанице од 5 (убрзо повучене из употребе) 10, 50, 100 и 500 рубаља, а почетком 21. века и од 1000 и 5000 рубаља. Најновије банкноте су изашле 2017-те – 200 и 2000 рубаља посвећене Севастопољу и Руском далеком истоку.

 

Public domain

Kсенија Зубачова,
Russia beyond