ФЛОТА КРАЉА ТВРТКА ПРВОГ

Избивши на море, босански владари су настојали да на њему и остану. Највећи домен поморство је достигло за време краља Твртка Првог, који је имао и своју флоту. Изградио је своју луку на мору - Херцег Нови. Даљи развој спречила је његова изненадна смрт, а Турци су ускоро овладали његовим земљама.

 

Краљ Твртко Први владао је Босном 38 година и за време своје владавине учврстио је државу и успоставио границе које су је чиниле моћном. Поред јаке војске на копну Твртко И је имао и своју морнарицу, угрозивши тако млетачке интересе и превласт на Јадранском мору.

 

Кад је умро србски цар Урош Четврти, с њим је изумрла и династија Немањића, па је Твртко по женској линији постао и краљ Србије и добио је титулу "Краљ Србије, Босне, Далмације, Хрватске и Приморја". Тиме је Босна стекла моћ и углед какав никада није имала.

 

Више векова ратна морнарица Венеције била је једини господар на Јадранском мору, па је у складу с тим била и млетачка политика према источној обали Јадрана - спречити стварање друге поморске силе која би могла угрозити млетачке интересе. У саставу венецијанске ратне морнарице налазили су се и ратни бродови многих приморских градова јужног Јадрана. Тек је Твртко Први успео да под своју власт стави највећи део источне обале Јадранског мора.

 

 

 

Средњовековна Босна избила је на море у првој половини 14. века, када је Стјепан Котроманић, искористивши трвење хрватских владара, дошао у посед подручја старих Неретљана између Цетине и Неретве. Касније је, након смрти краља Милутина(1321), Босна дошла у посед Хума. Избијањем на ушће Неретве Босна је ојачала економске везе на мору, па је као последица тога била тежња да се та власт прошири на суседна острва. Стјепан Котроманић је за то требао ратну морнарицу, па се обраћа Дубровчанима да му уступе неколико својих бродова. Свој захтев понавља 1329. године. Иако су Дубровчани били спремни да му уступе бродове, учинили су то тек 1345. године када добија "потпуно опремљену галију са посадом за своју употребу". 

 

Стјепан Котроманић, због свог ширења на мору, дошао је у сукоб са царом Душаном, па тражи помоћ од Венеције у случају напада са мора. Исте године Млечани су продали цару Душану четири галије, са којима је цар Душан у октобру 1350. године кренуо на Босну, али му је ситуација у Македонији спречила да нападне свог конкурента.

 

 

Бана Стјепана наследио је Твртко Први. Чим је дошао на власт Твртко је осетио потребу за флотом и већ 1361. године тражи од Дубровника ратне бродове. Дубровчани закључују да се "краљу Босне упути галија", која је 16. јуна 1366. године била опремљена са 155 људи. Са галијом је опремљен и један мањи ратни брод са 20 веслачких клупа. Иако су Твртку доделили бродове, Дубровчани су за читав град наредили приправнсот због близине Тврткове војске(Слано).

 

Расулом државе Немањића омогућено је да Твртко овлада делом немањичких крајева, између осталих и Требињем, Конавлима и Драчевицом које су код слома Николе Алтомановића били заузели Балшићи. У то време језгро области Балшића било је у околини Бара и Будве, као и на Скадарском језеру. Ђурађ Балшић постао је господар од Дубровника и Котора до Призрена. И Балшићи су у то време имали своје ратне бродове, вероватно саграђене у Будви и Котору. Они се спомињу 1368. године, а потом 1369, 1370. и 1372. године.

 

Твртко се посебно оријентисао на море у другом периоду своје владавине. Године 1361. добио је од Дубровника мањи ратни брод. У то време одлучио се на градњу велике луке како би се ослободио дубровачког посредништва у трговини. Изабрао је улаз у Боку и ту је саградио тврђаву Светог Стефана(данашњи Херцег Нови). У исто време на Неретви је градио Брштаник код Почитеља. Док је Нови био намењен као конкурент Дубровнику, Брштаник је требао да буде Тврткова ратна лука.

