Почетна страница > Новости
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
РТ: ЕУ уцењује Србију преко Косова - Јан Каван
11.03.2018. год.
Извор: Восток / РТ
Такозвана Република Косово је пре десет година прогласила независност од Србије. Какве последице је овај потез донио земљи и свету? Разговарамо са Јаном Каваном, бившим председником Генералне скупштине Уједињених нација и бившим министром спољних послова Чешке Републике.
Софи Шеварднадзе: Јан Каван, бивши председник Генералне скупштине Уједињених нација и бивши министар спољних послова Чешке Републике, добродошли у емисију. Заиста је сјајно што сте са нама. Господине Каван, пре 10 година, Европа је добила нову "државу" рођену на Косову. Тада сте рекли да је проглашење независности и њено признање велика грешка. 10 година после, да ли и даље мислите исто?
Јан Каван: Да, убеђен сам да је то била грешка. Видео сам то од самог почетка. Заправо, грешка је веома учтив и мекан израз. Ја бих рекао да је признање независности Косова брутално кршење међународног права, тешко кршење Хелсиншког споразума, као и Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, а која је јасно ставила до знања да је Косово у то време требало да остане део бивше Савезне Републике Југославије. Једнострано проглашење независности јасно је прекршило све ове међународне законске одредбе и према мом мишљењу поставило је веома опасан преседан за друге мањинске или сецесионистичке покрете да прогласе једнострану независност. Нисам био изненађен ни независности Крима.
СС: То је моје следеће питање. Господине Каван, хтела сам да Вас питам - рекли сте да су признавање проглашења независности Косова и непрепознавање Абхазије или Крима двоструки аршини - али западне силе објашњавају да су сви ови случајеви јединствени и да их не треба их користити као преседан један за другог. Да ли се слажете с њиховом тачком гледишта?
Јан Каван: Да, убеђен сам да је то била грешка. Видео сам то од самог почетка. Заправо, грешка је веома учтив и мекан израз. Ја бих рекао да је признање независности Косова брутално кршење међународног права, тешко кршење Хелсиншког споразума, као и Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, а која је јасно ставила до знања да је Косово у то време требало да остане део бивше Савезне Републике Југославије. Једнострано проглашење независности јасно је прекршило све ове међународне законске одредбе и према мом мишљењу поставило је веома опасан преседан за друге мањинске или сецесионистичке покрете да прогласе једнострану независност. Нисам био изненађен ни независности Крима.
СС: То је моје следеће питање. Господине Каван, хтела сам да Вас питам - рекли сте да су признавање проглашења независности Косова и непрепознавање Абхазије или Крима двоструки аршини - али западне силе објашњавају да су сви ови случајеви јединствени и да их не треба их користити као преседан један за другог. Да ли се слажете с њиховом тачком гледишта?
ЈК: По мом мишљењу, такви политички потези стварају преседане позитивне или негативне. Што се мене тиче и ја нисам једини, многи од мојих колега у чешкој скупштини сматрају да је једнострано проглашење независности Косова створило преседан за Северну [Јужну] Осетију, за Абхазију, за Крим. У будућности, Каталонци у Шпанији могу бити инспирисани овим или било којим другим сличним покретима. Стога, као бивши дипломата, јако верујем у поштовање одредаба међународног права. Стога, ако се позивам на Хелсиншки споразум, свиђа ми се идеја да разбијање таквих ентитета треба да буде резултат споразума између обе стране. Ако би се Београд са тиме сложио, онда у реду. Исто као кад је моја земља Чехословачка подељена на Чешку и Словачку, то је резултат споразума између два дела, што, по мени, одговара међународном праву. Али једнострано проглашење независности је погрешно.
СС: Желим мало да причам о самом Косову. По отцепљењу Косова, етнички Срби на северу су обећали да ће игнорисати нову државу - и годинама је то оно што су урадили. Понекад су тензије расле тако високо да је бивши председник Србије рекао да је спреман да пошаље трупе да заштити србско становништво тамо. Може ли бити сукоба између Србије и Косова због северних територија?
