Приштина би данас имала много мање изгледа за чланство у Унеску него што је то имала 2015. године, када је одбијена, јер су се међународне околности промениле, изјавио је амбасадор Србије при Унеску Дарко Танасковић.
Он је то казао за „Вечерње новости“, а поводом најаве приштинских власти да су им главни предстојећи циљеви улазак у Интерпол и Унеско.
„Поучени искуством прошлогодишњег брзоплетог покушаја кандидатуре, са жељом да компензују фијаско у Интерполу, у Приштини много раније, већ сада, крећу у кампању. У овом тренутку, изгледи по њих нису добри. Али тешко је проценити да ли ће се предстојећи тренд наставити и каква ће ситуација бити у Унеску крајем 2019, када ће се о томе одлучивати“, рекао је Танасковић.
Према његовим речима, после најава из Приштине, нема потребе да Србија у међународној заједници мења наступ, чији интензитет од 2015. године није опадао.
„Радимо веома систематски, плански и упорно. Ослушкујемо и пратимо шта предузима друга страна и настојимо да томе адекватно парирамо, када је могуће и унапред“, рекао је Танасковић.
Како је рекао, у свему томе Србији су велики савезници Русија, Кина и пет чланица ЕУ, мада, како је рекао, подршка стиже из свих делова света — из земаља Латинске Америке, појединих исламских и арапских земаља, азијских и афричких држава.
Танасковић је навео да у Унеску постоје два паралелна процеса — побољшање међународног положаја Србије и повећање резервисаности о уверљивости аргумената такозване државе Косово.
Због тога сада Приштина, истиче Танасковић, покушава да поправи позицију и разматрањем закона о културном наслеђу и верским слободама.
Закон о културном наслеђу не може да буде усвојен због одредбе да су сви културни споменици на територији Косова власништво Косова, што, како Танасковић објашњава, није могуће јер се ради о имовинском односу у коме Србска православна црква има све тапије.
Амбасадор Србије при Унеску каже да је у тој борби сваки детаљ важан, попут недавног чланка британског „Индипендента“ у коме се туристи позивају да посете на Косову знаменитости које би могле заувек да нестану.
А манастири поменути у тексту су угрожени од Албанаца, каже Танасковић и додаје да би Албанци највише и волели да тих споменика нема јер би значило да нема трагова србског присуства.
„А када их већ има, хтели би да их валоризују и прикажу као своје илирско, албанско, предсрбско културно наслеђе, да ’расрбе‘ српску баштину и уклопе је у византијску и балканску, па да им то буде главни темељ синтетичког и непостојећег културног идентитета државе коју желе да створе“, закључио је Танасковић.