 

Када је после смрти угарског краља Лудовика дошао у посед обале од Боке до Цетине, Твртко није одустао од изградње Брштаника и градње своје флоте. Венеција му није дала ратне бродове које је тражио од ње. Твртко се обратио Венецији, а не Дубровнику, јер је намеравао да освоји и Дубровник, због чега су Дубровчани 1362. године упутили у Неретвански канал једну галију, а нешто касније и осам наоружаних бродова. Односи са Дубровчанима су се све више компликовали. Да би дошао до ратних бродова Твртко проглашава Николу Басеиа, млетачког поданика, за адмирала будуће босанске ратне морнарице. У марту 1383. године Млечани одобравају Твртку да купи једну галију са опремом и оружјем. Ту се нашао и један топ(фалцонис). У јесен је прихваћен захтев о градњи још две галије.

 

Те године Твртко од угарске краљице добија Котор, а у њему и неколико бродова који су му ојачали флоту. Тада се Твртко привидно одрекао освајања Дубровника, а Брштаник је добио на значају. Дубровчани за Твртка ту граде и ратни брод. Тако је Твртко у Брштанику имао неколико галија и мањи број ратних бродова.

 

Касније је Твртко кренуо на Клис и Сплит. Он увиђа да ће Сплит заузети пре са мора него са копна и средином маја наређује Которанима да му граде бродове и доплове пред Сплит. Појава Трврткове флоте пред Сплитом очекивала се сваког часа и то је изазвало велико узбуђење у граду. Међутим, Твртко је 1390. године и без флоте дошао у посед Сплита и Трогира. Тако се у његовим рукама нашла источна обала Јадрана од Зрмање до Котора, са Брачом, Хваром и Корчулом. Тако су се први пут под заједничким владаром нашли и Срби и Хрвати.

 

Прерана смрт Твртка Првог пресекла је у корену велике планове у погледу ратне морнарице. Тако је прва србска флота остала недовршена, али је битно утицала на развој догађаја на Јадранском мору.

 

 

 

После смрти Твртка И 1. марта 1391. године за босанског краља изабран је Дабиша Котроманић, који је такође уз своје име додао Стефан. Он умире 1395. године, а на његово место долази Сандаљ Хранић, унук Твртковог војводе Влатка Вуковића. Сандаљ заузима Будву. За време његове владавине и владавине његовог наследника Херцега Стефана Вукчића у Новоме се тргује робљем. Читава Драчевица, као и део Боке до Пераста, за време владавине Стефана Вукчића Косаче дошла је до изражаја са својим поморством. Војводи Сандаљу Хранићу, као и Херцегу Стефану, Нови је послужио као упориште против Котора, Дубровника и Венеције.

 

Сандаљ је Конавле продао Дубрвчанима. Не зна се зашто је Стефан презиме променио у Косача и својој држави дао име Војводство Светог Саве.

 

Од 1443. године прогласио се за "херцега од Светог Саве" и тиме истакао своју независност од Босне. Његова "Херцегова земља" обухватала је простор од Боке до Олова и од Мораче до Омиша. По титули "херцег" земља којом је он владао већ за његова живота називана је Херцеговина.

 

Стефан Вукчић Косача владао је од 1435. до 1466. године и за то време Требиње је прикључио раније уједињеном Хуму и Неретљанској области. У повељи из 1449. године каже се: "Стефан, божјом милошћу херцег од Светог Саве и господар Хумској и Поморју и велики војвода русага Босанског, кнез дрински".

 

Турци су у Херцеговини наишли на отпор, али били су надмоћнији и савладали су храбре Херцеговце. Земља Херцега Стефана падала је постепено у турску власт. Притеран на мали приморски део Стефан је пристао на мир с Турцима, уступивши им крајеве које су заузели, уз обавезу плаћања харача.

 

Надирање Турака са истока довело је до тога да је пад Херцег Новог био неминован. Без много напора Турци су заузелу Херцеговину до морске обале, а Херцег Нови  Турци  освојили 1482/83. године. Заузео га је херцегоавчки санџак-бег Ајас, па је под турском влашћу постао седиште херцегновског санџака. Заузимањем обале Боке Которске, од Херцег Новог до Рисна, Турци су угрозили пловидбу у самом заливу, доста ометали поморску трговину и отежали трговачке везе Котора са зелеђем. Херцег Нови је ускоро постао склониште турске флоте на Јадрану.