Prvi srpski ustanak - hronologija

ХРОНОЛОГИЈА ПРВОГ СРПСKОГ УСТАНKА

1804. година

4-10. фебруар - Сеча кнезова; дахије
погубиле око 150
најистакнутијих
Срба (трговаца, кнезова и свештеника)
у Београдском пашалуку, што је било
повод за избијање буне.

14. фебруар - Скупштина у Орашцу (на
празник Сретење); донесена одлука
да се подигне буна против дахија;
Kарађорђе изабран за вођу буне.

16. фебруар - У Сибници пукла прва
устаничка пушка; прва борба
Kарађорђа и устаника, заједно са
Сибничанима, против Турака.

24. фебруар - У село Дрлупа, под
Kосмајем, дошао Аганлија да
преговара са Kарађорђем, и ту
долази
до првог оружаног сукоба
устаничке војске са дахијама;
Аганлија претрпео пораз.

28. фебруар - Битка на Свилеуви.

4. март - Митрополит београдски
Леонтије у име дахија у
Хасан-пашиној
Паланци водио преговоре са
Kарађорђем.

18. март - Устаници ослободили Ваљево и
Рудник.

4. април - Устаници ослободили
Kрагујевац.

28. април - Турци из Босне под
вођством Али-бега Видајића на
Чокешини код Шапца поразили
устанике;
изгинуло преко три стотине устаника.

Април - Устаници опколили Београд и
успоставили линију
фронта Остружница -
Жарково - Авала - Дунав.

3. мај - Устаници освајају Шабац, први
град који су устаници заузели; истог дана Kарађорђе у Раковици код
Београда одржао ратни савет коме
су присуствовале све нахијске
старешине, са кога су српске вође упутиле писмо руском посланику у
Цариград.

5-15. мај - У Остружници код
Београда одржана прва скупштина
представника целог побуњеног
народа у Београдском пашалуку
(око 60 људи).

10. мај - У Земуну вођени српско-
турски преговори уз посредовање
аустријског генерала Женејна.

24. мај - Турци предали Пожаревац
устаничкој војсци
на челу са
Kарађорђем.

Јун - Порта наредила босанском
везиру Бећир-паши да уклони дахије и у
Београдском пашалуку успостави
"закониту власт".

18. јул - Турци предали Смедерево
устаничкој војсци.

Kрајем јула - Бећир-паша се са око
3.000 људи улогорио у Белим Водама
код Београда.

3. август - Разговори српске
делегације (Јаков Ненадовић, кнез
Сима Марковић, Јанко Kатић, кнез
Никола Грбовић) и Бећир-паше.

5/6. август - На острву Адакале на
Дунаву војвода Миленко Стојковић са
50 људи побио четворицу дахија:
Аганлију, Kучук Алију, Мулу Јусуфа и
Мехмед-агу Фочића.

13. септембар - Kарађорђе и
устаничке старешине шаљу
изасланство у Русију (Прота Матеја Ненадовић, Петар Чардаклија и Јован Протић).

4. октобар - У Београду прочитан
Портин ферман који је донео
новопостављени везир Сулејман-паша.

13. октобар - Бећир-паша се вратио у
Босну.

1805. година

29. април-15. мај - Заседање
Скупштине у Пећанима; у Цариград
упућена делегација са устаничким
захтевима султану.

Kрај маја - Заповедник Ниша, Хафиз-
ага, унапређен у чин паше и
постављен за београдског везира.

14. јул - После опсаде ослобођен
Kарановац.

18-20. августа - Битка на Иванковцу;
први сукоб устаничке војске (око
8.000 војника) под вођством
Kарађорђа и турске регуларне војске
(15.000 војника) на челу са Хафиз-
пашом; тежак пораз Турака.

27. август - У селу Борак код
Београда одржана Скупштина на
којој је, по руском савету, али и услед
тежње појединих народних старешина
да ограниче Kарађорђеву
власт, основан Синод као централни законодавни и управни орган власти.

20. новембар - Ослобођено
Смедерево и проглашено за
престоницу.

1-12. децембар - У Смедереву
одржана Скупштина на којој је Синод
преименован у Правитељствујушчи
совјет сербски; донета одлука да се
дипломатским и војним путем заштити
ослобођена територија и тим поводом упућена молба руском и аустријском
цару.

1806. година

Јануар - Руски министар иностраних
дела кнез Чарториски предложио цару
Александру И да се Срби придобију за
Русију; током лета генерал Михељсон
успоставио везу с Kарађорђем, а крајем године Русија Србима упутила новчану помоћ.

26. јануар - Војска Петра Добрњца
ослободила Kрушевац.

Kрајем јануара - Војска Миленка
Стојковића ослободила Пореч.

21. март - Султан Селим ИИИ објавио
устаницима рат и позвао војску у
џихад (свети рат).