ЈК: Надам се да сви сукоби неће представљати облик војне конфронтације, већ сукоба који се може решити преговорима и политичким средствима. Али, по мојим информацијама, положај српске мањине на Косову, на пример, око Митровице, није онај који би одговарао критеријумима ЕУ за третман мањина. И надам се да ће се, када се преговори Приштине и Београда у ЕУ наставе даље, Европска унија ће осигурати да ће обе државе у потпуности бити у складу са критеријумима из Копенхагена и другим критеријумима, укључујући и критеријуме за третирање мањина. Стога се то мора одразити на нивоу образовања, степену приступа њиховим верским објектима, црквама, церемонијама итд.
СС: Али, господине Каван, шта Вам даје наду да ће се придржавати норми из Копенхагена?
ЈК: Ако желе да се придруже Европској унији, критеријуми из Копенхагена су једни од основних. Не могу да видим како би могли да се прикључе ЕУ ако се, на пример, крши демократија, ако су оптужени или се доживљавају као корумпирана и неефикасна земља која би игнорисала владавину права. За мене су критерији из Копенхагена нешто незаобилазно. Они морају да се усагласе, у супротном се не могу придружити Европској унији.
СС: Већина на Косову су Албанци. Албански премијер већ је у једном тренутку изразио идеју о једном председнику за две земље. Да ли мислите да би Албанија на крају могла да присвоји Косово, уколико се Косово не сједини у блиској будућности?
ЈК: То је врло сложено питање. Ако критикујем једнострано проглашење независности Косова, то не значи да Косово треба у основи преузети Албанија. Наравно, признајем да је у обе земље становништво етнички албанско. Међутим, поставило би се питање самог принципа о којем сада говоримо. Ако се Косово прогласи за суверену независну земљу онда не могу сасвим предвидети како међународним законом може постати покрајина или део неког савезног аранжмана са Албанијом. Мислим да би то било неприхватљиво за владу Србије. И надам се да би било неприхватљиво већини међународне заједнице.
СС: Специјални суд на Косову - трибунал основан да истражује злочине припадника "Ослободилачке војске Косова" током сукоба са Србијом - је у опасности, а косовски парламент разматра његово суспендовање. Од премијера, до председника и председника парламента, сви бивши команданти "ОВК". Мислите ли да је овде мутна игра, неко хоће да затвори ствари?
ЈК: Чујем од неких мојих пријатеља који живе у региону који су блиски руководству или на неким утицајним положајима на Косову и даље припадници ОВК-а који су у прошлости били барем снажно осумњичени да су починили злочине током војног сукоба. Ако је то случај, требало би да им се суди. Ја верујем у Хашки суд, али проблем је у томе што нису сви људи доведени у Хаг. Неки који су у прошлост доведени у Хаг били су изненађујуће ослобођени. Други људи су добили врло оштре и високе казне. Дакле, то ствара атмосферу у којој се читаво питање примене правде баца у сумњу и то није добро за атмосферу правде.
СС: Чланство Србије у ЕУ почива на признању Косова, али за сада јавно мњење у Србији то неће допустити. Дакле, Србија се никада неће придружити ЕУ - јер никада неће признати независност Косова?
ЈК: Свестан сам овог стања и ја снажно верујем у Европску унију. И верујем да и Косово и Србија треба да постану чланице Европске уније. Али верујем да би требали постати чланови истовремено - истовремено, суочени са истим условима и истим критеријумима испуњавања ових услова. Услови које Европска Унија тренутно даје Србима - да прво признају независност Косова пре него што уђу у ЕУ - ја сам веома несрећан због тога јер то даје утисак ултиматума, притиска, чак и уцене, ако желите. То није фер. Ово ствара неправедан положај за Србију у поређењу са ставом Косова. Стога се веома надам да ће разумни политичари у Европској Унији поново размислити о овом стању и потражити компромис између Косова и Србије, компромиса, који ЕУ треба да образује и направи у канцеларијама ЕУ. Као што знате, у овом тренутку још пет земаља чланица Европске Уније није признало Косово. И верујем да уколико такав компромис не буде постигнут, нећете имати једногласно признање независности и чланства Косова у Европској Унији од стране свих држава чланица.
СС: Господин Каван, као што сте рекли у првом делу нашег интервјуа, ЕУ је признала Косово, али пуно чланова ЕУ није - Румунија није, Грчка није, Шпанија није. Како то треба да уради Брисел, када говоримо о европској будућности за Косово?
