Све више захтева за служење војске: Шест месеци војног рока - гарант наше безбедности

Србија је од 2011. године, када је званично обустављена обавеза служења војног рока, изгубила око 500.000 припадника резервног састава. Уколико се овакав тренд настави, за десет година оружане снаге имаће драматичан мањак људства за попуну по ратној формацији. У случају спољне агресије, другим речима, држава неће имати кога да позове у строј одбране.

Чињеница да се обуставом обавезе служења војске рапидно топи број грађана способних за одбрану у случају рата један је од главних аргумената за све чешће позиве стручне јавности да се врати обавеза служења војног рока, преносе Новости.

Обавеза одласка под опасач још је далеко од наших младића, али иницијативе о потреби враћања обавезе служења војске правдају се све озбиљнијим безбедносним изазовима, политиком војне неутралности, слабљењем ресурса за одбрану, као и недовољним издвајањима за професионалну војску. Експеримент са реформом оружаних снага прошле деценије, осмишљен на Западу, данас је оцењен као неуспешан и по много чему брзоплет и политички мотивисан. Ревизија устројства система одбране, отуд, неминовно носи и питање - треба ли вратити обавезу младића да у униформи и под оружјем одслуже дуг домовини?

Некадашњи начелник Генералштаба Војске Србије и Црне Горе, пензионисани генерал Драган Паскаш, тврди да долази време за промену одлуке о суспензији обавезе служења војног рока. Само пуна војна обавеза, осавремењена и освежена модерним духом, према његовом мишљењу, може бити гарант сигурне будућности Србије.

- Државни и војни врх, без политичких утицаја и уз консултације са струком, мораће да размотри поново увођење обавезе служења војске - наводи генерал Паскаш. - Најбољи модел је шестомесечни војни рок, уз слободне викенде и савременији приступ обуци. Полугодишњи живот у касарни обавезно би требало да прате курсеви информатике, вожње, страних језика и осталих атрактивних дисциплина. Војска би тако вратила улогу едукатора и васпитача. Боравак у таквој војсци никако не би могао да буде губљење времена, што се често чује међу младима.

У ЈНА ишли сви младићи старији од 18 година Фото Архива "Новости"

Паскаш напомиње и да би требало задржати одређени круг професионалаца у униформи. То би били војници обучени за рад на сложеним системима, чија је обука специфична, дуготрајна и скупа. У овом кругу би се нашли возачи тенкова, тешких возила, оператори на системима ПВО и компликованој борбеној техници.

- У јеку реформе оружаних снага 2010. дефинисано је бројно стање од 10.918 професионалних војника и 36.000 припадника мирнодопске војске. Пуна попуна јединица никада није до краја извршена. Професионални војник, уз то, може да раскине уговор кад год пожели, што говори о рањивости система и опасности од масовног одлива војника. Са таквим кадром не може да се гради сигуран систем одбране.

Један од најважнијих носилаца ове иницијативе је Клуб генерала и адмирала Србије, организација која окупља некадашње највише војне старешине. У Клубу истичу да је Србији потребна снажна војска, која поред добре организације, опремљености и обучености подразумева и адекватну бројност. Предуслов за то је - одмрзавање обавезе служења војног рока и обука становништва за одбрамбене задатке.

- Војска као институција није превазиђена и основна је снага одбрамбене способности наше земље - каже, за "Новости", генерал у пензији и председник Скупштине Клуба Миломир Миладиновић. - Неутралност, па чак ни чланство у НАТО коме се противимо из објективних разлога, не обезбеђује безбедност. Пријатељски односи са другим државама су добродошли, али само оружане снаге су гарант сигурности. Не значи то да спремамо децу за рат, већ подижемо способност војске која је важна не само за одбрану, већ и заштиту од елементарних непогода, помоћ становништву...

У КЛУБУ генерала и адмирала напомињу да је професионализација војске скупа, али да, упркос томе, омогућава попуну само по мирнодопској, не и по ратној формацији. Бољи модел је, према генералима, комбиновани систем који укључује и војнике на служењу војног рока.

- Овај модел подразумева одређени број, до трећине, професионалних војника и упућивање регрута, чиме се обезбеђује мирнодопска попуна, али и поуздан обим резервиста. Овај модел је знатно јефтинији, а ефикасно обезбеђује квалитетну попуну и оспособљавање становништва. Не заборавимо да се ни економски развијеније земље нису одрекле опште војне обавезе - објашњава Миладиновић.

Према подацима којима располаже Клуб генерала и адмирала, од 2003. до 2010. године на служење војног рока упућено је око 190.000 регрута, што је у просеку око 22.000 годишње (до 2003. године упућивано је и до 50.000 регрута). После обуставе обавезног служења и увођења добровољног концепта за касарне се пријавило мање од 10.000 младића и девојака. Стање резервног састава, због тога, умањено је за око 180.000 војних обвезника. Истовремено, због прекорачења старосне границе, број обвезника из резервног састава смањен је за око 300.000 лица.

Нашу војску углавном чине војници по уговору Фото П.Милошевић/Новости

РЕГРУТА СЕ НИКО НЕ ОДРИЧЕ

Враћање пуне војне обавезе није тема само у Србији, већ и у другим државама. Пракса показује да је све мање земаља које се одричу војне обуке широког круга становништва.

- У Аустрији војни рок је обавезан за пунолетне младиће и траје шест месеци - подсећа генерал Драган Паскаш. - Швајцарска, која је неутрална од 1815. године, не одриче се обавезног петомесечног служења војске, уз трајно задуживање наоружања и опреме. Обавезни војни рок у трајању од шест до 12 месеци познаје и Данска, Норвешка, Финска, Естонија, Грчка...

ПРОФЕСИОНАЛЦИ ДУПЛО СКУПЉИ

Поваратак на модел обавезног служења војног рока, према неким проценама, коштао би око 70 милијарди динара, што је износ просечног годишњег војног буџета. У време реформе оружаних снага прокламовано је да је професионални војник исплативији за систем одбране. На ову рачуницу, међутим, данас се другачије гледа.

- Прича о исплативости професионалне војске показала се као нетачна - истиче генерал Миломир Миладиновић. - Професионалац је двапут скупљи од војника на служењу војног рока. Економски снажније земље то можда могу да приуште, а нама је то велики издатак.

Раде Драговић,
Новости