Украјина и Новорусија из минута у минут - 18.03.

19.03.2018. год.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање

Спровођење Минских споразума - кликнути на карту за увећање

Карта ситуације на фронту за 17.03. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећае

Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - Клинути овде или на мапу испод

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 18.03

Кијевске снаге током протекла 24 часа поштовале примирје - Народна милиција ЛНР и Министарство одбране ДНР саопштили су да су кијевске снаге током претходна 24 сата поштовале режим примирја.

Преглед политичко-економских и других вести за 18.03.

Порошенко: Mеђународни партнери Украјине не признају изборе за руског председника на Криму - Лидер Украјине Петар Порошенко је рекао да међународни партнери његове земље не признају изборе за руског председника на Криму.

Он је нагласио да је у последње време било "интензивних" међународних контаката.

"И добили смо уверавања о непризнавању председничких избора на Криму", наводи се у саопштењу.

Према његовим речима, "једини председник који ће изабрати Крим ће бити председник Украјине".

"Не сумњам у то", додао је Порошенко.

Власти у Кијеву су такође забраниле држављанима Русије у Украјини да гласају на изборима за председника Русије.

Раније је Порошенко позвао земље Г7 да не признају изборе за руског председника на Криму, нити да шаљу посматраче на полуострво.

Захарова: Кијевске власти много пре 18. марта почеле да застрашују држављане Русије - Према речима портпарола Министарства спољних послова Русије Марије Захарове, украјинске власти су предузеле нечувене мере када им је постало очигледно да ће Руси доћи и гласати упркос застрашивању Кијева.

„Кијевске власти су много пре 18. марта почеле да застрашују држављане Русије, објављујући информације о погромима и провокацијама на бирачким местима у Украјини“, одговорила је она на питање новинара.

„Зашто све то им је потребно? Одговор је очигледан. Грађани Русије који су намеравали да гласају у Украјини својим очима виде шта се тамо дешава. Због тога је њихов избор био очигледан. Такав резултат испољавања воље ни на који начин није могао да одговара властима у Кијеву“, истакла је Захарова.

„Управо због тога је режим савршено бесрамно и незаконито спречио учешће руских грађана на гласању“, додала је она.

У петак је Министарство унутрашњих послова Украјине саопштило да неће дозволити Русима да уђу у дипломатска представништва Руске Федерације ради учешћа на председничким изборима 18. марта. У саопштењу Министарства се наводи да је ова одлука донета с обзиром да Русија намерава да одржи гласање на Криму, који Кијев сматра "окупираном" територијом.

РТ: Украјина забранила Русима да гласају на председничким изборима - Украјина забрањује за 72.000 руских грађана на њеној територији да гласају на руским председничким изборима, због питања о поновном уједињења Крима са Русијом. Москва је назвала овај корак као "директно мешање" у унутрашње посолове послове.

Два дана пре почетка руских председничких избора, украјински министар унутрашњих послова Арсен Аваков објавио је да ће полиција и Национална гарда спречити да руски грађани који живе у земљи изађу на гласање у дипломатским мисијама. Само онима који имају дипломатске пасоше биће дозвољено гласање у дипломатским представништвима, упозорио је Аваков.

"На територију дипломатских мисија неће бити дозвољен улазак за сва друга лица и грађане Русије", написао је на својој фејсбук страници. То је у знак одмазде због одлуке Москве да одржи гласање на Криму, упркос захтеву украјинског министарства спољних послова да не одржи, рекао је Аваков.

Крим се вратио у Русију 2014. године, након референдума на којем је изражена велика подршка поновном уједињењу услед насилног државног удара који је сменио украјинског председника Виктора Јануковича и предвидео године крвопролића на истоку земље. Датум председничких избора, 18. март, означава тачно четири године након што је полуострво поново уједињено са Русијом. Украјина сматра да је Крим "привремено окупирана територија", а да одржавање избора на полуострву крши украјински закон.

Руско министарство спољних послова осудило је одлуку Украјине, рекавши да су кораци које је предузео Кијев "у супротности не само са Бечким конвенцијама о дипломатским и конзуларним односима, већ и са међународним нормама о људским правима, укључујући одредбе Европске конвенције о људским правима из 1950. године.

"Онемогућавање приступа руским грађанима представља директно мешање у унутрашња питања Русије" пише у саопштењу.

