Србски археолози међу 117 истраживача који су дошли до нових сазнања о ДНК и геномима древних популација
Археолози из Србије Андреј Старовић, Душан Борић и Драгана Антоновић су међу 117 истраживача који су дошли до нових сазнања о ДНК и геномима древних популација, изнетим у студији „The Genomic History of Southeastern Europe“, која је објављена у новом броју лондонског часописа „Nature“.
Са толиким бројем истраживача, аутора и учешћем више од 80 институција, тај рад, како истичу из Народног музеја у Београду, спада међу два највећа подухвата те врсте у историји.
Старовић је виши кустос Народног музеја у Београду који је радио на антрополошким налазима са локалитета Старчево и Сараоци-Језава, код Смедерева, Борић ради на Колумбија универзитета у Њујорку, а Антоновић у Археолошком институту у Београду.
То није само велики успех српске археологије, већ првенствено вест о изузетно значајној студији ДНК и генома древних популација Европе, која је до дана објављивања привукла огромну пажњу светске стручне јавности, стоји у саопштењу Народног музеја.
Резултати студије доносе сасвим нове, а понегде и изненађујуће закључке о пореклу европског становништва, а подаци са локалитета Лепенски Вир, Власац и Ајмана кључни су за разумевање механизама најстаријих генетских мешања између ловачко-сакупљачких староседелаца и новопридошлих фармера.
Комплексна научна студија обухвата оригиналне резултате о геномима 225 древних људи који су живели скоро до краја последњег миленијума старе ере.
Ловци и сакупљачи су веома дуго насељавали територију Европе, све до средине седмог миленијума старе ере. У то време, најпре на простор Балкана и Подунавља, пристижу сасвим нове популације из Анадолије.
Они живе и изгледају сасвим другачије — познају пољопривреду и имају прве житарице, а са собом доводе и стоку — овце, козе и говеда.
Управо на важним налазиштима србског Подунавља (Лепенски вир, Падина и Власац), неолитске придошлице се мешају са староседеоцима.
Студија објављена у часопису „Nature“ нуди прве податке о ДНК и геномима древних људи из праисторије на територији Србије.
Поред важних одговора значајних за шири контекст неолитизације Европе, они дају и драгоцене информације о изгледу, навикама и исхрани праисторијских људи, чији се скелетни остаци откривају, истичу из Народног музеја у Београду.
Танјуг
- Извор
- фото: © Фото : Tom Ellenberger, Washington University School of Medicine in St. Louis/ vostok.rs
- Повезане теме
- Србија
- археологија
- истраживање
- проналазак
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Елмедину Конаковићу, министру иностраних послова у Савјету министара озбиљно гори под табанима. Онако се понаша само неко ко је у великом проблему. Призивати пуцње, убиство, хапшења, забрињавајуће је, навео...
Милован Јаковљевић, произвођач малина и одборник у Скупштини општине Ивањица, поднео је документ у којем детаљно образлаже кључне проблеме у србској производњи малина и предлаже мере за њену стабилизацију....
Потпредседник САД критиковао је политику ЕУ у области миграција, одбране и демократских норми
У Србском културном центру “Ћирилица” у Београду одржана је промоција књиге “Добровољци” руског добровољца и аутора Александра Кравченка. Сала је била препуна, што сведочи о великом интересовању јавности за...
Бошњачки политичари, већ дуже вријеме Хрватима у БиХ бирају по свом избору хрватског члана Предсједништва БиХ. Тако Бошњаци у Предсједништву имају два своја члана. Очигледно им ни то није довољно,...
За разлику од Брисела, Москва може да сачека исход трговинског рата, рекао је бивши председник Русије
Остале новости из рубрике »