ЈК: Да, поред земаља које сте поменули и Кипар и Словачка нису признали независност Косова. И то је разумљиво. Ако погледате ових пет земаља, заједнички именилац између њих су значајне мањине на њиховој територији - и стога очигледан страх да признавање Косова под тренутним условима може потакнути те мањине да прате пример и прогласе независност. И мислим да се Шпанија данас суочава са проблемом Каталоније, а можда у будућности и са Баскијом, и потпуно је свесна ових опасности и може бити једна од земаља која под притиском Брисела може пронаћи најугоднији и прихватљивији начин расправе будућности Косова. Тренутно не видим како би обе земље могле да се придруже Европској Унији испуњавањем услова које је изнела ЕУ, тј. Србија да призна независност Косова - нешто што, у потпуности разумем, за њих је неприхватљиво и слажем се са њима. Не судим о меритуму случаја у прошлости о заједничкој историји двеју земаља. Али стварно, проглашење независности по мом мишљењу представља кршење међународног права и не видим зашто државе чланице Европске Уније, од Србије све до мојих најбољих пријатеља - Словачке, Кипра, Шпаније, Румуније итд. треба да прихвате кршење међународног права које се одвија у једном делу Европе и које би било осуђено у другим деловима свијета, на пример, у Азији.
СС: Што су Велика Британија, Немачка и Француска биле толике ентузијасте за независно Косово? Шта има ту за њих?
СС: Желим мало да причам о самом Косову. По отцепљењу Косова, етнички Срби на северу су обећали да ће игнорисати нову државу - и годинама је то оно што су урадили. Понекад су тензије расле тако високо да је бивши председник Србије рекао да је спреман да пошаље трупе да заштити србско становништво тамо. Може ли бити сукоба између Србије и Косова због северних територија?
ЈК: Надам се да сви сукоби неће представљати облик војне конфронтације, већ сукоба који се може решити преговорима и политичким средствима. Али, по мојим информацијама, положај српске мањине на Косову, на пример, око Митровице, није онај који би одговарао критеријумима ЕУ за третман мањина. И надам се да ће се, када се преговори Приштине и Београда у ЕУ наставе даље, Европска унија ће осигурати да ће обе државе у потпуности бити у складу са критеријумима из Копенхагена и другим критеријумима, укључујући и критеријуме за третирање мањина. Стога се то мора одразити на нивоу образовања, степену приступа њиховим верским објектима, црквама, церемонијама итд.
СС: Али, господине Каван, шта Вам даје наду да ће се придржавати норми из Копенхагена?
ЈК: Ако желе да се придруже Европској унији, критеријуми из Копенхагена су једни од основних. Не могу да видим како би могли да се прикључе ЕУ ако се, на пример, крши демократија, ако су оптужени или се доживљавају као корумпирана и неефикасна земља која би игнорисала владавину права. За мене су критерији из Копенхагена нешто незаобилазно. Они морају да се усагласе, у супротном се не могу придружити Европској унији.
СС: Већина на Косову су Албанци. Албански премијер већ је у једном тренутку изразио идеју о једном председнику за две земље. Да ли мислите да би Албанија на крају могла да присвоји Косово, уколико се Косово не сједини у блиској будућности?
ЈК: То је врло сложено питање. Ако критикујем једнострано проглашење независности Косова, то не значи да Косово треба у основи преузети Албанија. Наравно, признајем да је у обе земље становништво етнички албанско. Међутим, поставило би се питање самог принципа о којем сада говоримо. Ако се Косово прогласи за суверену независну земљу онда не могу сасвим предвидети како међународним законом може постати покрајина или део неког савезног аранжмана са Албанијом. Мислим да би то било неприхватљиво за владу Србије. И надам се да би било неприхватљиво већини међународне заједнице.
СС: Специјални суд на Косову - трибунал основан да истражује злочине припадника "Ослободилачке војске Косова" током сукоба са Србијом - је у опасности, а косовски парламент разматра његово суспендовање. Од премијера, до председника и председника парламента, сви бивши команданти "ОВК". Мислите ли да је овде мутна игра, неко хоће да затвори ствари?
