BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Украјина и Новорусија из минута у минут - 20.02.

21.02.2018. год.

  


Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Спровођење Минских споразума - кликнути на карту за увећање


Карта ситуације на фронту за 20.02. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећае



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - 
 Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 


Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 20
.02



О ситуацији у Славјаносербском рејону

Кијевске снаге пет пута напале територију ДНР - Према саопштењу Министарства одбране ДНР кијевске снаге су за протекла 24 сата пет пута напале територију ДНР. Под ватром кијевских снага нашло се пет насељених места Републике.




Јутрос око 11:00 кијевске снаге отвориле су ватру на насеље Зајцево северно од Горловке. Том приликом оштећена је једна кућа.



Народна милиција ЛНР саопштила је да су кијевске снаге током претходног дана четири пута напале позиције Народне милиције у подручју насеља Сокољники,Нижње Лозовое, Веселогорловка и Калиново.

Преглед напада на ЛНР


Преглед политичко-економских и других вести за 20
.02.

 

Порошенко потписао „Закон о реинтеграцији Донбаса” - Председник Украјине Петро Порошенко је током заседања војног кабинета потписао "Закон о реинтеграцији Донбаса".

Да би закон ступио на снагу, документ треба још да буде објављен у службеном гласнику „Гласу Украјине“. 

Приликом потписивања закона Порошенко је рекао да ће закон "обезбедити правни механизам за политички и дипломатски повратак" Донбаса под контролу Кијева. Он је одмах наложио министру одбране и начелнику Генералштаба да припреме до 1. априла предлоге за промену формата војне операције у Донбасу и кандидатуру команданта заједничких снага.

Врховна Рада је 18. јануара одобрила "Закон о реинтеграцији Донбаса". У тексту се Русија назива као земља "агресор", а територије изван контроле Кијева у Донбасу признају се као "окупиране" (Доњецка и Луганска Народна Република). Границе и списак "привремено окупираних" насеља одређује председник на предлог Министарства одбране и на основу предлога Главног штаба.

Закон даје председнику право кориштења оружаних снага у миру како би заштитио суверенитет. Ово ће дати легалитет употреби војске у Донбасу без проглашења рата. Поред тога, чак и у првом читању, народни посланици су искључили став о приоритету Минских споразума за решавање сукоба.


"Опозициони блок" покушао је оспорити закон, али је овај предлог подржало само 37 посланика са потребним минимумом од 226 гласова.


У Доњецкој и Луганској Народној Републици закон је оштро критикован, напомињући да су прекршени Мински споразуми те да су сада војсци "одвезане руке". Шеф руског министарства спољних послова Сергеј Лавров такође је рекао да нови закон укида договоре из Минска.

ЛНР и ДНР о Закону

Луганска и Доњецка Народна Република критиковале су "Закон о реинтеграцији Донбаса" који је потписао Порошенко, називајући тај документ закаснелим покушајем легитимизације насиља у региону

„Тај закон неће спасити Порошенка и Турчинова (секретар Савета за националну безбедност и одбрану Украјине Олександар Турчинов) од казне због кршења закона сопствене земље. И неће спасити земљу која је легитимизовала рат са цивилним становништвом“, наводи се у саопштењу в. д. министра спољних послова Луганске Народне Републике и опуномоћеног представника самопроглашене Републике на преговорима у Минску Владислава Дејнега.  

Усвајање и потписивање закона он је назвао „још једним слојем деструктивне политике Кијева према становницима Донбаса“.


Сличан став има и опуномоћени представник Доњецке Народне Републике на минским преговорима Денис Пушилин. Он је истакао да већ четири године Кијев „у пуној мери спроводи војне операције против цивила и територија које и даље назива својим“, а сада ће против становника ЛНР и ДНР моћи да користи војску.


Кијев против белоруских мировњака у Донбасу - Белорусија не може да учествује у мировној мисији УН у Донбасу, јер је ова земља чланица Организације Споразума о колективној безбедности (ОДКБ), изјавила је заменик министра спољних послова Украјине Олена Зеркаљ.