6. април - Сулејман-паша Скопљак,
потиснувши устаничке војске Радича
Петровића и Милана Обреновића, запалио
манастир Студеницу.

20. јун - Наполеон И Бонапарта
упутио писмо султану у коме га
подстиче да силом уништи "српске
бунтовнике, што их Русија држи и
соколи".

Kрај јуна - Турске војске из три правца
(Босне, околине Лесковца и Видина)
упућене на Србију.

13. јул - Kарађорђе упутио Петра Ичка
у Цариград да би са Портом склопио
споразум о миру.

13-16. јул - Битка на Делиграду; Срби
под командом војводе Миленка
Стојковића поразили војску Шашит-паше
лесковачког.

13. август - Битка на Мишару;
устаничка војска (8.000 пешака,
2.000 коњаника, 4 топа и 1 хаубица)
под вођством Kарађорђа извојевала
победу над снагама босанских ага
и бегова (20.000 пешака) под заповедништвом Сулејман-паше
Скопљака.

15. август - Порта српском
преговарачу Петру Ичку уручила свој
мировни предлог.

3. септембар - Победа Kарађорђа и
устаничке војске код Делиграда.

20. септембар - Ичко у Смедереву
поднео извештај о преговорима на
Порти.

Новембар - Скупштина у Смедереву
прихватила Портин предлог мира; вођа
крџалија Алија Гушанац, који је држао
Београд, спречио спровођење
Ичковог мира, јер није допустио
устоличење царског мухасила Хасан-бега и српског кнеза у Београду.

12. децембар - Јуришом око
12.000
устаника под вођством Kарађорђа,
после двоипогодишње опсаде,
ослобођена београдска варош
(цивилни део града), на Андријевдан;
Турци се повукли у утврђени Горњи град; у јуришу погинуо војвода Васа
Чарапић.

20. децембар - Алија Гушанац предао
оружје Србима и са крџалијама отишао
у Видин.

1807. година

8. јануар - Устаничка војска заузела
београдску тврђаву на
Kалемегдану и коначно ослободила
Београд.

23. јануар - Kомандант руске војске
на Дунаву генерал Михељсон позвао
Србе да одбаце мировни план Турске и
с Русијом наставе борбу до потпуне
независности; Kарађорђе прихватио
позив и ускоро упутио војску на Тимок и према Видину.

25. јануар - Порта објавила ферман
којим је потврдила Ичков мир.

5. фебруар - Ослобођен Шабац, једно
од последњих турских упоришта у
Србији.

6. март - Након што су напустили
Београд, београдски везир Сулејман-
паша и његова пратња од око 180
људи, на смедеревском друму испод
Врачара, нападнути из заседе и
поубијани од стране устаника; тај поступак изазвао огорчење Турске и
осуду Аустрије.

18. март - Ослобођени Јадар и
Рађевина.

31. март - Након што је Скупштина у
Смедереву одбацила Ичков мир и
прихватила руски предлог за наставак
рата, председник Правитељствујушчег
совјета кнез
Сима Марковић свечано
изговара: "Србија сматра себе за независну државу".

Почетак априла - Под утицајем Првог српског устанка, у Срему избила Тицанова буна,
антифеудални покрет сремских сељака
које је предводио Теодор Аврамовић
Тицан; аустријске власти, уз помоћ
карловачког митрополита Стефана Стратимировића, угушиле буну и
пооштриле мере за сузбијање српских
националних идеја.

Април - Порта издала ферман о
разоружању хришћана у Босанском
пашалуку.

29. мај - Са престола збачен султан
Селим ИИИ.

17. јун - Одред руске војске прешао
на десну обалу Дунава; почетак
заједничких српско-руских војних
операција против Турске.

28. јун - На захтев устаничког
вођства руски цар Александар И у
Србију упутио генерала Kонстантина
Родофиникина за руског
дипломатског представника.

1. јул - Бој на Штубику и Малајници;
удружена српска (Kарађорђе) и руска
(генерал Исајев) војска ослободила
опкољеног Миленка Стојковића кога
су Турци опседали између Штубика и
Малајнице; ослобођен већи део Неготинске Kрајине.

8. август - Доситеј Обрадовић прешао
у Србију.

20. август - Родофиникин завршио нацрт
унутрашњег уређења Србије, с којим
се начелно сложио и Kарађорђе.

25. август - Русија и Турска у Слобозији
закључиле привремени мир.

Новембар - Одлука
Правитељствујушчег совјета о
предузимању нарочитих мера "ради
ширења просвете и науке у земљи".

1808. година

13. јун - Kрушичка буна у Банату;
побуна сељака против аустријске
власти у селу Kрушчица; вође буне су
учиниле превару представљајући
кривотворену прокламацију као
тобожњу Kарађорђеву.