Министарство је такође подсетило Кијев да чак ни на најнижим тачкама руско-украјинских односа, Москва никада није прекршила права украјинских грађана да учествују на парламентарним и председничким изборима, укључујући и гласање које је довело тренутну украјинску администрацију на власт.

Украјина је такође позвала друге земље, укључујући државе чланице ЕУ и Турску, да не прихвате резултате председничких избора на Криму и уведу санкције против оних који су укључени у њихову организацију. Руско министарство спољних послова саопштило је да су такви позиви били "збуњујући", додајући да "Русији није потребан режим у Кијеву да би признао изборе".

Москва очекује од Уједињених нација, Организације за безбедност и сарадњу у Европи (ОЕБС), као и друге утицајне међународне организације да узму у обзир став Украјине.

Руси гласају у недељу, 18. марта, како би изабрали једног од осам кандидата за председника земље: Павела Грудинина (Комунистичка партија Руске Федерације), Владимир Путин (независно), Ксенија Собчак (Грађанска иницијатива), Владимир Жириновкси (Либерално демократска партија Русије) Сергеј Бабурин (Свенародна унија), Маким Сурајкин (Комунисти Русије), Борис Титов (Странка раста) и Григориј Јавлински (Јаблоко).

Према подацима руске изборне комисије, око 72.000 грађана Русије у Украјини има право да гласа на председничким изборима. Дипломатске мисије које где би гласали налазе се у Кијеву, Харкову, Одеси и Ливову.

ОЕБС забринут због намере украјинских власти да забране гласање грађанима Русије - Парламентарна скупштина ОЕБС-а изражава забринутост због намере украјинских власти да блокирају приступ грађанима Русије до бирачких места у Украјини, наглашавајући да то може да доведе до ограничења њихових гласачких права, изјавио је за РИА Новости извор у ПС ОЕБС-а.

„Писмо изражава забринутост због објављених планова да се блокира гласање у руским дипломатским мисијама у Украјини. Истиче се да би то могло довести до ограничавања гласачких права Руса који живе у Украјини. Они морају да имају ово право ако желе да га користе“, рекао је саговорник агенције.

Према његовим речима, саопштење од 17. марта послато је Игору Прокопчуку, сталном представнику Украјине у ОЕБС-у, од потпредседнице ОЕБС-а Маријете Тидеј и шефа председника посматрачке мисије у Русији и председавајућег Одбора за људска права Парламентарне скупштине Игнасија Санчеса Амора.

У писму се препознаје „тежак статус руско-украјинских односа до којег је довела окупација делова Украјине“, али Санчес Амор и Тидејева наглашавају да су „потребни напори како би се држављанима Русије омогућило да гласају и избегавају провокације“, рекао је представник ПС ОЕБС-а.

У петак је министар унутрашњих послова Украјине Арсен Аваков саопштио да Украјина неће дозволити Русима да уђу у дипломатска представништва Руске Федерације ради учешћа на председничким изборима 18. марта. У његовој изјави се наводи да је, с обзиром на то да Русија намерава да одржи гласање на Криму, који Кијев сматра својом територијом, одлучено да се председнички избори Русије забране у Украјини.

Порошенко би се „обрадовао“ укидању санкција Русији, ако с територије Донбаса и Крима „нестане и последњи руски војник“ - Председник Украјине Петро Порошенко изјавио је у интервјуу листу „Вестдојче цајтунг“ да би се обрадовао укидању санкција Русији, али само под једним условом — да с територије Донбаса и Крима нестане и последњи руски војник.

Украјински председник је позвао да се не верује онима који тврде да антируске санкције не постижу своје циљеве.

Он је готово дословно поновио изјаву коју је дао током разговора с новинарима „Берлинер морнинг поста“ у фебруару прошле године. Тада је рекао да „више од свих жели укидање санкција Русији“, али да је за то неопходно да „Русија повуче сву своју војску“.

Од 24. фебруара у Украјини је на снази Закон о реинтеграцији Донбаса, у којем је Русија названа агресором. Саопштења украјинских власти о томе да Москва испоручује војну технику и муницију у Донбас Министарство одбране Русије је окарактерисало као апсолутну бесмислицу.