„Колико је мени познато, Белорусија није напустила ОДКБ и чланица је ове организације, а ако искључујемо (учешће у мисији земaљa) НАТО, веома је логично да ни земље ОДКБ не учествују у овој мисији“, рекла је Олена Зеркаљ у интервјуу за украјински „Пети канал“.

Раније је белоруски председник Александар Лукашенко изјавио да је Минск спреман да учествује у решавању сукоба у Донбасу, између осталог и у могућој мировној мисији.

Председник Русије Владимир Путин претходно је изјавио да подржава идеју о слању мировних снага УН у Украјину, али да оне могу да имају само функцију обезбеђења припадника ОЕБС-а и да мировњаци треба да се налазе само на линији разграничења и ни на једној другој територији. Кијев сматра да мисија УН треба да има шири мандат и да буде размештена на читавој територији Донбаса скроз до границе са Русијом
.

Москва: Забрињавајуће је да агресивни национализам у Украјини подстичу страни покровитељи - Русија захтева да се утврде и приведу пред лице правде сви починиоци неколико напада на зграду Россотрудничества (Руског центра за науку и културу) и канцеларије руских банака у Кијеву, саопштило је Министарство спољних послова Русије.

„Руска страна је затражила да се установе и изведу пред лице правде сви починиоци наведених хулиганских напада“, наводи се у саопштењу у вези са чињеницом да је у Министарство позван привремени отправних послова Украјине Руслан Нимчински.

„У Министарство спољних послова Русије позван је отправник послова Украјине у Москви (Руслан) Нимчински, којем је уручен оштар протест у вези са сталним насиљем украјинских националиста-русофоба, који су уз дозволу украјинских власти 17. и 18. фебруара 2018. године извели провокационе нападе на Руски центар за науку и културу и представништво Россотрудничества, као и канцеларије руских банака у Кијеву“, истиче Министарство. „Констатовано је да су разуларени разбојници уз неделовање полиције, која се тамо налазила у својству пасивних статиста, разбијали стакла, исписивали увредљиве натписе на зидовима, оскрнављивали државне симболе Русије и наносили другу материјалну штету“.

Запад не реагује на национализам у Украјини, додаје се у саопштењу.

„Забрињавајуће је да агресивни национализам у Украјини не добија адекватну реакцију страних покровитеља кијевских власти“, нагласило је руско Министарство спољних послова. „Штавише, у неким случајевима, таква расположења чак се подстичу“.

Москва је такође изразила жаљење што се „трагичне лекције прошлог века у Европи и САД очигледно не узимају у обзир“.

У недељу су припадници неонацистичке групе „Организација украјинских националиста“ бацали камење и јаја на зграду Россотрудничества у Кијеву. Они су, такође, разбили прозоре у огранку украјинске „ћерке“ „Збербанке“ и покушали да разбију прозоре на згради „Алфа банке“.


Русија очекује од америчких власти да прекину праксу подржавања „пећинског национализма“ у Украјини - Русија очекује од америчких власти да прекину праксу подржавања „пећинског национализма“ у Украјини и у другим државама источне Европе, објављено је из руске амбасаде у Вашингтону након напада екстремиста на зграду руског културног центра „Росотрудничество“ у Кијеву и две банке.

Како су навели у дипломатској мисији, овакви догађаји су праћени „погромима, ескалацијом, појавом ксенофобије и екстремизмом“.


У амбасади су подсетили да следеће недеље почиње парламентарна скупштина ОЕБС-а.


„Амерички парламентарци ће имати одличну прилику да се изјасне о овом питању, тим пре што је погромом руководио њихов колега — посланик Врховне раде из ’Радикалне партије‘ Андреј Лозовој“, наводи се у саопштењу.


Дипломате су нагласиле да је радикални национализам у Украјини подигнут на ранг државне политике.


„У условима великих несугласица унутар државе, политичких турбуленција и социјалног незадовољства кијевске власти активно представљају Русију као спољног непријатеља“, саопштили су у амбасади.


Руска страна се обратила ОЕБС-у са захтевом да оперативно реагује на флагрантну појаву агресивног национализма и објави ванредни извештај о догађају како би о овом „варварству“ сазнале све државе — чланице организације.