ЈК: Чујем од неких мојих пријатеља који живе у региону који су блиски руководству или на неким утицајним положајима на Косову и даље припадници ОВК-а који су у прошлости били барем снажно осумњичени да су починили злочине током војног сукоба. Ако је то случај, требало би да им се суди. Ја верујем у Хашки суд, али проблем је у томе што нису сви људи доведени у Хаг. Неки који су у прошлост доведени у Хаг били су изненађујуће ослобођени. Други људи су добили врло оштре и високе казне. Дакле, то ствара атмосферу у којој се читаво питање примене правде баца у сумњу и то није добро за атмосферу правде.
СС: Чланство Србије у ЕУ почива на признању Косова, али за сада јавно мњење у Србији то неће допустити. Дакле, Србија се никада неће придружити ЕУ - јер никада неће признати независност Косова?
ЈК: Свестан сам овог стања и ја снажно верујем у Европску унију. И верујем да и Косово и Србија треба да постану чланице Европске уније. Али верујем да би требали постати чланови истовремено - истовремено, суочени са истим условима и истим критеријумима испуњавања ових услова. Услови које Европска Унија тренутно даје Србима - да прво признају независност Косова пре него што уђу у ЕУ - ја сам веома несрећан због тога јер то даје утисак ултиматума, притиска, чак и уцене, ако желите. То није фер. Ово ствара неправедан положај за Србију у поређењу са ставом Косова. Стога се веома надам да ће разумни политичари у Европској Унији поново размислити о овом стању и потражити компромис између Косова и Србије, компромиса, који ЕУ треба да образује и направи у канцеларијама ЕУ. Као што знате, у овом тренутку још пет земаља чланица Европске Уније није признало Косово. И верујем да уколико такав компромис не буде постигнут, нећете имати једногласно признање независности и чланства Косова у Европској Унији од стране свих држава чланица.
СС: Господин Каван, као што сте рекли у првом делу нашег интервјуа, ЕУ је признала Косово, али пуно чланова ЕУ није - Румунија није, Грчка није, Шпанија није. Како то треба да уради Брисел, када говоримо о европској будућности за Косово?
ЈК: Да, поред земаља које сте поменули и Кипар и Словачка нису признали независност Косова. И то је разумљиво. Ако погледате ових пет земаља, заједнички именилац између њих су значајне мањине на њиховој територији - и стога очигледан страх да признавање Косова под тренутним условима може потакнути те мањине да прате пример и прогласе независност. И мислим да се Шпанија данас суочава са проблемом Каталоније, а можда у будућности и са Баскијом, и потпуно је свесна ових опасности и може бити једна од земаља која под притиском Брисела може пронаћи најугоднији и прихватљивији начин расправе будућности Косова. Тренутно не видим како би обе земље могле да се придруже Европској Унији испуњавањем услова које је изнела ЕУ, тј. Србија да призна независност Косова - нешто што, у потпуности разумем, за њих је неприхватљиво и слажем се са њима. Не судим о меритуму случаја у прошлости о заједничкој историји двеју земаља. Али стварно, проглашење независности по мом мишљењу представља кршење међународног права и не видим зашто државе чланице Европске Уније, од Србије све до мојих најбољих пријатеља - Словачке, Кипра, Шпаније, Румуније итд. треба да прихвате кршење међународног права које се одвија у једном делу Европе и које би било осуђено у другим деловима свијета, на пример, у Азији.
СС: Што су Велика Британија, Немачка и Француска биле толике ентузијасте за независно Косово? Шта има ту за њих?
ЈК: То је врло добро питање, али мислим да бисте требали поставити такво питање представницима Француске, Британије и Немачке. У прошлости је наравно познато за Немачку да је подржавала распад бивше Југославије, те подржавала независност Словеније и Хрватске. Можда верују да су такве једностране декларације о независности израз принципа самоопределења који је важан међународни принцип, али се не може користити за оправдање других облика кршења међународног права. Мислим да би бивше колонијалне силе попут Уједињеног Краљевства и Француске са историјом тешких преговора о независности њихових бивших колонија требале бити свесне да поједностављена решења могу стварати проблеме за будућност - велике проблеме као што сада видимо у Сирији, на Блиском истоку итд. Тако да бих апеловао на те земље да не пређу на лако решење које подржава једнострано проглашење независности Косова.
СС: ЕУ је била против идеје о шкотској и каталонској независности, иако су по том питању одржани референдуми, а Брисел ипак то одбацује и стаје у подршку Косова. Зашто је то тако, зашто је независност Косова толика боља од независности Шкотске или Каталоније?
ЈК: Веома добро питање које се враћа на оно што сам рекао раније. То ствара преседан. Не можете рећи да је нешто добро за Косово, а лоше за Барселону или Крим, или било шта друго. Или је принцип добар или је принцип лош, мора се подједнако примењивати. И то се не ради. То је оно због чега данас протестујемо. Постоји велики број чланова парламента Чешке Републике и других истакнутих личности који у овом тренутку потписују петицију упућену чешкој влади, тражеци од њих да се одрекну своје одлуке из 2008. године којом су признали једнострано проглашену независност Косова. Да се вратимо на преговарачки сто, пустимо све предуслове и пронађемо прихватљив компромис - било да је то снажна аутономија Косова у региону или независност, али са одређеним уступцима за Србију и тако даље. То је веома важно, не само за Косово, већ по мом мишљењу и за будућност Каталоније. Слушао сам лидере регионалне владе Каталоније, и у потпуности видим њихове аргументе. И мислим да је први одговор шпанске владе о слању полиције која је брутално угушила мирне демонстрације, мирно изражавање воље Каталонаца да гласају, јасно помогло онима који преферирају независност. То је резултат деловања бруталне полиције - подршка независности је само повећана. Ово није начин да се пронађе решење, то је начин стварања сукоба, проблема и тензија. И то је лоше не само за Шпанију, лоше је за Балкан и лоше је за Европу.
СС: ЕУ је била против идеје о шкотској и каталонској независности, иако су по том питању одржани референдуми, а Брисел ипак то одбацује и стаје у подршку Косова. Зашто је то тако, зашто је независност Косова толика боља од независности Шкотске или Каталоније?
ЈК: Веома добро питање које се враћа на оно што сам рекао раније. То ствара преседан. Не можете рећи да је нешто добро за Косово, а лоше за Барселону или Крим, или било шта друго. Или је принцип добар или је принцип лош, мора се подједнако примењивати. И то се не ради. То је оно због чега данас протестујемо. Постоји велики број чланова парламента Чешке Републике и других истакнутих личности који у овом тренутку потписују петицију упућену чешкој влади, тражеци од њих да се одрекну своје одлуке из 2008. године којом су признали једнострано проглашену независност Косова. Да се вратимо на преговарачки сто, пустимо све предуслове и пронађемо прихватљив компромис - било да је то снажна аутономија Косова у региону или независност, али са одређеним уступцима за Србију и тако даље. То је веома важно, не само за Косово, већ по мом мишљењу и за будућност Каталоније. Слушао сам лидере регионалне владе Каталоније, и у потпуности видим њихове аргументе. И мислим да је први одговор шпанске владе о слању полиције која је брутално угушила мирне демонстрације, мирно изражавање воље Каталонаца да гласају, јасно помогло онима који преферирају независност. То је резултат деловања бруталне полиције - подршка независности је само повећана. Ово није начин да се пронађе решење, то је начин стварања сукоба, проблема и тензија. И то је лоше не само за Шпанију, лоше је за Балкан и лоше је за Европу.
- Извор
- / vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Стотине Руса свакодневно потписују војне уговоре, чиме је нови позив за мобилизацију непотребан, изјавио је портпарол Дмитриј Песков.
У србском Дрвенграду – “селу Емира Кустурице” – отворен је 22. новембра увече међународни фестивал документарног филма “RТ.Док: Време наших хероја”.
Руски војници извели су удар на паркинг за авионе на аеродрому у рејону Авиаторског, уништивши један од стационираних летелица. На Купјанско-Сватовском правцу руске снаге су подигле за
Нова ракета је успешно тестирана, рекао је руски председник на састанку у Кремљу.
Пише: Јулија Карасјук
Изјаве руског председника нису празне приче као оне европских политичара, рекао је мађарски лидер.
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