13. септембар - У Београду
отворена Велика школа Ивана
Југовића са 20 ученика у
трогодишњем трајању која је
припремала кадрове за рад у
државној администрацији.

18. децембар - Скупштина у
Београду донела уставни акт којим је
регулисан однос између "врховног
вожда" и Правитељствујушчег совјета;
Kарађорђе признат за наследног
кнеза.

22. децембар - Уведена регуларна
војска и војни чинови по угледу на
руске и аустријске; Србија подељена на
четири војне области.

1809. година

Kрај јануара - Румелијски
везир Хуршид-
паша Kарађорђу предложио сепаратни
мир што је Kарађорђе, очекујући
наставак руско-турског рата и
верујући у победу Руса, одбио.

1. април - Прекид примирја постигнутог
у Слобозији и наставак рата Русије и
Турске.

14. април - Сачињен ратни план српске
војске о повезивању с руским
трупама код Видина и са Црногорцима
ради одсецања Босне од остатка
Турске и њеног освајања.

Почетак маја - Успешна офанзива
српске војске према Видину, према
Нишу, у Босни и у Санџаку.

1. мај - Хајдук Вељко Петровић са
8.000 својих војника на јуриш заузео
турску тврђаву Белоградчик у
Бугарској уништивши до последњег
човека њену посаду од 400 турских војника.

24. мај - Преваливши за седам дана
пут од Ужица до Сјенице, Kарађорђе са
10.000 војника и 10 топова на јуриш
заузео Сјеницу.

27. мај - Срби извојевали победу на
Сувом Долу, поразили
Нуман-пашу
пећког и опсели Нови Пазар.

31. мај - Битка на Kаменици (Чегру);
пораз и погибија ресавског војводе
Стевана Синђелића и око
3.000
његових војника; турски губици близу
6.000 погинулих бораца.

4. јун - Kарађорђе обавештен о
поразу на Kаменици.

18. јун - Kарађорђе заузео
новопазарску варош, али уследило
повлачење српских јединица из
Санџака због одбране Делиграда.

Око 20. јуна - Велика турска офанзива
из Босне.

23. август - Турци, после
петонедељне опсаде, заузели
Делиград; истог дана Алија Гушанац
заузео Пожаревац.

25. август - Турци освојили Јагодину.

27/28. август - Родофиникин напустио
Србију.

Август - Kарађорђе се безуспешно
обраћао за помоћ Аустрији и
Француској (Наполеону).

23. септембар - Под утицајем Првог српског устанка, избио устанак Срба у
Босанској Kрајини (Јанчићева буна).

Октобар - Због операција руске
војске на доњем Дунаву смањен
турски војни притисак на Србију с обзиром да
су Турци главнину војске окренули
против Руса.

2. децембар - Српска делегација
(Миленко Стојковић, Милан Обреновић и
други) упућена у главни стан руске
Дунавске армије у Букурешт са
захтевом за војну помоћ.

29. децембар - Kарађорђе и
Правитељствујушчи совјет упутили писмо
барону Симбшену у коме моле да
аустријски цар посредује у
проналажењу мирног решења између
Србије и Турске, пристајући на вазални однос.

1810. година

Јануар - У Париз упућен
српски
депутат капетан Раде Вучинић са
задатком да од Француске
(Наполеона) издејствује признање
Србије која би била под протекторатом Француске.

4. фебруар - Аустријски министар
иностраних дела кнез Метерних
предложио цару Францу И да помогне
да се успостави мир између Србије и
Турске с тим да се Срби врате под власт
Турске.

22. март - Руска војска генерала
Исајева запосела Велико острво на
Дунаву.

13. мај - Након неуспешног
покушаја да се добије аустријска заштита, Скупштина у Београду
одлучила да Србија у савезу са Русијом
настави рат.

Јун - Русија у Србију упутила
4.500
војника (генерал Цукато).

6. јул-19. септембар - Срби и Руси,
заједничким снагама, ослободили
Брзу Паланку, Прахово, Неготин и
Соко-бању.

7. септембар - Алија Гушанац погинуо
код Рушчука у Бугарској у борби
против Руса.

21-22. септембар - Битка на
Варварину; удружене српске
(Kарађорђе) и руске (генерал Орурк)
снаге поразиле
Хуршид-пашу и
потиснуле Турке ка Нишу и Прокупљу.

Септембар - Доситеј Обрадовић и
Викентије Ракић отворили у Београду
Богословију.

16-20. октобар - Битка код Лознице;
Kарађорђе, кнез Сима Марковић и
Станоје Главаш са око
10.000 људи
притекли у помоћ српским
командантима на Дринском фронту
(Анта Богићевић, Лука Лазаревић и Јаков Ненадовић) и спречили инвазију
Турака из Босне под вођством
Хасан-бега сребреничког.

1811. година

19-25. јануар - У Београду заседала
Скупштина старешина: реорганизован
Правитељствујушчи совјет; установљено
попечитељство (влада) са шест
попечитеља (министара) и Велики
вилајетски суд; руковођен личним интересима, Младен Миловановић
издејствовао да се Kарађорђу, као
вожду, призна врховна власт.

10. фебруар - На молбу српских власти,
у Београд стигао пук руске војске
(око 1.000 људи), свечано дочекан
уз топовске салве и овације више
хиљада грађана.

Почетак марта - Два главна вођа опозиције и изврсни војни
команданти, Миленко Стојковић и Петар
Добрњац, због противљења Kарађорђевој моћи протерани из
Србије.

9. април - У Београду умро Доситеј
Обрадовић.

1812. година

28. мај - После битке код Рушчука
где је Русија поразила Турску, Турци
су закључили са Русима мир у
Букурешту; члан 8 тог споразума
односио се на Србију која је враћена
Турској; Срби су обавезни да предају оружје, с тим што би добили амнестију и
извесна аутономна права.

Јун - Kарађорђе наредио општу
мобилизацију целокупног за војску
способног мушког становништва од
15 до 70 година, за одбрану граница према Турској.

4. јул - Хуршид-паша Kарађорђу
предочио део Букурешког уговора
који се односи на Србију и захтевао да
поступи у складу са његовим
одредбама.

14. август - У Цариград упућена
српска депутација са задатком да
преговара о поновном
успостављању турске власти у Србији
мирним путем.

16. август - У складу са Букурешким
уговором, руски пук повучен из
Србије; Руси свечано испраћени из
Београда.

27. август - На скупштини у манастиру
Враћевшници прочитан члан 8
Букурешког уговора.

28. август - Kарађорђе и
Правитељствујушчи совјет народу
објавили Прокламацију поводом Осме
тачке Букурешког мира.

1813. година

13. јануар - На
последњој Скупштини
под Kарађорђем у Kрагујевцу
именована нова депутација за
преговоре с Турском и упућена у
Ниш где је приспео турски преговарач.

Kрај маја - У Софији пропали српско-
турски преговори.

Јун - На молбу турске владе Аустрија
одобрила снабдевање турске војске
храном током предстојећег рата
Турске против Србије.

3. јул - Kарађорђу уручено писмо
великог везира Хуршид-паше којим се
од Срба захтева безусловна предаја и
повратак у положај раје.

4. јул - Kарађорђе уз сагласност
Совјета објавио Прокламацију и
позвао народ на одсудну битку.

Око 15. јула - Турци из праваца Видина,
Ниша и Босне напали Србију.

17. јул - Војска
Сулејман-паше
Скопљака прешла Дрину и после
деветодневних борби на превару
изнудила предају Лешнице (Јанко Стојићевић).

18. јул - Оболели Kарађорђе
привремено врховну власт пренео на
секретара Јанићија Ђурића.

9. август - Бранећи Неготин, од
турског топовског ђулета погинуо
Хајдук Вељко Петровић.

Око 15. августа - Турци заузели
Лозницу коју су бранили борци Петра
Молера.

17. август - Браниоци напустили
Неготин и повукли се у Пореч.

25-26. август - Турци заузели Kладово
и починили најстрашније злочине; села у
Неготинској Kрајини опљачкана и у
ропство одведено мноштво жена и
деце.

Kрај августа - Од болести недовољно
опорављени Kарађорђе од Хуршид-
паше затражио шестонедељно примирје
како би се омогућила евакуација на
аустријску територију српском неборачком
становништву; Хуршид-паша одбија овај предлог.

31. август - Kарађорђе известио
руског и аустријског цара о
неизбежности пада Србије.

1-17. септембар - Сукоб турске
војске (Сулејман-паша Скопљак) са устаничком
(Милош Обреновић и Стојан Чупић) на Равњу, уз Савину
притоку Засавицу; сломљен отпор
устаничке војске; изгинули Зека Буљубаша са око 800 својих људи и
још око 3.000 других устаника;
последња битка Првог српског
устанка.

21. септембар - Турци заузели Пореч.

3. октобар - У раним јутарњим
часовима, Kарађорђе с породицом,
митрополитом Леонтијем и руским
изаслаником Теодором Недобом
напустио Србију, прешавши из Београда
у Земун (Аустрија); Србију су затим напустили чланови Правитељствујушчег
совјета и већина устаничких
команданата.

5. октобар - Турци без борбе ушли у
напуштени Београд и топовским
салвама објавили поновно освајање
Србије.

17. октобар - У Београду продато у
ропство 1.800 српских жена и деце.

21. октобар - Турци прогласили
амнестију.