Сабор одлучио о троје мученика СПЦ

04.05.2018. год.

Свети архијерејски Сабор СПЦ је на заседању у четвртак одлучио да у диптих (књиге) светих Православне цркве унесе преподобномученика Григорија Пећког, мученика Василија Пекара из Пећи и мученицу Босиљку Рајичић из Пасјана код Гњилана, саопштила је телевизија Храм.

Њихово свечано проглашење у свете биће одржано сутра 5. маја на Саборној светој архијерејској литургији, коју ће предводити патријарх србски Иринеј.

На тај начин ће новопроглашеним светим бити потврђено њихово већ одавно постојеће молитвено поштовање у верном народу Косова и Метохије и СПЦ, каже се у саопштењу.

Да би неко био канонизован, односно проглашен светим, не постоје ни специјална правила ни журба, али је потребно да буде испуњен један од могућих услова — мученичка смрт, култ у народу, јављање чудом или да му мошти нису иструлиле.

Свако може предложити да неко буде проглашен светим, али уобичајено је да се створи култ у народу да је неко светитељ, а на Цркви је да у период од 20-30, па и више година и деценија, процени да ли је тај култ довољно учвршћен и да ли заиста постоји.

Светитељи су већином монаси, монахиње, епископи, али има и верника, грађана, односно људи који су водили хришћански живот или живот по Јеванђељу — свет, чист и честит, узоран живот.

Веома ретко или готово никад се не дешава да неко буде проглашен светим убрзо после смрти, већ се то углавном догађа деценијама, па и вековима касније.

Црква у том поступку не жури, а потребни су одређени предуслови, међу којима су важнија два — исцељење болних који су му се молили или да су земни остаци, мошти, остали нераспаднути.

Уобичајено је да, када „кандидат“ умре мирно, постаје „преподобан или праведан“, а ако је пострадао мученички за веру, онда се проглашава светим мучеником.

Лестивца светих СПЦ има седам степеника и на врху су светитељи — побожни србски епископи, митрополити и патријарси који су на земљи живели по светим и божанским истинама, свети — сви остали царског и другог порекла, који су својим животом и радом и подвигом исповедали Христа, затим свештеномученици — епископи и свештеници који су пострадали у мучењима за веру Христову, као и великомученици — они који су претрпели најтежа страдања за православну веру и СПЦ.

Следе преподобномученици — монаси и подвижници који су страдали за Цркву Христову, мученици — они који су пострадали због своје православне вере и србског рода и преподобни — они који су својим побожним и подвижничким животом задобили милост Божју.