У недељу је неонацистичка група „Организација украјинских националиста“ разбила прозоре и оштетила врата зграде „Росотрудничества“ (Руског центра науке и културе) у Кијеву. Они су бацали металне предмете и камење на прозоре. Након што су поразбијали прозоре, младићи су почели да разбијају канцеларију „Алфа банке“ у близини. Националисти су, узвикујући антируске пароле, напали и канцеларију „Збербанке Русије“, која се налази стотинак метара од Руског центра.    

Грузијски снајперсти са Мајдана се "плаше за своје животе" - У понедељак је у новинској агенцији „Русија севодња“ одржана конференција за медије под називом „Истина о пуцњави ’небеске стотине‘“. Дана 20. фебруара 2014. године на кијевском тргу Мајдан отворена је ватра у којој су погинуле 53 особе. Лидери опозиције за пуцњаву су оптужили режим Виктора Јануковича, али је званична истрага завршила у ћорсокаку.

Конференцији је присуствовао уредник политичке редакције РИА Новости, аутор истраге о грузијским снајперистима Андреј Веселов и дописник телевизије „Русија 24“ и аутор филма „Мајдан: Технологија преврата“ Ана Афанасјева.

Раније су Коба Нергадзе и Александар Ревазишвили испричали да су оружје и наређење да отворе ватру добили од актуелног шефа Одбора за националну безбедност и одбрану Врховне раде Украјине, Сергеја Пашинског. Добили су наредбу да пуцају и на демонстранте и на полицајце. При чему је Пашински лично снајперистима обезбедио оружје и, штавише, сâм пуцао из аутомата.

Грузијски снајперисти који су учествовали у догађајима на Мајдану тренутно се налазе у Јерменији, рекао је Андреј Веселов. Према његовим речима, јунаке материјала морали су да траже у различитим земљама. „Почели смо у Македонији, потом смо тражили у Русији, Украјини, Грузији и Јерменији“, истакао је Веселов.

„Они се плаше за своје животе. Обраћање суду и новинарима је покушај да се овај случај огласи у јавности и на тај начин да се заштите“, додао је Веселов. Неки од оних који су били на Мајдану у саставу снајперских група касније су нестали и о њиховој судбини се ништа не зна.

Веселов је напоменуо да, осим интервјуа, агенција располаже и протоколима званичног саслушања Кобеа Нергадзеа и Александра Ревазишвилија, који су дати украјинским адвокатима Александру Горошинском и Стефану Решку. „То су званични правни документи“, закључио је Веселов.

Ана Афанасјева најавила је свој филм који треба да буде приказан у четвртак 22. фебруара. Први пут ће бити представљени закључци канадског политичког аналитичара, професора Ивана Качановског, који четири године спроводи независну истрагу о догађајима на Мајдану. Качановски, који је по властитим методама проучавао отворене изворе, закључио је да пуцњава није почела у 7 часова ујутру 20. фебруара, већ два сата раније. „Научник сматра да су први погинули беркутовци (припадници специјалне полиције), а не демонстранти“, истакла је Афанасјева.

Учесници конференције за медије истакли су да је бивши председник Грузије Михаил Сакашвили хитно депортован из земље управо у тренутку када је требало да сведочи о грузијским снајперистима пред кијевским судом.

Мајдан незалежности (Трг независности), главни трг у Кијеву, окупирале су присталице европских интеграција 21. новембра 2013. године, одмах након саопштења владе Миколе Азарова о суспензији потписивања споразума о придруживању са ЕУ. Касније је Мајдан постао епицентар сукоба између снага безбедности и екстремиста.

Украјинa - из минута у минут -

 

   ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 



  • Извор
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Руски војници извели су удар на паркинг за авионе на аеродрому у рејону Авиаторског, уништивши један од стационираних летелица. На Купјанско-Сватовском правцу руске снаге су подигле за


Нова ракета је успешно тестирана, рекао је руски председник на састанку у Кремљу.


Изјаве руског председника нису празне приче као оне европских политичара, рекао је мађарски лидер.

Москва мора бити „приморана“ на мир кроз снагу, изјавио је украјински лидер.


Иако многи сматрају да је кухиња само функционална, заправо мож


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА