Интервју - Мишел Зубеница

1. Како оцењујете најновије провокације Косовских и Хрватских политичара упућене Србским властима?

Очигледно је да политичке елите у региону нажалост нису још довољно зреле да превазиђу сукобе из прошлости и да кроз заједничку сарадњу крену са решавањем суштинских проблема који оптерећују народе на Балкану. Србија је пружила руку помирења, али као што је сваки однос двосмеран тако и у овом случају мора да постоји пружена рука друге стране и спремност на искрену сарадњу. Проблем је што Загреб и Приштина не показују ту спремност и честим провокацијама не дозвољавају да регион искорачи напред.

2. Сведоци смо да скоро сваке недеље у Београд долазе највиши представници ЕУ. Да ли се може рећи да је Србија "центар придруживања" за све земље западног Балкана?

Србија је свакако најважнија држава Западног Балкана првенствено због свог географског положаја који заузима као централна земља у свом региону, али такође и због свог историјског, политичког, економског и војностратешког значаја. Имајући у виду да је кроз историју наша земља добрим делом одлучивала у ком правцу ће се кретати регион у којем живимо, није изненађујуће што Србија диктира темпо Европских интеграција земаља Западног Балкана, што наравно  носи са собом и велику дозу одговорности.

3. Да ли ће бити формирана ЗСО на Косову и Метохији  и на који начин?

Формирање Заједнице србских општина на Косову и Метохији је обавеза приштинске стране која се на то обавезала потписивањем Бриселског споразума. Сматрам да ће до формирања ЗСО доћи иако албанска страна касни већ пет година са конкретном реализацијом, јер Београд неће пристати на кршење најважнијег дела Бриселског споразума за нашу страну а која је од виталног интереса за опстанак Срба на територији јужне српске покрајине. Сматрам и да ће ипак међународна заједница извршити одређени притисак на Приштину да одобри формирање ЗСО јер у супротном никакав више компромис не би био могућ између Београда и Приштине, што ЕУ и САД није у интересу.

4. Да ли Србија може бити мост између Европе и НР Кине, будући да смо на "новом путу свиле" ?

Србија заузима значајно место у продору Кине на простор Југоисточне и Централне Европе, што је и потврђено тродневном посетом председника Кине Си Ђипинга нашој земљи у јуну 2016. године. Укупна вредност заједничних пројеката Србије и Кине достигла је шест милијарди долара, а само примери као што су улагање у Смедеревску железару, изградња обилазнице око Београда, отварање прве кинеске банке у Србији, улагање у термоелекрану “Костолац”, пројекат брзе пруге Београд-Будимпешта, довољно говоре колико је Кина присутна у Србији.

5. Чланови ЦМЈП су редовни на свим трибинама и догађајима у земљи и региону. Које даље активности су Вам у плану?

Настављамо са редовним активностима које су усмерене ка развоју и промоцији међународне сарадње коју Србија има са иностраним партнерима. Желимо у наредном периоду да покушамо да представимо Србију као кључну земљу региона која ће бити незаобилазан фактор на овом подручју и у том циљу спремамо велику међународну дипломатску конференцију која ће бити одржана у Београду.

6. Колика је улога НВО сектора у Србији у процесу ЕУ интеграција?

Улога невладиног сектора у Србији незаобилазна је у процесу преговора са Европском унијом (ЕУ), јер државне институције немају потребан административни капацитет да у пуној мери пренесу и усвоје стандарде и норме ЕУ у нашој земљи. Зато је изузетно важна помоћ НВО сектора преговарачком тиму Србије са ЕУ, који кроз национани конвент води тематску дебату о свим поглављима које Србија отвара кроз преговоре са Европском Унијом.

7. Колики проценат студената и младих у Србији је заинтересовано за бављене политиком и учешће у политичком процесу ?

Веома висок број студената и младих у Србији је заинтересован да узме учешће у политичком процесу, али је проблем што не добијају праву прилику од постојећих политичких странака и организација да покажу своје знање и квалитете. Када се пажљивије анализира рад политичких странака, видећете да њихови представници ретко кад говоре о потребама младих, а да и сами у својим редовима немају младе на значајнијим функцијама, што онда доводи до закључка да тренутно нико не заступа интересе младих на политичкој сцени у Србији. Сваке године из Србије оде 40.000 младих зато што овде не виде своју перспективу. То мора што пре да се промени, како би дошло до потребне смене генерација у свим слојевима друштва, па тако и у политици, што ће свакако бити први корак да се млади активирају и у много већој мери одлуче да остану и граде своје каријере у својој земљи.

Иван Трајковић