Балбек: Порошенку не преостаје ништа до да прети Русији - Када украјински тенкови горе у Донбасу, председнику Петру Порошенку не преостаје ништа до да прети Русији, будући да са њом никада неће морати да ратује, изјавио је заменик Комитета Државне думе Русије за националну безбедност Руслан Балбек коментаришући изјаву Порошенка да ће свако ко с мачем уђе у Украјину „попити девет грама олова“.

Наиме, украјински председник је рекао и да је неколико десетина година Украјина слушала приче о мирољубивости Русије са једним циљем — да буде неспремна у случају да Русија нападне, али је и додао да је то време прошло и да ће Украјина пружити отпор.

Балбек је Порошенкову изјаву оценио и као покушај Кијева да скрене пажњу јавности са реалних проблема који потресају земљу, да се убеди становништво да није све тако лоше и да се васпита омладина у духу: „Све ће проћи само се стрпите“.

Додао је и да је израз „девет грама олова“ Порошенко позајмио из чувеног филма „Бело сунце пустиње“, као и да су већина његових најоштријих фраза углавном цитати из совјетских филмова.

На Криму подсетили Анкару о руско-турским споразумима - Председник Владе Крима Георгиј Мурадов прокоментарисао је саопштење Министарства иностраних послова Турске у којем се наводи да је референдум за припајање тог полуострва Русији нелегитиман, подсетивши турске власти на послератни договор у којем се признаје апсолутни суверенитет Русије над Кримом.

„Са жаљењем видимо да турски спољнополитички ресор заборавља оно што је потребно памтити заувек — споразуме који су потписани након Другог светског рата. Подсетићу, Турска је тада безусловно признала суверенитет Русије над Кримом — Русије и ниједне друге државе“, рекао је Мурадов.

Он је додао и да никаквих других докумената са Турском по том питању није било.

„Историја је показала да је крајње опасно игнорисати докумената и споразуме који су потписани након крвопролића“, додао је Мурадов.

Министарство спољних послова Турске је саопштило да је референдум који је 2014. године спроведен на Криму нелегитиман, као и да припајање полуострва Руској Федерацији сматра анексијом.

Порошенко: Спремни смо да пружимо отпор уколико Русија нападне - Председник Украјине Петро Порошенко рекао је да је његова земља спремна да пружи отпор уколико Русија одлучи да нападне. Он је ово саопштио током свог говора у Краматорску, а видео је објављено на фејсбук страни шефа државе.

"Нас су неколико деценија успављивали успаванкама о мирољубивој Русији и то су учинили са једним циљем - да не будемо спремни за руски напад. Али ја изјављујем да се таква грешка никада неће више поновити - нека Русија зна да смо спремни да се одупремо и са девет грама олова за све оне који долазе код нас са мачем", рекао је Порошенко.

Украјински лидер претходно је потписао Закон о реинтеграцији Донбаса. У документу се Русија назива "агресором", а територије изван контроле Кијева су "окупиране". Руско министарство спољних послова назвало је оптужбе Украјине о наводној окупацији "јавно неоснованим инсинуацијама".

Документ такође дозвољава легализацију употребе војске у Донбасу без проглашења рата. Из првобитне верзије, народни посланици су искључили став о приоритету Минских споразума за решавање сукоба.

Конфликт у Донбасу почео је у априлу 2014. године, када су Доњецка и Луганска Народна Републик прогласиле независност након државног удара у Кијеву. Према подацима УН-а, у сукобима је настрадало више од десет хиљада људи.

Железњак: Ако Кијев спречи Русе да гласају, тражићемо одговор на међународном нивоу - Уколико Украјина буде спречавала Русе да гласају на изборима за председника Руске Федерације у дипломатским установама, Русија ће тражити одговор на међународном нивоу, изјавио је члан Комитета Државне думе за међународне послове Сергеј Железњак.

„У случају да украјинска страна реализује своју намеру када је реч о руским држављанима, наша земља ће захтевати да украјинске власти одговарају за то на међународном нивоу“, навео је руски посланик.

Министарство унутрашњих послова Украјине саопштило је да неће дозволити Русима да гласају у дипломатским представништвима у тој земљи 18. марта. Руска дипломатска представништва ће, како је саопштено, бити под појачаном заштитом.

Министарство спољних послова Русије је саопштило да је одлука Украјине без преседана и да противречи међународним правним нормама, а пре свега одредбама Конвенције о заштити људских права и основних слобода из 1950. године.

Украјинa - из минута у минут -

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима