РТ: Формула дезинтеграције: Да ли ће Србија одустати од Косова ради чланства у ЕУ?

Извор: Восток / РТ

Србија би могла одржати референдум о приступању ЕУ. Ово је најавио председник Републике Александар Вучић. Према анкетама јавног мњења, већина Срба подржава европске интеграције, али нису спремни да се одрекну Косова за то. Стручњаци верују да ће власти пронаћи начин да Косово де-јуре остане део Србије, али де-факто Београд ће изгубити своја права на овај регион. На кривудавом путу Србије у ЕУ - у материјалу РТ-а.

Можда ће Србија одржати референдум о придруживању Европској унији. Ово је изјавио председник Републике Александар Вучић на конференцији за новинаре након разговора са Јоханесом Ханом, европским комесаром за проширење и суседску политику.

Вучић је нагласио да Срби морају сами одлучити да ли су спремни да поднесу одређене жртвуе због приступања ЕУ. Сам србски лидер је одавно опредељен за проевропски ток, али званични Београд ће поштовати одлуку грађана, рекао је он.

Вучић је упоређивао препреке Србије ка ЕУ са Хималајима, напомињући да Срби неће бити "први који се пењу на планину Еверест". Главни проблем, према речима председника Србије је питање Косова и Метохије.

"Србији неће бити дозвољено да се придружи ЕУ без решења питања граница. Како то питање решити, то је друга ствар. И да ли то желимо да решимо? Народ на референдуму мора рећи шта мисли о томе", рекао је политичар крајем јануара на србској телевизији.

Србски лидер такође је рекао да би за неколико месеци могао да најави могућност закључивања споразума о граници са Косовом.

"Разговар са Албанцима"

Крајем јануара Александар Вучић посетио је Косово и Метохију након атентата на једног од политичких лидера локалних Срба, Оливера Ивановића. 16. јануара 2018. године Ивановић је убијен испред канцеларије покрета "Србија, демократија, правда" у Косовској Митровици. Раније, у јулу 2017. године, непознати људи запалили су ауто Ивановића - из политичких разлога, како је тада рекао Ивановић.

• Оливер Иванович 
• AFP 
• © Armend NIMANI

Током јануарске посете, коју је Министарство унутрашњих послова Србије назвало "ризичним кораком", Вучић је покушао да смири српску заједницу, позивајући Србе да не напуштају Косово. Председник је нагласио потребу за "разговором са Албанцима" и унутарсрбским дијалогом о статусу региона.

"Само на тај начин ће земља моћи направити корак напред", рекао је политичар.

У јулу прошле године, скоро истовремено са првим покушајем напада на Оливера Ивановича, србски председник најавио је покретање "широког јавног дијалога" о питању Косова. Тада је Вучић рекао да ће кључни предлози за решавање косовског проблема власти припремити до марта 2018. године.

• Александр Вучич, президент Сербии 
• AFP 
• © OLIVER BUNIC

Многи Срби сматрају ову иницијативу Београда корак ка напуштању Косова и признавању независности региона. Међутим, у једном од својих последњих интервјуа, Оливер Ивановић је позвао да се не прати пут "једноставних решења" који угрожавају србски идентитет. Конкретно, политичар је критиковао идеју о признању од стране Београда независности самопрокламоване републике Косово у замену за одустајање Приштине од севера Косова насељеним Србима.

"Верујем да Србија не треба да дозволи да крши сопствени Устав", рекао је Ивановић и додао да су такве одлуке једноставне само на карти.

16. јануара 2018. године у Бриселу су требали бити одржани први од 2016. године преговори о нормализацији односа између српске и албанске делегације. Али убиство Ивановића је пореметило ове планове - Срби су одустали од преговора.

На две столице

Још 2016. године, Александар Вучић, будући председник Србије, и сам се супротставио референдуму о приступању ЕУ.

"Мој одговор је јасан - неће бити референдума, без обзира колико је иницијатива у његову корист", рекао је политичар у интервјуу за немачко издање Билд ам Зонтаг.

Одговарајући на питање, да ли иза ове иницијативе стоји Москва, Вучић је рекао да му је познато да на референдум позива "неколико србских странака."

После 2012. године Србија је добила статус земље кандидата за чланство у ЕУ, а опозиција је затражила референдум. Посебно су се за референдум залагале Демократска странка Србије и Србска радикална странка. Како је тада изјавио лидер ДСС-а Војислав Коштуница, који је некада био председник СР Југославије и премијер Србије, људи нису спремни да се придруже Европској унији по цену одрицања од Косова. Према његовим речима, за такву "замену" не би било више од 20% грађана Србије.

