Француско-србски химанитарац Арно Гујон каже за РТС да је промена слике Србије у Француској веома важан али тежак посао, јер се одјеци пропаганде која је некада постојала и даље се осећају. Истиче да је набитније да се Французима објасни да оно што су слушали годинама о Србији и ситуацији на КиМ – да је то било лажно, као и да се његова организација већ 14 година труди да то промени. Најбољи доказ да у томе успевамо је то што смо успели да окупимо око наше хуманитарне организације преко 12.000 донатора, каже Гујон.
Арно Гујон је, гостујући у Дневнику РТС-а, истакао да цензура која је постојала по питању Србије 1999. године више не постоји, али да одјеци те пропаганде и даље постоје, као и да је некада тешко допрети до великих медија баш због тих одјека.
"Оно што је нама било тешко то је да објаснимо да оно што смо чули годинама о Србији, Србима, ситуацији на КиМ да је то било лажно, да то није представљало истину и трудимо се већ 14 година да то променимо", каже Гујон који је овогодишњи добитник Повеље за хуманитарни рад и посебне заслуге за промену имиџа Србије у свету коју додељује Министарство спољних послова.
"Успевамо у томе, најбољи доказ за то је да смо успели да окупимо око наше хуманитарне организације преко 12.000 донатора, то значи 12.000 породица, неколико десетина људи који не само речима показују солидарност према Србима на КиМ, већ и својим делима, својим донацијама", додаје Гујон.
На питање колико је тешко променети ту слику у Француској, Гујон каже да није лако јер Косово и Балкан није више актуелна тема у Француској, актуелније су неке друге теме.
"Други разлог је због тога што они који су направили лажну слику о Србији 1999. године у већини случајева и даље су присутни у медијима и сада нису баш ради да прикажу неку другачију слику, да искрено кажу погрешили смо, лагали смо, оно што смо вам показивали на свим телевизијама годинама то је било лажно, то је био део пропаганде", обајаснио је Гујон.
Ипак истиче да успевају у промени слике, као и да су имали неколико чланака у магазину Фигаро.
"Не треба очајавати, само мукотрним радом, истрајношћу можемо да променимо ствари", напомиње Гујон.
Навео је да је у Француској приказан и филм "Косово – хришћанство у опасности", који су снимали француски новинари.
"Они су дошли у посету КиМ са нама, нису знали много о тој ситуацији, а онда оно што су затекли их је запрепастило. Нису могли да замисле да почетком 21. века у центру Европе да постоје гета, та села изолована од свега", нагласио је Гујон.
Додао је да су направили документарац од 52 минута који је приказиван четири пута на француској телевизији.
"Без политике, без крупних речи, они су направили сведочење о животу обичних људи о којима често и не мислимо када говоримо о КиМ. Тај документарац прича о тим људима, како живе монаси у Високим Дечанима, како живи народ у Великој Хочи, и то је заинтересовало један део француске јавности и чак после ток документарца многи од њих су нас контактирали да би постали наши донатори. То је наш циљ да претворимо жељу за истином у конкретне акције", истакао је Гујон.
Говорећи о хуманитарном раду, Гујон је рекао да се тренутно граде шесту фарму на КиМ –фарму за тов живине.
"Пре месец дана смо отворили фарму свиња, сада градимо ту фарму са циљем да омогућимо народним кихињама да не зависи од спољашњих донација у храни и да омогућимо људима из тих енклава да живе од свог рада, од својих руку, а не од хуманитарне помоћи", каже Гујон.
Нагласио је и да раде на великом пројекту у којем 42 деце из косовских енклава воде на море, то су деца која први пут иду на море, као и да се тај пројекат реализује седми пут заредом.
"То је стварно сјајан пројекат, једва чекам да кренем са том децом да им покажемо чари купања, да открију море. За њих је то више од мора, то је за њих излазак и својих села, енклава, то је откривање слободе, дружење, они могу да се друже, да се социјализују на тај начин, то је јако битно за њихов развој", закључио је Гујон.
