Украјина и Новорусија из минута у минут - 13.02.

14.02.2018. год.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање

Спровођење Минских споразума - кликнути на карту за увећање

Карта ситуације на фронту за 11.02. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећае

Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - Клинути овде или на мапу испод

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 13.02

Кијевске снаге девет пута напале територију ДНР - Према саопштењу Министарстрва одбране ДНР кијевске снаге су за протекла 24 сата девет пута напале територију ДНР. Под ватром кијевских снага нашло се седам насељених места Републике.

Јутрос око 08:15 украјинске снаге напале су насеље Доломитное у околини Горловке. Жртава није било.

О ситуацији у ЛНР

Извештај Јавне комисије ДНР за прикупљање и евидентирање ратних злочина кијевских снага у Донбасу

Преглед напада на ЛНР

Преглед политичко-економских и других вести за 13.02.

Кијев осудио руске војнике на 13 и 14 година затвора - Украјински суд прогласио је кривим за "државну издају и дезертерство" руске војнике Максима Одинцова и Александра Баранова, саошптио је њихов адвокат Валентин Рибин.

"Окружни суд у Кијеву прогласио је Баранова кривим и осудио га је на 13 година затвора. Сада смо добили копију пресуде. Имамо месец дана да се жалимо", рекао је Рибин.

Окружни суд у Кијеву осудио је Одинцова на 14 година затвора.

Према речима адвоката, одбрана разматра могућност подношења жалбе.

У новембру 2016. године, Служба безбедности Украјине ухапсила је Баранова и његовог колегу Одинцова у Херсонској регији на граници са Кримом.

Касније је саопштено да су службеници СБУ позвали руске војнике на контролни пункт "Џанкој" наводно због предаје докумената о високом образовању, где су их ухапсили. Обојица војника су оптужени за "дезертерство из украјинске војске и промену државе".

Владимир Путин назвао је хапшење војника "перфидним".

САД: Санкције Русији због мешања у изборе биће укинуте ако такво мешање престане - Вашингтон ће укинути санкције Русији, наметнуте због мешања у изборе у Сједињеним Америчким Државама, ако такво мешање Москве престане, изјавила је помоћни државног секретара САД Кејтлин Кавалек.

„Те санкције, наметнуте због мешања у изборе, могу да буду укинуте ако видимо да је то мешање престало. Важно је да се схвати да то нису санкције ради санкција. Те санкције су уведене као одговор на конкретне акције Русије да би се послао сигнал о неприхватљивости таквих потеза“, рекла је Кејтлин Кавалек, коју је цитирала Амбасада САД у Русији на свом званичном налогу на Твитеру.

Побољшање руско-америчких односа пре свега ће допринети решавању ситуације у Украјини, рекла је Кејтлин Кавалек након посете Москви.

Три сенатора позвала Трампа да наметне нове санкције Русији - Три сенатора Демократске партије САД представила су резолуцију којом се Доналд Трамп позива да наметне нове санкције Русији, преноси лист „Политико“.

Лист наводи да су аутори документа сенатори Бен Кардин (држава Мериленд), Шерод Браун (Охајо) и Роберт Менендес (Њу Џерзи). Према њиховом мишљењу, нацрт закона који је Конгрес одобрио прошле године, а потом потписао Трамп, предвиђа обавезно увођење ограничења.

„Недостатак озбиљности коју администрација показује пред јасном претњом по националну безбедност и још израженијом намером Конгреса је забрињавајућа. То се не сме наставити“, истиче се у резолуцији.

Москва остаје посвећена идеји потпуне имплементације Минских споразума - Москва је била и остаје посвећена идеји потпуне имплементације Минских споразума, али засад нема чиме да се похвали, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

„Знате да је Москва била и остаје земља-гарант, посвећена пуној имплементацији Минских споразума. Нажалост, на годишњицу потписивања немамо много чиме да се похвалимо“, истакао је Песков.

На питање новинара да ли постоји могућност да Кијев и Москва једнако окарактеришу ситуацију у Донбасу, Песков је одговорио да је у другом плану начин на који две државе тумаче и називају конфликт.

„Примарно је колико су престонице спремне да реализују и допринесу реализацији Минског споразума“, рекао је он.

Пакет мера за имплементацију споразума о решавању ситуације у Украјини потписан је у Минску 12. фебруара 2015. године.

Грузијски снајпериста: Кијевски политичари убијали људе на Мајдану - Садашњи председник Одбора Врховне раде Украјине за националну безбедност и одбрану Сергеј Пашински и народни посланик Владимир Парасјук лично су учествовали у убијању људи током кијевског Мајдана у фебруару 2014. године, изјавио је грузијски снајпериста Александар Ревазишвили, који је, како тврди, био сведок тих догађаја.

„Пашински је пуцао из свог аутомата у кратким рафалима. Парасјук млађи из карабина ’Сајга‘, а његов отац из карабина СКС“, наводи се у сведочењу Ревазишвилија адвокату са којим је спреман да се обрати украјинском суду и које РИА Новости има на располагању.

Дописник агенције разговарао је у Тбилисију са грузијским снајперистима, који су, према њиховим речима, директно учествовали у трагичним догађајима на Мајдану. Они тврде да су оружје и наредбу да отворе ватру добили од Пашинског.

Према речима бившег грузијског војника Кобе Нергадзеа, њега и друге снајперисте у Украјину је позвао Мамука Мамулашвили, саветник бившег председника Грузије Михаила Сакашвилија. Мамулашвили се тренутно налази на челу „грузијске легије“ која ратује у Донбасу на страни Кијева. Он је дао задатак „да се хитно отпутује у Украјини у помоћ демонстрантима“. Нергадзе је испричао да је за његову групу издвојено десет хиљада долара и да им је обећано још 50.000 по повратку са задатка.

Раније је италијански „Канал 5“ емитовао документарни филм у којем су италијански новинари разговарали са Нергадзеом, Ревазишвилијем и Залогијем Кварацхелијем. Ти људи су испричали да их је 2014. године бивши председник Грузије Михаил Сакашвили као снајперисте послао у Кијев. Један од њих је тврдио да је у тренутку заоштравања сукоба грузијском одреду наређено да отвори ватру на војнике „Беркута“ и демонстранте, али је грузијски одред наредбу схватио као провокацију и није пуцао.

Мајдан незалежности (Трг независности), главни трг у Кијеву, окупирале су присталице европских интеграција 21. новембра 2013. године, одмах након саопштења Владе Миколе Азарова о суспензији потписивања споразума о придруживању са ЕУ. Касније је Мајдан постао епицентар сукоба између снага безбедности и екстремиста.

Одговорност за смрт више од сто особа нове украјинске власти пребациле су на свог политичког противника — бившег председника Виктора Јануковича и специјалну јединицу Министарства унутрашњих послова „Беркут“. Јанукович и припадници „Беркута“ негирају своје учешће у убиствима. Након државног преврата, специјална јединица „Беркут“ је расформирана.

Украјинa - из минута у минут -

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима