РТ: Помпео каже да је „терориста“ Иран претворио Сирију у „зону убијања“. Или су САД?

22.05.2018. год.

Извор: Восток / РТ

Амерички државни секретар Мајк Помпео окривио је Иран да је "овековечио" седмогодишњи сиријски рат, изазивајући избегличку кризу и провоцирање терористичких напада у Европи, подржавајући "убилачки Асадов режим". Да ли је то тачно?

Оптужбе су дошле као део ултиматума у 12 тачака за Исламску Републику у којем је новоименовани званичник осудио Иран за "финансирање тероризма" и "дестабилизујуће активности". Али да ли Вашингтон има морални ауторитет да оптужује Техеран за "малигни утицај", или има утицај који је донео више мира? Сирија је добар пример.

.@SecPompeo: #IRGC has cont. to pump thousands of fighters into Syria to prop up the murderous Assad regime...Iran perpetuates a conflict that has displaced more than 6 million Syrians inside the country and over 5 million to seek refuge outside its borders. #PompeoatHeritage pic.twitter.com/Iokl0LcrJv
— Department of State (@StateDept) May 21, 2018

Ко има бољи изговор да буде у Сирији?

Иран је дугогодишњи савезник Дамаска и налази се у Сирији легално по захтеву председника Башара Асада, који је без обзира на мишљење о њему, међународно признат лидер његове земље. Сама по себи, присутност Техерана у Сирији је и на правој страни међународног права.

С друге стране, Асад је такође осудио САД за "илегалну инвазију". Вашингтон финансира напоре да се сруши влада у Дамаску од 2011. године, а од 2015. године има и војску у Сирији. Сједињене Државе нису суседна земља која је директно погођена конфликтом и нема међународни мандат за своје присуство, него су само вођа коалиције за интервенције коју су сами направили.

"Они који су ушли у Сирију без дозволе сиријске владе су они који морају напустити земљу", саопштио је Техереан.

Које фракције подржавају?

Вашингтон брани своју интервенцију на "хуманитарним" и "моралним" основама, саопштавајући да помаже "добрим момцима" и онима којима се суочавају са прогоном. Нажалост, Американцима је било тешко да придобију иједну угледну фракцију. Почетни про-демократски протести били су краткотрајни, "умерени" побуњеници "Слободне сиријске војске" били су увек релативно мали проценат коалиције против Асада, и изгледа да су у сваком случају уграбили верске тврдокорце.

У недавним сукобима у Источној Гути, "побуњенике" које подржавају САД, укључују "Тарир ал Шам" - локални огранак Ал Каиде и џихадисте покрета "Нур ал-Дин ал-Зенки". Ово није ни тајна нити изоловани случај. У многим случајевима САД су пружале подршку или штитиле групу "Ал Нусра" од руских или сиријских снага. Можда су најцењенији партнери САД-а - Курди, али они имају сопствени интерес у Сирији и у сваком случају су их Сједињене Државе убрзо напустиле када су саопштили да им је циљ победа над "Исламском државом".

Насупрот томе, Иран је доследно подржавао једну страну у сукобу. Иако је сиријски рат недвосмислено бруталан, мали број људи чак и у Пентагону тврди да је поступање са цивилима у областима под контролом Дамаска упоредиво са шеријатским мини-теократијама или анархистичком слободом у подручјима побуњеника. Можда би систематска употреба хемијског оружја могла да изједначи резултат, али ово остаје веома спорна оптужба против сиријских снага и дефинитивно нема иранске иницијативе.

Која страна је више одговорнија за "стране борце" у Европи?

Ово је најслабије поткрепљена тврдња. Терористи у Сирији, који су "прешли у Европу и претили терористичким нападима" у протеклим годинама нису шити које воле Иран, него њихови сунитски ривали, инспирисани религијском страном борбе у земљи које је покренуо Пентагон.

Државни секретар САД-а је рекао да би то могло бити резултат тога што су постали избеглице, али сигурно је неодрживо становиште да се окривљује само једна страна за стварање избеглица у овом сукобу. Помпео такође не би похвалио Иран и Сирију због убијања радикалних исламиста, спречивши да касније почине терористичке нападе у Европи. Можда би се могло гледати у правцу иранског регионалног ривала - Саудијску Арабију, уколико се оптужује било која конкретна странка.

Дакле, која је страна заправо "помогла да се од те земље направи зона од 71.000 квадратних километара за убијање" и "раселила више од шест милиона Сиријаца унутар земље и проузроковала да више од пет милиона затражи уточиште изван граница земље", рече Помпео?

Нико не зна колико је људи убијено у Сирији од 2011. године, док се УН само позива на "стотине хиљада" након што је признао да више не може верификовати процену броја жртава 2014. године. Тако је немогуће говорити о броју тачно убијених на различитим странама.

Али постало је јасно током година сукоба да САД подржавају првенствено радикалне снаге које вероватно не желе, или никада неће успети да успоставе мир, након што је Вашингтон саопштио да никада неће прихватити никакве околности да Асад остане на власти, и када је баланс снаге неопозиво прешао на сиријске снаге, САД имају све већу одговорност за наставак крвопролића.

Подржавајући бескомпромисне силе, постављајући а приори немогуће услове (нешто што поново сраде са Ираном) и лове изгубљене узроке, САД су болно прошириле рат без јасних циљева - за разлику од Ирана, који се бори за јасну резолуцију.

Читајте више на Ситуација у Сирији - из минута у минут

Извор
фото: RT/ vostok.rs