Покренут поступак у Скупштини за формирање комисије о последицама НАТО агресије

04.05.2018. год.

Председник Народне скупштине Србије Маја Гојковић предала је данас у скупштинску процедуру предлог да се формира комисија за истрагу о последицама НАТО бомбардовања 1999. по здравље грађана Србије.

„Важно је да се открије узрочно-последична веза између овог бруталног бомбардовања наше државе и пораста малигних и других тешких обољења, поготову због употребе пројектила са осиромашеним уранијом“, казала је Гојковићева на конференцији за новинаре у скупштинском здању.

Комисија ће радити на основу извештаја који је добила од председника италијанске комисије, која говори и о смртним случајевима и тешким болестима који су изазвани осиромашеним уранијумом, а део извештаја се, како је додала Гојковићева, односи на војнике који су били на КиМ.

„Наш задатак је веома важан, зато што је ово обавеза нас као посланика да грађанима Србије предочимо до каквих резултата смо дошли, да им предочимо истину и да јавности Србије, када се заврши овај рад, саопштимо резултате“, навела је председница парламента.

Гојковићева је иначе предложила да се формирање комисије стави на дневни ред по хитном поступку, додајући да се нада да ће предлог бити једногласно усвојен и да ће се наћи на дневном реду прве наредне седнице.

„Овде нема политике, ово је у интересу сваког грађанина ове државе и овде нема оптужбе за било кога. Нама је циљ да дођемо до истине у интересу грађана Србије и оних који су оболели, њихових породица и свих нас који живимо у овој држави. Зато очекујем да посланици буду на тој седници, да гласају и омогуће овој комисији рад на једнако добар начин како су то урадиле наше италијанске колеге“, казала је Гојковићева.

У комисији ће, навела је, бити посланици, а њен је предлог да на челу буде председник Одбора за здравље и породицу Дарко Лакетић.

Рок за први прелиминарни извештај комисије је крај 2020. године, с тим што ће она бити у обавези да на шест месеци обавештава парламент о свом раду.

Гојковићева је рекла и да комисија треба да буде мала и ефикасна, јер је потребно у њен рад касније увести и научне установе, стручна лица, не само посланике.

„Ми као посланици имамо ширину да постављамо питања онима које ћемо позвати на разговор и да поставимо нека питања која неко други можда не може да постави. Ми нисмо дипломате. Према томе, можемо отвореније да питамо и истражујемо“, казала је Гојковићева.

Танјуг