Према речима научног сарадника Оделења за црноморско-средоземне студије Института Руске академије наука, Јекатерине Ентина, чињеница да се председник Србије сада залаже за референдум, део је политичке игре која има за циљ да утиче на јавно расположење.

«"Становништво не жели да врши уступке на Косову - то је ствар принципа. Дакле, мало је вероватно да ће Србија одржати референдум ", објашњава стручњак у интервјуу за РТ.

Међутим, према њеној претпоставци, у овој години ће се донети коначна одлука о Косову.

"Мислим да се ради о покушају да се развије техничко решење које ће омогућити Косову да постане члан УН-а, а Београд да избегне своје званично, законско признање", објашњава стручњак.

Она додаје да би се договор о нормализацији односа Београда и Приштине, потписан 2013. године, могао сматрати примером такве формуле. По њему, србски политичари могу слободно путовати на Косово уз дозволу локалних власти.

• КПП на границе Сербии и Косова 
• Reuters 
• © Marko Djurica

У октобру прошле године, србски лист Данас, наводећи изворе у Министарству спољних послова, саопштио је да се Београд припрема да избаци из Устава део који се односи на Косово. Тренутно, Устав Србије одређује да су "Косово и Метохија саставни део територије Србије". Према експертима, таква одлука се може изједначити са стварним признавањем независности региона. И могуће је да ће ову опцију представити власт у марту.

«Балканска шесторка»

Према резултатима анкете објављене од стране Канцеларије за европске интеграције у влади Србије прошле године, придруживање земље ЕУ подржало је мање од половине популације земље - 47% испитаника.

Поред тога, 65% анкетираних је говорило у корист наставка преговора са Приштином, чак и ако ЕУ не инсистира на томе.

• Косовские сербы 
• Reuters 
• © Hazir Reka

У јануару 2018. године, према сличном истраживању, први пут за неколико година присталице европских интеграција биле су већина: 52% испитаника је спремно да гласа за придруживање ЕУ. Међутим, стручњаци верују да ове бројке и даље не говоре ништа.

«Расположења по питању интеграција у Европску Унију у последњих неколико година су се незнатно мењала у Србији. Најчешће су ове осцилације као одговор на неке кораке Брисела", објашњава Ентина. - Када се од српске стране мало више захтева, смањује се број присталица европских интеграција, а када се појављују изгледи за улазак - повећава се».

Истовремено, већина Срба није спремна за било какве уступке по питању Косова у замену за приступање ЕУ. Према речима професора Московског државног института за међународне односе, политолога Елене Пономарјеве, више од половине Срба не подржава такве идеје.

"Те варијанте размене, о којима је у интервјуу говорио Ивановић - у којима би Београд признао самопроглашену државу у замену за север Косова - разговарало се дуго времена. Али, ове иницијативе немају подршку међу људима, иако, наравно, обрада србског јавног мњења се наставља"- објашњава Пономарјева за РТ.

Шестог фебруара Комисија ЕУ је представила стратегију да се убрза европска интеграцију за шест балканских држава -. Албаније, Србије, Црне Горе, Македоније, Босне и Херцеговине, као и самопроглашене Републике Косово, а у Бриселу сматрају да су до сада за придружење ЕУ најспремније Србија и Црна Гора. Међутим, до краја 2025. године ЕУ нема планове да укључи у своје чланство, никога од ове шесторке  - саопштио је раније председник Европске комисије Жан Клод Јункер. По његовом мишљењу, одржавање "добре перспективе" приступања за балканске земље је гаранција стабилности на границама Европске Уније

• Reuters 
• © Marko Djurica

  "Програм `Балканске шесторке` гурнуо је у страну земље попут Грузије, Украјине и Молдавије", рекла је Пономарјева.

"Уместо тога, Брисел је одлучио да се пажљиво позабави Балканом."

Она наглашава да је присуство Косова на листи Европске Уније кључни тренутак за Београд: Ако Србија не призна независност Косова, она неће моћи да се придружи.

«Београд се сада налази на раскрсници. Највероватније, основа за признање Косова биће лобирана за референдум о усвајању неких концесија у односу на Европску унију», — считает Пономарёва.

Слично мишљење дели и Јекатерина Ентина. Према њеним речима, српске власти не могу да задрже тренутну ситуацију, али истовремено не могу директно да одустану од Косова - дакле дуалитет политике, различито усмерене изјаве и кораци.

"Проблем је у томе што Србија једноставно нема других стратешких праваца осим европских интеграција. Срби су се историјски навикли да буду под крилом снажних спољних играча. А, сада нико не предлаже ниједан алтернативни правац Србији", закључује Ентина.