Соња „Златна рука“: Краљица руских лопова
Она је живела пре више од једног столећа, али њено име се још увек помиње у Русији, углавном међу лоповима. Софија Блувштејн, позната и као Соња „Златна рука“, вероватно је била највештија и најхрабрија међу женама које су живеле од крађе. А и живела је дуже од осталих својих „колегиница“ и живот јој је био драматичан до самог краја.
Данас, у доба онлајн новости и „стриминга“, злочинци брзо скрећу на себе пажњу медија. У Русији је у 19. веку само врло вешт лопов могао да се прослави пре него што доспе у затвор. Софија Блувштејн, познатија као Соња „Златна рука“ постала је чувена „краљица руских лопова“ захваљујући фантастичној лепоти, хладнокрвности у крађама и великом глумачком дару. Све њене крађе су биле врло пажљиво испланиране.
Операција „Добро јутро“
Соњине пљачке су биле једноставне и елегантне. Одсела би у скупом хотелу, обукла своје најбоље одело и понашала се као племкиња, те нико није смео да је пита где иде док је осматрала хотел и проучавала распоред просторија. Соња је знала да гости у таквом хотелу обично проводе ноћи на гозбама и после тога спавају до поднева. Рано ујутру би обула мекане папуче и кренула у потрагу за жртвом.
Тражила је отворена врата или је користила калауз. Брзо је улазила у собе где су људи спавали и одмах тражила новац по џеповима. А шта се дешавало ако се гост пробуди? Тада је долазио до изражаја Соњин глумачки таленат. У секунди би проценила колико је гост изненађен појавом лепе жене у соби. Ако би то био старији човек она би само поруменела и промрмљала да је погрешила, а затим би брзо изашла из собе – понекад са већ украденим новцем. Ако је млађи мушкарац био засењен њеном лепотом, она би му рекла да је ушла у собу грешком, али би му погледом дала до знања да би радо провела време са тако лепим џентлменом. Када би после телесних наслада гост заспао уморан Соња би га хладнокрвно опљачкала и изашла. Уколико би је зауставио портир, поткупила би га или би се понашала као увређена племкиња и свакако би отишла.
Њен изглед је био њено главно оружје.
Archive photoСоња није била обична проститутка. Научила је да краде још у детињству. Рођена је око 1850. негде у Варшавској области, где су се многи бавили кријумчарењем, крађом и пљачкањем. Од ране младости је волела лепе хаљине, али су је највише привлачили злато и брилијанти.
Са 15 година је отишла од куће. Удала се за трговца који ју је ускоро оставио због распусног понашања. Њен други муж је био Михаил Блувштејн, који је живео од варања на картама. Он је увео Соњу у свет лопова и варалица. Соња је ускоро постала искуснија од свога мужа и почела да ради сама.
Прочула се углавном по томе што је успешно избегавала казну за своја недела. Ако је било потребно могла је да очара сваког полицајца, иследника, затворског чувара или војника у конвоју, па чак и грофове, принчеве и генерале. Саблажњавајући мушкарца она је изгледала као да је искрено и страсно заљубљена у њега. Многи су ради ње стављали на коцку све што су имали и остајали су без породице, посла и комплетне имовине за само неколико часова проведених са њом.
Краљица лопова
Продавница обуће на тржници Хитровка у Москви. На овом месту су многи лопови долазили као на посао.
SputnikСоња је постала жива легенда у круговима руских лопова. Њена способност да умакне закону привлачила је многе ситне лопове којима је била част да раде заједно са „мамом“ или „краљицом“, како су је називали.
Неколико луксузно одевених младих људи улази у златару појединачно, тако да у једном тренутку има много клијената. Тада млада жена обучена као племкиња моли власника да јој покаже брилијанте. Пажљиво их проучава држећи их у рукама дугим лакираним ноктима. На крају купује јефтини брош и покушава да изађе, али власник примећује да неки брилијанти недостају и зове полицију. Полиција претреса све посетиоце, а ови реагују на то са великим презиром. Пандури ништа не пронађу, а власник добија шамарчину од угледне даме која затим одлази увређена, али са брилијантима испод дугих ноктију, или чак испод језика, где „племкињи“ нико не сме да завири. Исте вечери „купци драгуља“ пију најскупљи шампањац, а на гозби „председава“ Соња. Надимак „Златна рука“ је добила од својих обожавалаца из криминалних кругова због непревазиђене лоповске вештине.
Соња је у својој каријери опљачкала скоро све велике златаре у Русији. Али она је волела да живи на високој нози тако да је потрошила скоро сав новац, с тим што је успела да пошаље своје две ћерке у Француску на школовање. Ипак није желела да оне крену њеним стопама.
„Ево шта је од ње остало данас“
Гроб Софије Блувшејн на Вагањковском гробљу у Москви.
Global Look PressНа Вагањковском гробљу у Москви налази се гроб са великим спомеником жени прекривен драперијом. Угравирано је презиме Блувштејн, а на споменику има доста других натписа. Лопови долазе на овај гроб да одају почаст Соњи и оставе јој своје жеље и поруке, а понекад цвеће или јефтин украс. У криминалним круговима ова легенда је жива и после 150 година. Али то није Соњин гроб.
Софија Блувштејн је умрла 1902. године на Сахалину и тамо је сахрањена. Иронијом судбине појавио се човек који је уништио Соњину каријеру. Она се заљубила у џепароша Кочубчика који је волео да се карта. Неколико пута је изгубио много новца на картама па је позајмио новац од Соње. Ускоро је почео и да живи на њен рачун, а она је све више ризиковала како би могла финансирати свог љубавника. Једном је ушла у кућу неког богаташа и питала послугу да ли је власник код куће, а када је слуга отишао да јави власнику она је дохватила све што је могла и побегла. То уопште није био онај познати Соњин стил. Штавише, током 1880-их појавила се и њена фотографија тако да су људи почели да је препознају и полиција јој је била на трагу.
Успела је да побегне из Смоленског затвора и из затвора на Руском далеком истоку. Негде око њене 40. године најзад је послата на острво Сахалин и бачена у окове.
Соња „Златна рука“ у оковима. 1888.
Archive photoФотографи су је сликали у оковима и затим су продавали копије слике путницима бродова који су ту пристајали, тако да је Соња остала чувена до својих последњих дана. „Они су ме мучили тим фотографијама“, рекла је. Године проведене у оковима су учиниле своје. „Покушала сам да бежим, али нисам више тако јака као што сам била“.
На крају живота је жалила због тога што су се ћерке одрекле мајке када су сазнале чиме се бавила.
- Извор
- / vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- историја
- занимљивости
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Стотине Руса свакодневно потписују војне уговоре, чиме је нови позив за мобилизацију непотребан, изјавио је портпарол Дмитриј Песков.
У србском Дрвенграду – “селу Емира Кустурице” – отворен је 22. новембра увече међународни фестивал документарног филма “RТ.Док: Време наших хероја”.
Руски војници извели су удар на паркинг за авионе на аеродрому у рејону Авиаторског, уништивши један од стационираних летелица. На Купјанско-Сватовском правцу руске снаге су подигле за
Остале новости из рубрике »