Откривен царски маузолеј у Виминацијуму

Гигантска гробница римског императора из трећег века наше ере потпуно неочекивано је откривена прошле недеље на локалитету Виминацијум, током заштитних археолошких истраживања на само око 200 метара од линије до које су стигли багери на површинском копу угља. Археолози су се нашли пред загонетком који је владар овде сахрањен, јер је монументална гробница, украшена скулптурама, систематски разорена разбијањем у најситније делиће, ппишу Новости.

- Нема сумње да је реч о маузолеју императора, јер је у гомили ситног шута пронађен део главе статуе украшене ловоровим венцем, који је смео да носи само римски цар. Ту су и делови крила империјалног орла и необично фина рука на балчаку мача - гладијуса, део владарског портрета који указује да је реч о неком младом императору - каже, за "Новости", проф. др Миомир Кораћ, руководилац археолошког пројекта Виминацијум.

Он наглашава да су за откриће заслужни археолози др Бебина Миловановић, др Немања Мрђић и др Илија Данковић, који из стишких ораница ископавају остатке царског маузолеја. Протеклих дана они су обављајући уобичајена заштитна ископавања која се изводе пре постављања инсталација површинског копа, наишли на остатке мале некрополе и две велике виле рустике крај некадашњег римског пута за легијски Ледерату, данашњи Рам. Археолози кажу да би можда и заобишли мали простор у који се између ових објеката углавио царски маузолеј, да није било интуиције др Бебине Миловановић и њеног инсистирања да се овај део тла истражи.

Научнике је изненадило када су ашовима ударили у квадратни оградни зид, дугачак око 15 метара и широк око 80 центиметара. Открили су да опасује платформу око које су са три стране правилно поређане озидане гробнице. Археолози су се копањем спустили на 1,8 метара у дубину земље и утврдили да је реч о огромној грађевинској конструкцији, са четири нивелациона, каменом озидана слоја, између којих су мембране од водонепропусног малтера.

Немања Мрђић и Миомир Кораћ код огромне темељне конструкције,Фото Б. Субашић / Новости

- Сондом смо покушали да пронађемо централни гроб, али га није било. На маузолеју нема крупнијих остатака који би нам показали како је изгледао. Све је смрскано у парампарчад, за шта је била потребна енормна снага, јер је у изградњу главног објекта утрошено бар 70 кубика камена, а у оградни зид додатних 30 до 40 кубика - каже др Немања Мрђић.

Сломљени украси царског здања, Фото Б. Субашић / Новости

Археолози на основу досадашњих истраживања сматрају да је централна конструкција маузолеја коју су откопали била само носећи део огромног надземног дела грађевине. Од луксузних китњастих мермерних украса су остали само фрагменти и пред стручњацима научног пројекта Виминацијум сад је тежак посао склапања огромне слагалице из крша у нади да ће пронаћи одговор када је и који владар овде сахрањен и због чега је његова вечна кућа тако помно и страсно уништена.

Једна од гробница које окружују маузолеј,Фото Б. Субашић / Новости

- Постоји чин који су Римљани називали "дамнацио меморије", што би значило затирање сећања, који се примењивао на владаре које су наследници на престолу дословно брисали из историје. Уништавао се сваки траг њиховог постојања, од скулптура до камених плоча с натписима. Постоје и друге могућности, нарочито у светлу чињенице да је реч о гробници из трећег века кад влада велика криза у царству, које је изложено инвазији Гота, а мора да се повлачи из Дакије. Овај новооткривени маузолеј временски је близак и времену цара Хостилијана, чију смо гробницу открили раније на Виминацијуму - каже Кораћ.

Императорова шака на балчаку мача,Фото Б. Субашић / Новости

ЛИМЕС КОНГРЕС

ИСТОВРЕМЕНО с открићем царског маузолеја, у Виминацијуму се одвијају ископавања легијског логора и изградња објеката у којима ће боравити научници током Лимес конгреса, почетком септембра. 

Крило римског империјалног орла с царске гробнице у Кораћевим рукама,Фото Б. Субашић / Новости

Ова манифестација је највећи светски скуп археолога који проучавају римско наслеђе. Уочи овог скупа, у Београду ће се одржати и састанак Братислава групе, експертског саветодавног тела Унеска за границу, лимес, римске империје, која би требало цела да буде стављена на листу заштићене светске баштине.

Борис Субашић,
Новости